Sedeli ovde komshije neko jutro i piju kafu i ovu novu rakiju (od ove godine, mislim) krushkovachu..

Rasprichali se o svemu i svachemu,neradan dan beshe pa ima se vremena, a i volje za prichu..

Komsho Miko se napio poprilichno pa se raspevao, a i psuje stalno gazdaricu i to malo zeshce i sochnije ’nako i gde god koga stigne grli pa se svi izmichu..

Rade se uporno prsi i hoce da pricha i malo - malo pa ustane (a ima jako slabo grlo pa se ne chuje), al’ ona pusta kruushka mu ne da mira i taman on zausti da pricha, a Dule (koji ima jak glas kao da govori na megafon i to sa novim baterijama) pochne novu prichu ili zapeva i jadni Rade ostane u pola rechi..ni tamo ni ’amo nego stoji i ljulja se zureci u nas...

Tako jedno desetak puta..

Mi prichamo nazdravljamo, a on ustaje, pokushava da pricha i seda sve nervozniji i ispija naiskap..

Ovi mangupi znaju za jadac i nikako da ga puste makar rech da kaze,a znaju da on obozava da pametuje..

Pije on i gleda pred sebe, a ovi se onda ucute – miir..

Podigne on glavu, zausti da kaze:

-ja sam znate....

-.. i k’o shto vam ja rekoh ljudi moji“ – nastavlja Dule dalje toboz’ da pricha, josh zvonkije nego inache...

Odjednom Rade skochi - vec vidno iznerviran, a ochi mu ucrvenele - opsova i to drushtvo i tak’e ljude i izbore i kulturu i parlamenat i ne znam shta josh i opali onom flashom po stolu, te se ona rasprsnu  na komadice, ali i on pade pored stola onako strovali se, ochigledno oshamucen krushkovachom, koju je svaki put ispijao na iskap, kad nije uspeo da kaze shta je hteo, a na glavu mu pade tanjir sira sa stola...

Podigoshe ga nekako uz smeh i medjusobne „optuzbe“ da i nije bash u redu toliko nekoga za*ebavati, a svi namiguju, a on pokushavajuci da sedne nastoji da poljubi one koji ga „shtite“, a Radisav mu u brzini okrenu zadnjicu, te on poljubi svosjki i prshte smeh na sve strane...

Pogleda ga Rale izgubljenim, tuznim pogledom i neshto promrmlja sebi u bradu (i onako se ne chuje shta) i ne pomache se vishe..

Nisu se ni oporavili od smejanja, kad upade Samoilo poluobrijan:

-Dobar dan, dobri ljudi! – izusti zadihan..

-Dobar dan, komshijaaa, ’ajde sedi - rekoshe neki i dalje se smejuci, ali sad josh vishe i ne skidajuci pogled sa njegove poluobrijane brade...

Nasmeja se i on, al’ nekako tuzno, pa reche:

-Ima li neko zilet, Boga ti, ne mogu da se obrijem tvrda mi brada, a zena mi nije kupila zileta rezerve, a ovaj se istupio ne moze da makne, isplak’o sam se k’o dete bre..da ne idem ’vaki u prodavnicu nema smisla?

Ovi se zgledashe pa pogledashe u Duleta, a on ce ti:

-Nemam Boga mi, ali znash gde cesh naci zileta i to dobrih i ja kupujem od njega, shalje mu njegov brat iz Shvedske..

-Ma gde more, govori? – nestrpljivo ce Samoilo

-Kod Jove Marinog, eto ti preko puta u prizemlju odma’..

-Ahaaa! Ma znam gde je i znam ja njega iz vidjenja. E, dobro, bash ti hvala – reche Samoilo, uze pruzenu chashu rakije, ispi i ode..

Samo shto je izashao i poshao ka Jovinoj zgradi - ovi navalishe na prozore, a neki istrchashe niz stepenice napolje, toboz’ neshto razgledaju na ulici i ispred zgrade..

Pozvoni Samoilo, malo sacheka, kad eto ti Jove nasemshen izlazi.

-Dobar dan, Jovo. Kako si?

-Dobar dan i tebi. Kojim  dobrom komshija?- upita on ljubazno Samoila..

-Bi l’ ti meni prod’o jedno pakovanje zileta Boga ti, na mogu da se obrijem, nestalo mi zil...

-**bo ti onaj mater ko te je posl’o – zagalami Jovo i prekide Samoila u pola rechi - i ko ti je rekao da ti ja prodam zilete pi*** vam materina.. **bacu vam majku za*ebantsku svima!!!

 -I m’rsh!!! M’rsh bre, kad ti kazem odatle, **bem te corava - razesti se sasvim Jovo - zar ne vidish da te za*ebavaju?.. Ja da ti prodam zilete budalo jedna, **bo te Dule i Miko i ko te poslao u d*pe..

-Ma, shta ti je Jovo brate! – jedva dodje do rechi zaprepashetni Samoilo izmichuci se sve po malo unazad.

-Pa kako shta mi je, glupane jedan onaj glupavi? Pa di si dosho da kupujesh zilete? Jesi l’ corav **bo **ter?.. Meni moj cosavi brat Boro iz Shvedske shalje zilete ’vako cosavom da se brijem, je li? - pa josh i da imam rezerve za prodaju,a? Nemoj da se ozbiljno naljutim, pa ce biti brijanja i na suvo nekome ovde..

-U **bem vam **jku – uzviknu Samoilo i okrenu se prema nashoj zgradi, pa ni da se smeje, ni da bude ozbiljan, al’ nekako procedi izmichuci se i dalje:

-izvin’ komsho molim te – i ode prema prodavnici trljajuci ono pola neobrijane brade ochigledno zbunjen, ali nasmejan.

Znaaam!

Znam  ja shta vi sad mislite ali polako bre!

Polako, sve po redu, a po redu je bilo ovako:

(ne idem bash u sitnice, ali..)

Krenem ja (uobichajeno) u prodavnicu i ponesem i kesu i novchanik i dobro se obuchem, jer je hladno bogami ovde u mom gradu, a pogotovu „na zaravni iznad mog grada“ gde ima i severca i istochnjaka povremeno..Jugo ne moze, jer se naslonilo brdo bash sa juzne strane..

Samo shto sam sish’o niz stepenice i „sigurno“ stao na stazu, pobeze mi desna cipela i tako sam opalio o onaj led, da su mi se ochi pomerile u stranu pa sam ih vrac’o pet minuta..srecom tu nema nikog pa je ostala tajna shta se desilo i kako mi je, te nakon desetak minuta tugovanja nastavih pazljivo dalje.

Elem, sidjem dole, udjem u samoposlugu.

-dobro jutro komshoooo.

-dobro jutro! – odgovorim ja oshtro i odvazno i josh se malkice iskezimo jedno na drugo..:)

Pokupim shta mi treba (po spisku) u korpu i ’aj na kasu kod Jasmine i opet:

-dobro jutro – cvrkuce snajka uz profi smeshak, a josh je neispavana vidi se. Ko zna di su bili sinoc i kad je ona muchenica legla i gde.

-’brojtro – odvratim ja i mecem korpu na kasu, a trazim novchanik i po obichaju se prerachunavam ne bi l’ brze izrachun’o kol’ko me to izidje..

-juuuu!!!! Crko dabogda pa gdi gledash? – vrisnu starica do mene i odgura jednog mamlaza shto se zableno u Jacu kako kucka rachune i naginje se da vrati kusur, a ona plavushica onako znaaash..:)

Drz,drz..,tamo – amo i pravo meni na nogu i to na onaj prst shto ima ono bezobrazno oko na vr’ zgloba i nesta struje – mrak!! i sve zvezde sinushe odjednom, a ne ono jedna po jedna i po grupicama.

Mislim, meni mrak jbt!!

Odgurnem budalu i mislim se da l’ da ga shinem onako smotanog il’ da zadrzim prepozantljivi nivo (izem ti nivo ochi ispadaju, al’ aj’ sad. Izdrzacu i ovaj put nagazavanje iliti chepanje i to ne zato shto je glavu i po vishi, a tuuup, niti zato shto je skoro duplo tezi i ima shake k’o lopate, nego radi nivoa, verujete mi ako ’ocete, a osecam da necete)

Izdrzah dakle. Dodjoh na red, platih.

-je l’ ti dobro? – pita Jaca

-pa jeste, jeste – nekako procedih, a doshlo mi da zaplachem od „srece“..

Pozdravih se kao chovek – domacin, sa smeshkom i odshepah ponosno ka izlazu, a neshto mi doshlo da se okrenem i vrisnem: da ti je***  ma** u pi*** i to, onako kako  ide i to sve po protokolu, a sa suzama u ochima...

Taman se ja mislim i izlazim, a ona bakica progura se i izadje pa me skoro nabi (d’izvinete).. na onu kvaku od vrata ulaznih..

Gledam da l’ da sad na nju navalim i sve ono saspem shto sam mislio (od nje sam vishi – vidim to, a chim sam vishi, onda sam i jachi.)

Preusmeravam ja gnev i dvoumim se gde da sipam i shepam polako dalje,kad:

-cibe!! Cibe bre!!! Joooj meni kukuu!!

-av! Av,av,av,av..av

Pa josh brze avavavavava...

-kukuu meni upomoc!!

Trchi baka nazad pravo meni u naruchje i sve mashe cegerom pa za moja ledja, a crni ker lutalica za njom kidiso..

-m’rsh bre!! M’rsh! Ma ku’sh na zenu dzukelo jedna! ’aj gospodjo ne bojte se – pozvah ja zashtitnichki (pred svetom), a voleo bih da je malo gricne..

-ja ne smem sama kuci dete - drhti starica i drzi se za mene k,o davljenik..

Zaboravih ja i za onaj prst i nagazavanje iliti chepanje, a ker kidishe li kidishe..

-pa nemoj ga godpodjo izazivati mahanjem molim te, vidish da je onda sve zeshci, inache je miran i nikog ne dira – moradoh joj reci.

-kak’i miran choveche, vish d’oce d’izede

A stvarno taj ker je tu kooo zna od kad i nikog ne dira, nego ga ona uznemirila vikanjem i mahanjem,a onda se uspanichila.

Svi se okolo smeju, a ja sa njom u sredini k’o u areni cirkuskoj.

Uh! Kako to ne  volim.

Nekako se odbranismo i provedoh je, samo je par puta gricno njen ceger i bio zgrabio lebac shto joj isp’o pa jedan dechko nekako ot’o polomljen..i moju kesu je malko drpn’o, da mi se osveti shto ga murshkam i ometam u nakani da joj plati za uznemiravanje..

Rdje jedne (komshije) mi se keze dok ja nju strazarno sprovodim do avlije..

-eto gospodjo, odoh ja sad.

-’ocesh kafu sine da skuvam chaskom – priupita ulazeci u kucu, ochigledno formalno.

-necu fala ne pijem kafu – necu da joj kazem – pijem chaj sa rumom..

Okrenem se u ulicu i ’aj kuci. Dodjem do dvorishta na onu stazu i naravno, sad dobro pazim kud hodam i kako..nego zaobidjem „baksuzno“ mesto kroz ovaj sneg i dodjem pred stepenice..

Taman razmishljam: „dobro je da sam nekako stigao i da sam doneo namirnice da mozemo spermiti doruchak“..podignem ruku da otvorim ulazna vrata, kad! – fljas,fljus, cjap,cjap cjapcjap...ispadoshe mi jaja iz one kese shto je onaj ker par puta drpnuo dok sam branio staricu.

I sad, dok sam ja ostavio ceger i pocheo spashavanje - od deset komada ostala samo josh dva, a trebalo bi najmanje tri...

-e necu se vala vracati pa makar i samo ovaj ’lebac jeo – rondam ja, a komshinica pristize za mnom i smeshka se:

-ju!! Komsho moj to tebi ispala jaja?! – cvrkuce ustreptala..

-NE!!! Nego ****c!! – ’tedoh reci, al nekako zadrzah nivo i kiselo se nasmeshih..

-daj makar tu kesu da ti ponesem – reche i ode da se njishe predamnom uz stepenice ka galeriji, a ja odshepah za njom..