Zamisao je bila da...

Jeste li nekad dobili sms sa nepoznatog broja i šta ste uradili sa njom?

E pa, ja jesam i pisalo je:

"Ako i ovo čekanje bude trajalo dva sata, nećeš me zateći, i nemoj dolaziti - tek da se zna!!"
Broj je bio nepoznat i nisam mogao da odredim ni da li je muško ili žensko, a naravno da sam se dugo mislio – šta da učinim: da se našalim ili ostanem nezainteresovan i prosto obrišem nepoznatog uljeza, a onda je moj nemirni duh ipak odlučio! :)

Eeeee sad se i ne sećam šta sam tačno odgovorio, ali me je poseta od prošlog vikenda podsetila ponovo, po ko zna koji put, na to veče i razmenu poruka sa tako nepoverljivim, ali što je vreme više odmicalo sve mekšim nepoznatim pošiljaocem po malo besnim zbog neodgovornosti prijatelja, koji se tako nemarno odnosio.

Iz toga se eto, par meseci kasnije izrodilo divno prijateljstvo sa jednom finom damom iz susednog grada, koje još uvek traje na obostrano zadovoljstvo.

Evo i ovim putem te pozdravljam, draga moja i hoću i na ovaj način da ostane zabeleženo naše predivno prijateljstvo. Ljubac tebi! :)))

Sedeli ovde komshije neko jutro i piju kafu i ovu novu rakiju (od ove godine, mislim) krushkovachu..

Rasprichali se o svemu i svachemu,neradan dan beshe pa ima se vremena, a i volje za prichu..

Komsho Miko se napio poprilichno pa se raspevao, a i psuje stalno gazdaricu i to malo zeshce i sochnije ’nako i gde god koga stigne grli pa se svi izmichu..

Rade se uporno prsi i hoce da pricha i malo - malo pa ustane (a ima jako slabo grlo pa se ne chuje), al’ ona pusta kruushka mu ne da mira i taman on zausti da pricha, a Dule (koji ima jak glas kao da govori na megafon i to sa novim baterijama) pochne novu prichu ili zapeva i jadni Rade ostane u pola rechi..ni tamo ni ’amo nego stoji i ljulja se zureci u nas...

Tako jedno desetak puta..

Mi prichamo nazdravljamo, a on ustaje, pokushava da pricha i seda sve nervozniji i ispija naiskap..

Ovi mangupi znaju za jadac i nikako da ga puste makar rech da kaze,a znaju da on obozava da pametuje..

Pije on i gleda pred sebe, a ovi se onda ucute – miir..

Podigne on glavu, zausti da kaze:

-ja sam znate....

-.. i k’o shto vam ja rekoh ljudi moji“ – nastavlja Dule dalje toboz’ da pricha, josh zvonkije nego inache...

Odjednom Rade skochi - vec vidno iznerviran, a ochi mu ucrvenele - opsova i to drushtvo i tak’e ljude i izbore i kulturu i parlamenat i ne znam shta josh i opali onom flashom po stolu, te se ona rasprsnu  na komadice, ali i on pade pored stola onako strovali se, ochigledno oshamucen krushkovachom, koju je svaki put ispijao na iskap, kad nije uspeo da kaze shta je hteo, a na glavu mu pade tanjir sira sa stola...

Podigoshe ga nekako uz smeh i medjusobne „optuzbe“ da i nije bash u redu toliko nekoga za*ebavati, a svi namiguju, a on pokushavajuci da sedne nastoji da poljubi one koji ga „shtite“, a Radisav mu u brzini okrenu zadnjicu, te on poljubi svosjki i prshte smeh na sve strane...

Pogleda ga Rale izgubljenim, tuznim pogledom i neshto promrmlja sebi u bradu (i onako se ne chuje shta) i ne pomache se vishe..

Nisu se ni oporavili od smejanja, kad upade Samoilo poluobrijan:

-Dobar dan, dobri ljudi! – izusti zadihan..

-Dobar dan, komshijaaa, ’ajde sedi - rekoshe neki i dalje se smejuci, ali sad josh vishe i ne skidajuci pogled sa njegove poluobrijane brade...

Nasmeja se i on, al’ nekako tuzno, pa reche:

-Ima li neko zilet, Boga ti, ne mogu da se obrijem tvrda mi brada, a zena mi nije kupila zileta rezerve, a ovaj se istupio ne moze da makne, isplak’o sam se k’o dete bre..da ne idem ’vaki u prodavnicu nema smisla?

Ovi se zgledashe pa pogledashe u Duleta, a on ce ti:

-Nemam Boga mi, ali znash gde cesh naci zileta i to dobrih i ja kupujem od njega, shalje mu njegov brat iz Shvedske..

-Ma gde more, govori? – nestrpljivo ce Samoilo

-Kod Jove Marinog, eto ti preko puta u prizemlju odma’..

-Ahaaa! Ma znam gde je i znam ja njega iz vidjenja. E, dobro, bash ti hvala – reche Samoilo, uze pruzenu chashu rakije, ispi i ode..

Samo shto je izashao i poshao ka Jovinoj zgradi - ovi navalishe na prozore, a neki istrchashe niz stepenice napolje, toboz’ neshto razgledaju na ulici i ispred zgrade..

Pozvoni Samoilo, malo sacheka, kad eto ti Jove nasemshen izlazi.

-Dobar dan, Jovo. Kako si?

-Dobar dan i tebi. Kojim  dobrom komshija?- upita on ljubazno Samoila..

-Bi l’ ti meni prod’o jedno pakovanje zileta Boga ti, na mogu da se obrijem, nestalo mi zil...

-**bo ti onaj mater ko te je posl’o – zagalami Jovo i prekide Samoila u pola rechi - i ko ti je rekao da ti ja prodam zilete pi*** vam materina.. **bacu vam majku za*ebantsku svima!!!

 -I m’rsh!!! M’rsh bre, kad ti kazem odatle, **bem te corava - razesti se sasvim Jovo - zar ne vidish da te za*ebavaju?.. Ja da ti prodam zilete budalo jedna, **bo te Dule i Miko i ko te poslao u d*pe..

-Ma, shta ti je Jovo brate! – jedva dodje do rechi zaprepashetni Samoilo izmichuci se sve po malo unazad.

-Pa kako shta mi je, glupane jedan onaj glupavi? Pa di si dosho da kupujesh zilete? Jesi l’ corav **bo **ter?.. Meni moj cosavi brat Boro iz Shvedske shalje zilete ’vako cosavom da se brijem, je li? - pa josh i da imam rezerve za prodaju,a? Nemoj da se ozbiljno naljutim, pa ce biti brijanja i na suvo nekome ovde..

-U **bem vam **jku – uzviknu Samoilo i okrenu se prema nashoj zgradi, pa ni da se smeje, ni da bude ozbiljan, al’ nekako procedi izmichuci se i dalje:

-izvin’ komsho molim te – i ode prema prodavnici trljajuci ono pola neobrijane brade ochigledno zbunjen, ali nasmejan.

Znaaam!

Znam  ja shta vi sad mislite ali polako bre!

Polako, sve po redu, a po redu je bilo ovako:

(ne idem bash u sitnice, ali..)

Krenem ja (uobichajeno) u prodavnicu i ponesem i kesu i novchanik i dobro se obuchem, jer je hladno bogami ovde u mom gradu, a pogotovu „na zaravni iznad mog grada“ gde ima i severca i istochnjaka povremeno..Jugo ne moze, jer se naslonilo brdo bash sa juzne strane..

Samo shto sam sish’o niz stepenice i „sigurno“ stao na stazu, pobeze mi desna cipela i tako sam opalio o onaj led, da su mi se ochi pomerile u stranu pa sam ih vrac’o pet minuta..srecom tu nema nikog pa je ostala tajna shta se desilo i kako mi je, te nakon desetak minuta tugovanja nastavih pazljivo dalje.

Elem, sidjem dole, udjem u samoposlugu.

-dobro jutro komshoooo.

-dobro jutro! – odgovorim ja oshtro i odvazno i josh se malkice iskezimo jedno na drugo..:)

Pokupim shta mi treba (po spisku) u korpu i ’aj na kasu kod Jasmine i opet:

-dobro jutro – cvrkuce snajka uz profi smeshak, a josh je neispavana vidi se. Ko zna di su bili sinoc i kad je ona muchenica legla i gde.

-’brojtro – odvratim ja i mecem korpu na kasu, a trazim novchanik i po obichaju se prerachunavam ne bi l’ brze izrachun’o kol’ko me to izidje..

-juuuu!!!! Crko dabogda pa gdi gledash? – vrisnu starica do mene i odgura jednog mamlaza shto se zableno u Jacu kako kucka rachune i naginje se da vrati kusur, a ona plavushica onako znaaash..:)

Drz,drz..,tamo – amo i pravo meni na nogu i to na onaj prst shto ima ono bezobrazno oko na vr’ zgloba i nesta struje – mrak!! i sve zvezde sinushe odjednom, a ne ono jedna po jedna i po grupicama.

Mislim, meni mrak jbt!!

Odgurnem budalu i mislim se da l’ da ga shinem onako smotanog il’ da zadrzim prepozantljivi nivo (izem ti nivo ochi ispadaju, al’ aj’ sad. Izdrzacu i ovaj put nagazavanje iliti chepanje i to ne zato shto je glavu i po vishi, a tuuup, niti zato shto je skoro duplo tezi i ima shake k’o lopate, nego radi nivoa, verujete mi ako ’ocete, a osecam da necete)

Izdrzah dakle. Dodjoh na red, platih.

-je l’ ti dobro? – pita Jaca

-pa jeste, jeste – nekako procedih, a doshlo mi da zaplachem od „srece“..

Pozdravih se kao chovek – domacin, sa smeshkom i odshepah ponosno ka izlazu, a neshto mi doshlo da se okrenem i vrisnem: da ti je***  ma** u pi*** i to, onako kako  ide i to sve po protokolu, a sa suzama u ochima...

Taman se ja mislim i izlazim, a ona bakica progura se i izadje pa me skoro nabi (d’izvinete).. na onu kvaku od vrata ulaznih..

Gledam da l’ da sad na nju navalim i sve ono saspem shto sam mislio (od nje sam vishi – vidim to, a chim sam vishi, onda sam i jachi.)

Preusmeravam ja gnev i dvoumim se gde da sipam i shepam polako dalje,kad:

-cibe!! Cibe bre!!! Joooj meni kukuu!!

-av! Av,av,av,av..av

Pa josh brze avavavavava...

-kukuu meni upomoc!!

Trchi baka nazad pravo meni u naruchje i sve mashe cegerom pa za moja ledja, a crni ker lutalica za njom kidiso..

-m’rsh bre!! M’rsh! Ma ku’sh na zenu dzukelo jedna! ’aj gospodjo ne bojte se – pozvah ja zashtitnichki (pred svetom), a voleo bih da je malo gricne..

-ja ne smem sama kuci dete - drhti starica i drzi se za mene k,o davljenik..

Zaboravih ja i za onaj prst i nagazavanje iliti chepanje, a ker kidishe li kidishe..

-pa nemoj ga godpodjo izazivati mahanjem molim te, vidish da je onda sve zeshci, inache je miran i nikog ne dira – moradoh joj reci.

-kak’i miran choveche, vish d’oce d’izede

A stvarno taj ker je tu kooo zna od kad i nikog ne dira, nego ga ona uznemirila vikanjem i mahanjem,a onda se uspanichila.

Svi se okolo smeju, a ja sa njom u sredini k’o u areni cirkuskoj.

Uh! Kako to ne  volim.

Nekako se odbranismo i provedoh je, samo je par puta gricno njen ceger i bio zgrabio lebac shto joj isp’o pa jedan dechko nekako ot’o polomljen..i moju kesu je malko drpn’o, da mi se osveti shto ga murshkam i ometam u nakani da joj plati za uznemiravanje..

Rdje jedne (komshije) mi se keze dok ja nju strazarno sprovodim do avlije..

-eto gospodjo, odoh ja sad.

-’ocesh kafu sine da skuvam chaskom – priupita ulazeci u kucu, ochigledno formalno.

-necu fala ne pijem kafu – necu da joj kazem – pijem chaj sa rumom..

Okrenem se u ulicu i ’aj kuci. Dodjem do dvorishta na onu stazu i naravno, sad dobro pazim kud hodam i kako..nego zaobidjem „baksuzno“ mesto kroz ovaj sneg i dodjem pred stepenice..

Taman razmishljam: „dobro je da sam nekako stigao i da sam doneo namirnice da mozemo spermiti doruchak“..podignem ruku da otvorim ulazna vrata, kad! – fljas,fljus, cjap,cjap cjapcjap...ispadoshe mi jaja iz one kese shto je onaj ker par puta drpnuo dok sam branio staricu.

I sad, dok sam ja ostavio ceger i pocheo spashavanje - od deset komada ostala samo josh dva, a trebalo bi najmanje tri...

-e necu se vala vracati pa makar i samo ovaj ’lebac jeo – rondam ja, a komshinica pristize za mnom i smeshka se:

-ju!! Komsho moj to tebi ispala jaja?! – cvrkuce ustreptala..

-NE!!! Nego ****c!! – ’tedoh reci, al nekako zadrzah nivo i kiselo se nasmeshih..

-daj makar tu kesu da ti ponesem – reche i ode da se njishe predamnom uz stepenice ka galeriji, a ja odshepah za njom..