И мада су се отворено за нове изборе досад изјаснила само Либерално-демократска партија, избори би, у овом тренутку, према оцени аналитичара и истраживача јавног мњења, највише одговарали СРС и Демократској странци. Обе странке могле би, на крилима управо завршене кампање за председничке изборе, да рачунају на то да би у новом сазиву парламента имали знатно више посланика него што их сад имају.

Према речима Срђана Богосављевића из „Стратеџик маркетинга”, избори би у скорије време највише одговарали странкама које су управо изашле из жестоке кампање, односно ДС и СРС. Свако одлагање и одуговлачење, у шта спада и могућност да парламентарни избори буду одржани истовремено са локалним изборима 11. маја, дало би шансу и осталим странкама да се консолидују и умешају у борбу за поделу парламентарног колача. То се, пре свега, односи на СПС, ЛДП и НС, док ДСС тренутно прати опадајући тренд популарности.

Кад год би до избора дошло, ни радикали ни демократе у сваком случају не би били у прилици да самостално формирају нову владу, већ би морали да траже коалиционе партнере. И ту је, међутим, стање подложно променама у зависности од времена одржавања избора.

– Имајући у виду резултате председничких избора, да су парламентарни избори одржани пре две недеље, ДС би, заједно са блоком странака које су подржале њеног кандидата, можда и могла да формира владу без ДСС. Како време буде одмицало, то ће постајати мање вероватно – оцењује Богосављевић и објашњава да је фрагментација гласова већа на страни партија које су подржале Тадића, па је питање да ли би, са протоком времена, све оне успеле да пређу изборни цензус, односно да обезбеде посланичка места у парламенту.

У међувремену би се, такође, десиле ствари које би могле да поремете тренутни однос снага. Нема сумње да би се то како би се поједине странке поставиле према чланицама ЕУ у случају да оне признају независност Косова, што ће се највероватније и десити, одразило и на њихов рејтинг.

С друге стране, према неким проценама, радикали би се нашли у повољнијој позицији у односу на ДС, јер би се могло десити да им за састављање владе буду потребни само још посланици СПС.

Марко Благојевић, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију, за разлику од Богосављевића, мисли да би и избори у мају највише одговарали ДС и СРС. Слаже се, међутим, да би демократама у сваком случају било немогуће да саставе владу која на неки начин не би укључивала и ДСС, било да је реч о Коштуничиној подршци мањинској влади или о директном учешћу ДСС у кабинету новог премијера.