BEOGRAD - Bio sam pripadnik nemačke policije u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, ali nisam znao da sam pripadao Gestapou. Nisam učestvovao u ubistvima u logoru na Starom sajmištu i ništa od onoga za šta se teretim nije istina - rekao je juče u ekskluzivnom razgovoru za „Blic“ Peter Egner (86) koji se sumnjiči da je za vreme Drugog svetskog rata počinio zločine u Beogradu.

Egnera smo pronašli u njegovoj kući u predgrađu Sijetla u američkoj državi Vašingron. On je u telefonskom razgovoru, na tečnom engleskom jeziku, za naš list uporno tvrdio da „nema zbog čega da se kaje jer nije počinio nikakve zločine“.
- Nikada nikoga nisam povredio u svom Beogradu. Imate moju reč - rekao je hladim i odsečnim glasom Egner.
On je priznao da je bio u nemačkoj armiji kao dobrovoljac.
- Bio sam u Beogradu od 1941. do 1943. kada sam ranjen. Pošto sam bio Nemac iz Jugoslavije, bilo je normalno da budem u nemačkoj armiji. Nisam počinio nikakve zločine i nemam zašto da se kajem - ponovo je rekao Egner, koji tokom razgovora ni u jednom trenutku nije pokazao neku emociju.
On je naveo da je nakon ranjavanja prebačen u Beč, a kasnije u Dansku, gde je dočekao kraj rata. Egner kaže da je u maju ove godine posetio Crvenku, mesto u kome je rođen.
- Moji preci su sahranjeni na groblju u Crvenki i ja sam sa grupom Nemaca došao u posetu. Zajedno sa bratom i sestrom sam se poklonio svojim precima jer nisam zaboravio odakle potičem - istakao je Egner.
On je dodao da je u Srbiji bio šest dana i da je na nekoliko sati posetio i Beograd. Egner kaže da se više ne seća srpskog jezika, koji je nekada govorio. U zahtevu američkih federalnih vlasti, kojim se traži da mu se oduzme državljanstvo, navodi se da je njegova jedinica u 1941. odgovorna za smrt 11.164 ljudi, među kojima je bilo najviše Jevreja, ali i Srba i Roma.
Protiv ovog naciste srpski organi sakupili su značajne dokaze, koji potvrđuju navode američkih službi da je učestvovao u istrebljivanju Jevreja i demantuju njegovu odbranu da je bio samo prevodilac za nemačke okupacione snage.
- Tužilaštvo za ratne zločine intenzivno sakuplja dokaze. Očekujemo da ćemo u najskorije vreme podneti zahtev za sprovođnje istrage protiv njega i zatim zahtev za izručenje - rečeno je „Blicu“ u Tužilaštvu za ratne zločine.
Direktor Arhiva Beograda Branka Prpa kaže za „Blic“ da su podaci o Egneru nađeni u sačuvanoj arhivi Gestapoa.
- On je radio za Gestapo kao folksdoječer i tu više nema nikakve sumnje. Rođen je u Crvenki u Vojvodini, a došao je iznenada pred rat u Beograd 1940. Očito je da su ga poslali u Beograd i da je pripreman za ulogu koju će imati tokom rata i okupacije. Dalju pretragu dokumenata treba da obavi Tužilaštvo za ratne zločine i može da detaljnije otkrije njegovu ulogu - kaže Prpa za „Blic“.
Ona napominje da su deo Gestapoove arhive uzeli Rusi posle rata i da je nisu do danas vratili, a da su Nemci uništili dokumentaciju o logoru Staro sajmište. Osim ovoga izvesno je da za Egnera postoje dokazi i u Nemačkoj u Mihenskoj arhivi, gde su čuvaju nemačke poruke slate posebno mašinom „Enigma“, kao i u američkoj arhivi o Gestapou, koja se čuva u Berlinu. U Mihenskoj arhivi, gde se čuvaju poruke koje su saveznici dešifrovali, sačuvane su i šifrovana dokumenta koja je razmenjivala nacistička komanda sa obaveštajcima u Kraljevini Jugoslaviji, pre okupacije, kao kasnije poruke nemačkim okupacionima snagama i Gestapou.
- Tu mogu da se nađu uputstva koja je dobijao Egner jer je verovatno angažovan kao obaveštajac za naciste. Uobičajeni postupak bio je za sve zemlje Evrope da se među onima koji su poreklom Nemci nađu saradnici nacističke obeveštajne službe. Među dešifrovanim porukama, inače, nalaze se i nalozi za sistematsko uništavanje Jevreja - kaže izvor „Blica“.
Predstavnici SAD u razgovoru sa predstavnicima srpskih organa rekli su da će dostaviti sve dokaze koje oni poseduju o Egneru, ukoliko bude izručen Srbiji. Predstavnica za medije Ambasade SAD u Beogradu Rajan Heris rekla je da ambasador Kameron Manter podržava nameru Srbije da se Egneru sudi u Srbiji, gde je, kako je navela, i počinio zločine. Predstavnik izraelske ambasade u Srbiji Jair Fromer izjavila je da „Izrael nije uključen u slučaj Petera Egnera u SAD“.

Egneru treba suditi u Srbiji

Logoraš Dragoljub Janjić (85), koji je na Starom sajmištu tokom 1943. godine proveo šest meseci, kaže za „Blic“ da bi Egner trebalo da odgovara pred srpskim sudom.
- Mnogi su poubijani i pomrli u tom logoru. To ne sme da prođe nekažnjeno. Voleo bih da doživim da vidim pravdu - istakao je Janjić.
Dok lagano ispija čašu vode koju mu je pružila supruga, sa kojom je 60 godina u braku, Janjić kaže da je imao samo 17 godina kada je doveden u logor.
- Zarobljen sam na Kozari 1942. godine nakon čega sam vozom prebačen na Sajmište. Bio sam jako mršav pa su me ostali logoraši od milošte zvali Ljupko. Ono što smo tamo preživeli ne može da se prepriča, to je strašno, ljudi si svaki dan premlaćivani i ubijani - ističe stari logoraš.
Pored nemačkih vojnika, kaže, izuzetno surovi su bili Srbi koji su vodili logor.
- Ljudi su umirali sedeći, od gladi, batina, iscrpljenosti. Dešavalo se da uveče legnete pored nekoga i, kada ujutro ustanete, taj je mrtav - priča Janjić.
On je u septembru 1943. prebačen u rudnik Trepča, gde je ostao sledećih godinu dana, dok sa grupom zatvorenika nije uspeo da pobegne.

LINK

BEOGRAD - Saša Vukadinović, novi direktor Bezbednosno-informativne agencije, bio je devedesetih godina član Srpskog pokreta obnove u rodnom Kruševcu, saznaje Kurir! Ako već Dana Drašković nije ostvarila dugogodišnju želju da „razbuca srpsku Udbu“, možda će bivši pulen stranke njenog supruga uspeti u tome.

Međutim, Draškovićeva nije zadovoljna postavljenjem mladog Vukadinovića za šefa tajne službe.

- Zašto bih bila zadovoljna imenovanjem nepoznatog čoveka? To je još jedna improvizacija s ciljem da se opstane na vlasti po svaku cenu. Da su želeli reformu službe, postavili bi mene. On nema hrabrosti za otvaranje dosijea i čišćenje službe od komunističkog kadra. Jedino ja imam tu hrabrost - poručuje Dana.

- Sramota je da od 2000. DB nije reformisan. Ni Vukadinović neće ništa novo doneti. On pripada levici. To su sve deca komunističkih funkcionera, koja kriju zločine svojih očeva. Jedino desnica, kad dođe na vlast, može razotkriti zločine komunista i zločine nakon raspada SFRJ, pa i one posle pada Miloševića - smatra Danica Drašković.

Vukadinović je na svoju prvu funkciju, načelnika kruševačkog SUP, došao 2000. kao čovek od poverenja Zorana Đinđića. Članovi Odbora za odbranu i bezbednost u Skupštini Srbije imaju suprotstavljena gledišta o tome kako će se 36-godišnji Vukadinović snaći na čelu BIA. Radikal Dragan Todorović, predsednik tog skupštinskog tela, primećuje kao „nespornu činjenicu da je Vukadinović svoju profesionalnu karijeru vezao za DS“.

- Da li će biti profesionalac na novom radnom mestu ili će nastupati kao član stranke, videćemo vrlo brzo. Direktor BIA mora biti apsolutni patriota, što podrazumeva njeno čišćenje od svih koje su instalirale strane službe da tajnu policiju ustroje u skladu sa svojim interesima - ističe potpredsednik SRS.

Međutim, Dragan Šormaz, njegov kolega iz DSS, smatra da će direktor BIA biti zavisan od „žutih“.

- Čak i na televiziji se pojavio u plavom odelu sa žutom kravatom. Ima iskustva u policijskom poslu, ali ne bih rekao da ima i u obaveštajnom. Voleo bih da se varam, ali mislim da Vukadinović nema kapacitet da vodi službu. Moraće da se suprotstavlja mnogo iskusnijim kolegama iz stranih službi. Inače, svim službama u svetu je prioritet energetika, pa onda terorizam, droga i drugo. Novi šef BIA moraće da se uhvati u koštac i s problemima Kosova i Metohije, juga Srbije, ali i privatizacije - objašnjava Šormaz.

I Miroslav Markićević iz NS smatra da funkcija šefa BIA treba da bude nezavisna od partijske pripadnosti.

- Glavna odredba u biografiji Vukadinovića je „istaknuti član DS“. A to izaziva sumnju i kod nas i kod građana Srbije - kaže Markićević.

S druge strane, Marko Đurišić, član odbora iz DS, smatra da je novi šef BIA odlično rešenje.

- Vukadinović je izvanredno rešenje, on će dovesti do preko potrebnih promena u BIA - sažet je Đurišić, uz napomenu da ne misli da će bliskost s DS profesionalno uticati na Vukadinovića.

Željko Ivanji iz G17 plus takođe je uveren da će Vukadinović profesionalno obavljati novu dužnost.

- On je profesionalac par ekselans. To što je mlad može da bude samo prednost, jer za to mesto treba hrabrosti. Što se tiče iskustva, ono se ne stiče samo godinama, već radom i rezultatima. A on ih ima. Primer za to je hapšenje Jotkine grupe - podseća Ivanji.   

http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-18-07-2008/duhovi-ne-miruju

Procitajte ovaj clanak pa kazite sta mislite...

Na taj zakonski predlog podneto je više od 70 amandmana, od kojih se većina odnosi na smanjenje broja ministarstava, kao i na izmene u nadležnostima pojedinih resora.

Prema predlogu, koji su parlamentu na hitno usvajanje uputila 122 poslanika vladajuće većine, predviđeno je formiranje novog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva za Nacionalni investicioni plan, kao i zadržavanje Ministarstva za Kosovo i Metohiju.

Skupština je juče završila raspravu o amandmanima o izmenama i dopunama zakona o vladi.

Predsednik Skupštine Slavica Đukić Dejanović odrediće dan za glasanje po završetku rasprave o amandmanima na oba zakonska predloga, a pošto ih poslanici usvoje, biće stvoreni uslovi za formiranje nove vlade.

LINK

"Očigledno je da su pregovori oko formiranja vlade zapali u ćorsokak, jer koalicija oko SPS nije prihvatila pravnu analizu SSP, a nije ni dala konkretne predloge za eventualne izmene", precizirao je Mladenović u izjavi Tanjugu.

On je ocenio da je "jasno da bez saglasnosti oko pravne analize nema osnova za zajedničku politiku, pa time ni za novu vladu".

Prema njegovim rečima, pitanje Kosova i evropskih integracija su od suštinskog značaja za budućnost Srbije i, ako oko pravne analize koja se direktno odnosi na ova pitanja nema dogovora, onda nema ni nacionalne vlade.

Pregovori, naveo je Mladenović, mogu krenuti napred samo ako se postigne saglasnost oko pravne analize.

Portparol DSS je ocenio da se u tom slučaju može dalje razgovarati o dodatnim analizama za povećanjem penzija, koje bi trebalo da napravi koalicija oko SPS kao ravnopravan partner u pregovorima.

U pisanoj izjavi medijima, Borović je vršioca dužnosti gradonačelnika Zorana Alimpića podsetio da je "on samo tehničko lice koje nema većinu ni u prethodnom, ali ni u sadašnjem sazivu gradske skupštine, i da je njegova obaveza da bez odlaganja zakaže konstitutivnu sednicu Skupštine grada i da je to sve na šta on ima pravo".

On je mišljenja da je DS takvim ponašanjem njegovih čelnika ušao u "opasan rizik da ostane upamćen u istoriji srpske demokratije kao primer izigravanja demokratskih principa i urušavanja demokratskih institucija". "Sam datum zakazivanja sednice 14. jul, koji je dan pada Bastilje iz 1789. godine, Demokratskoj stranci treba da bude simbolična opomena da njeno delovanje mora da bude demokratski korektno i moralno ispravno", naveo je Borović.

Jedna osoba je poginula u selu Aračinovu za vreme održavanja izbora u Makedoniji, potvrdio je za RTS portparol makedonskog MUP-a Ivo Kotevski. Istovremeno, povređeno je više osoba u pucnjavi na glasačkom mestu u skopskoj opštini Čair.

U opštini Aračinovo i u selu Gurgurnica glasanje je prekinuto iz bezbednosnih razloga. Aračinovo je bilo jedno od središta šestomesečne pobune etničkih Albanaca na severozapadu Makedonije 2001.godine.

Posle incidenta, policija u obližnjem selu Grušino pronašla automobile pun oružja.

U Skoplju se, pak, incident između dve naoružane grupe se dogodio u 9.45 minuta u blizini osnovne škole. Policija je na terenu i istražuje incident.

U međuvremenu je Državna izborna komisija [DIK] objavila da je tokom prvih nekoliko sati glasanja na parlamentarnim izborima u Makedoniji registrovano nezakonito punjenje glasačkih kutija, njihovo razbijene i krađa glasačkog materijala.

Državna izborna komisija [DIK] je na prvoj pres konferenciji saopštila da je glasanje na nekoliko glasaačka mesta prekinuto iz bezbednosnih razloga, dok na jednom nije ni započelo.

U opštini Želino u Zapadnoj Makedoniji glasanje je prekinuto zbog punjenje glasačkih kutija ukradenim glasačkim listićima, dok u selo Malino, u opštini Čučer-Sandevo u blizini Skoplja nije ni počelo jer je preko noći ukraden glasački materijal.

Predizbornu kampanju u Makedoniji obeležilo je nasilje između suparničkih albanskih partija Demokratske partije Albanaca [DPA] i Demokrtaske unije za integraciju [DUI] u borbi za glasove medju sunarodnicima, koji prema procenama čine izmedju četvrtine i trećine stanovnika Makedonije.

Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski izrazio je žaljenje zbog oružanih incidenata koji su označili početak glasanja u nekoliko biračka mesta.

'Bilo je važno da današnji dan bude besprekoran i pravi praznik demokratije, da vlada mirna i demokratska atmosfera i da svi naši građani mogu bez bilo kakvih pretnji na najslobodniji način da iskažu svoju volju i dodele svoj glas', rekao je on.

Izlaznost do 10 sati, prema DIK je 11,4 odsto, dok građanska asocijacija MOST koja ima više od 4.000 posmatrača, saopštila je da za prva tri sata glasalo 11.11 odsto birača.

Neću da saučestvujem u samoubistvu Srbije. Neću samo da se molim Bogu da nam pomogne. Jedino ekonomski jaka Srbija može da brani Kosovo

OGORČEN... Dragan Marković Palma kritikuje svoje koalicione partnere

Lider Jedinstvene Srbije, predsednik SO Jagodina i jedan od prvaka „narodnjačke koalicije" Dragan Marković Palma otvoreno se juče suprotstavio politici koju vode premijer Vojislav Koštunica i ministar Velimir Ilić. On kaže da je sramotno to što neki ministri i političari koriste tešku situaciju zarad dobijanja političkih poena.

- Moja stranka i ja lično nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, ali ovo što se sada radi jeste nedopustivo i vodi zemlju pravo u propast! Ja nisam spreman da učestvujem u politici koja ništa dobro ne može doneti ovoj zemlji i ovom narodu. Neću da budem saučesnik u samoubistvu Srbije! Neću samo da sedim i molim se Bogu da nam pomogne, a da ne radim ništa konkretno na poboljšanju situacije u Srbiji, na ekonomskom jačanju zemlje! - kaže Marković za Press.

n Kritikujete državnu politiku, na šta konkretno mislite?

- Evo, recimo, odluka da se ambasadori povuku iz zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo jeste ubitačna za sve nas, za interese svih građana. Pa, pitam ja sve njih ko će u Americi, Francuskoj, Italiji da zastupa naše interese i bori se za povratak Kosova?! Molim vas, nemojte samo da mi kažete da će to da rade neki tamo otpravnici poslova. Ma, ko će njih da tretira za ozbiljno?! Bojim se da je ovo kratkovida politika koja ne razume da jedino napredna i ekonomski jaka Srbija može da brani Kosovo!

n Šta onda Vi predlažete?

- Ambasadori treba odmah da se vrate i da rade svoj posao. Uostalom, oni će i ovako biti vraćeni za mesec-dva, a Srbiji će trebati najmanje dve-tri godine da se vrati na prethodnu poziciju. Tu, pre svega, mislim na ono što smo do sada postigli u ekonomskom smislu.

n Ali, šta ćemo s nelegitimnom misijom EU?

- Vidim, digli se ovi iz Beograda protiv dolaska Euleksa na Kosovo, jer EU nema pravo da šalje svoju misiju. Sve je to tačno, ali za mene su svi oni isti, i Euleks, i Unmik, i Kfor! Samo će jedni druge da zamene! Nije pametno da zbog te misije izolujemo Srbiju!

n Malo je nelogično da Vi, koji se predstavljate za tvrdog nacionalistu, tako razmišljate? Da niste rešili da pređete u tabor demokrata?

- Jesam nacionalista, i tim se ponosim, ali za razliku od tih mojih koalicionih partnera, ja razmišljam realno. Stranu nisam promenio, ali moramo da budemo pragmatični! Ama, molim vas lepo, evo Austrijanci u Jagodinu treba da ulože 14 miliona evra u gradnju deponije. I šta ja treba da im kažem? Da neću da radim s njima jer je njihova vlada priznala Kosovo?! E pa, što se moje opštine tiče, to neće moći! Ne može! Ne dam!

n Optužiće Vas da prodajete „veru za večeru"?

- Ma nemojte! Mene neko da optuži za manjak patriotizma?! Samo nek proba! Da vidim tog majčinog sina! Najveći patriotizam jeste to da investicije u Srbiju moraju da stižu, da smanjimo nezaposlenost. Evo, jedna ozbiljna izraelska firma u moju opštinu hoće da investira pet miliona evra! Pa, ko bi normalan to zaustavio?! S druge strane, ja sam 17. februara bio na Kosovu, ali ne kao neki da se prošetam i da me uslikaju, već da za tri sela odnesem 1, 2 miliona dinara pomoći. Nema većeg Srbina od mene, ali ova država mora da ide napred.

n Izbaciće Vas iz „narodnjačke koalicije"?

- Ja iz koalicije nisam izašao, niti nameravam. Ali, ovakvu politiku ne mogu da podržim zato što je ovo propast! I u tome me nikakvi ministri neće sprečiti! Ne mogu da verujem da Vlada ne shvata jednu stvar. Ljudi moji, ako nam dođu veliki investitori u Srbiju, pa i oni će braneći svoj kapital, braniti Srbiju. Zar mora jedan Palma iz Jagodine to da im kaže?!

n Jeste li o ovome pričali s Koštunicom i Ilićem? Šta očekujete da će Vam reći?

- Ama, šta ima ko da mi kaže?! Evo, vlastima poručujem da, umesto što se šetaju po protestima, treba da što pre odu u Brisel, Vašington, Pariz, Beč... Neka tamo brane Kosovo, a ne na ulici. Protesti su za građane i ne treba ih zloupotrebljavati u političke svrhe. Uostalom, videli smo da ulica nije ništa dobro donela.

Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS) podržala je današnjim saopštenjem Narodnu skupštinu, predsednika i Vladu Srbije da korišćenjem svih pravnih, političkih i diplomatskih sredstava ponište jednostrani akt proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije

"Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta predstavlja najgrublje kršenje medjunarodnog prava i diplomatske istorije i prakse civilizovanog sveta", kaže se u saopštenju u kome se pozivaju demokratske države i narodi da ne prihvate jednostranu odluku Skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti.

Dalje se navodi da će ANURS i dalje na skupovima, publikacijama i javnim oglašavanjem nastojati da naučnim činjenicama i nespornim argumentima ukaže na istorijsku nepravdu, kršenje medjunarodnih, regionalnih i nacionalnih dokumenata o pravima i slobodama i stvaranje nove države na teritoriji suverene i nezavisne Srbije - članice Ujedinjenih nacija.

U ambasadi SAD stradao Zoran Vujović (21), odličan student i sportista koji je morao da beži iz Prištine od Šiptara i Amerikanaca

Rodbina ne zna otkud zoran u ambasadi... Zoran Vujović

Nakon urađene DNK analize, nesporno je utvrđeno da je u prostorijama američke ambasade u četvrtak izgoreo Zoran Vujović (21) iz Novog Sada, mladić koji je pre devet godina morao sa rodbinom da pobegne iz rodne Prištine. Telo Vujovića pronađeno je na prvom spratu u hodniku ambasade, u koju su demonstranti upali i zapalili je u neredima koji su usledili posle mirnih demonstracija.

Podsetimo, dežurni istražni sudija Okružnog suda u Beogradu obavio je uviđaj u ambasadi, dok je obdukciju i druge neophodne analize obavila komisija lekara sa Vojnomedicinske akademije, po naredbi istražnog sudije. Posle obdukcije, koja je trajala skoro 12 sati, u petak nije mogao biti utvrđen identitet, jer je telo potpuno izgorelo, čak i kosti ruku i nogu. Međutim, Zoranovog oca Milana pozvali su da dođe u beogradski SUP, gde je sina prepoznao po lančiću.

U stanu na četvrtom spratu zgrade u Ćirpanovoj ulici u Novom Sadu juče je vladao muk. Pred ulaznim vratima, na hodniku, na klupama su ćutke sedeli prijatelji i komšije. Svi u crnini. Saznali su da je ipak tačno da je tokom protesta „Kosovo je Srbija" u američkoj ambasadi izgoreo Zoran, student druge godine industrijskog menadžmenta i inžinjerstva na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka.

Na otvorenim vratima pojavio se visok čovek kome crnina još više naglašava gorštački stas.

- Uđite. Miško, došao je novinar - reče nekome u stanu uz objašnjenje - Ja sam Zoranov stric Dragiša.

Prilazi čovek istog stasa kao u Radiše. To mu je brat Milan, otac stradalog Zorana. Pruža ruku da primi saučešće, a upitni pogled upire u brata.

- Miško, novine svašta pišu, a ovo je prvi novinar koji je došao da od nas nešto sazna - reče Dragiša.

Tiho ali razgovetno, kao da svaku reč otkidaju i mere, kao u nekakvom tužnom recitalu, braća naizmenično izgovaraju rečenice.

- Zoran je otišao u Beograd jednim od autobusa koje je obezbedilo Gradsko saobraćajno preduzeće, verovatno sa drugovima. Bili su na protestu. A kako se zadesio u američkoj ambasadi, ni mi ne znamo - priča stric Dragiša.

Otac Milan kaže da je policiji prekjuče prijavio da mu nema sina. Ubrzo su ga pozvali da dođe u SUP u Ulici 29. novembra u Beogradu.

- Na izgorelom telu prepoznao sam Zoranov lančić i deo kaiša - kaže otac Milan i dodaje: - Ne mogu da verujem. Bio je dobar momak, odličan student, sportista, košarkaš. Nikad nije ulazio u konflikte. Ne znam. Verovatno su ga ponele emocije. Odrastao je u Prištini odakle smo svi morali otići u martu 1999. godine. Meni je spaljeno sve: najpre u bombardovanju, a sada najvrednije u američkoj ambasadi.

U tužnoj tišini, crnim marama zabrađene žene i najbliži rođaci još čekaju da stigne nalaz toksikološke i DNK analize. Rodbina čeka da ih pozovu da preuzmu spaljeno telo, kako bi počele pripreme za sahranu koja će se obaviti u utorak na gradskom groblju u Novom Sadu.

Ministar Vuk Jeremić optužio zemlje regiona da su podlegle pritisku velikih sila i upozorio da Srbija nikada neće ustuknuti po pitanju svoje južne pokrajine

Sramota... Jeremić upozorio da su neki odlučili da kapituliraju pred secesionističkim zahtevima Albanaca

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je juče u Sofiji, govoreći o nezavisnosti Kosmeta, da je „sramota što su neke države iz regiona izabrale da podrže zemlje koje izjednačavaju silu i pravdu, umesto da su izabrale regionalnu solidarnost".

- Da bi se ostvarila ilegalna nezavisnost Kosova, neke velike sile nudile su dogovore, vršile pritiske, zavrtale ruke širom regiona, širom Evrope i širom sveta. Neke države su podlegle, druge bi mogle, a neke neće nikada - rekao je Jeremić na sastanku Procesa saradnje, tela koje je nastalo iz nekadašnjeg Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

On je upitao zbog čega su „neki odlučili da žrtvuju geostrateške prioritete regiona u 21. veku na oltaru maksimalističkih etničkih aspiracija iz 19. veka".

- Da li je to iz straha od nasilja? Da li smo postali žrtve etničkog ucenjivanja? Neki su odlučili da kapituliraju pred secesionističkim zahtevima Albanaca jer su pregovori, navodno, doživeli neuspeh. Da li je to pravi razlog? To nije validan argument jer su neki vrlo moćni ljudi unapred bili rekli da će kosovski Albanci dobiti sve što žele - rekao je Jeremić, i dodao:

- Kada se prašina bude slegla i kada četrdesetak država iz sveta bude priznalo Kosovo, suočićemo se s teškom realnošću - Kosovo nikada neće biti član UN, niti OEBS-a. Kao takvo, neće pripadati svetskoj zajednici suverenih nacija. Nikada neće dobiti taj najviši status legitimiteta. Čak ni ovde Kosovo nije učesnik, dozvolite mi da vam kažem jasno i glasno - dok god je ovde Srbija, Kosovo nikada neće biti!

Jeremić je dodao da „Srbija nikada neće ustuknuti od svoje pozicije".

- Možda je nediplomatski reći, ali vaše zemlje su u situaciji da se suoče s posledicama perverznog izbora koji je postavljen mojoj zemlji da bira između Kosova i Evrope. Vi ste sada u situaciji da birate između Srbije i Kosova. Nismo mi tako želeli. Nismo mi na tome radili. Srbija nije supersila. Mi na raspolaganju imamo samo pravdu, međunarodno pravo i razum na svojoj strani - zaključio je Jeremić.

Članovi Procesa saradnje su Bugarska, Albanija, Hrvatska, Turska, BiH, Grčka, Makedonija, Rumunija, Moldavija, Crna Gora i Srbija, dok Kosovo, koje zastupa UNMIK, ima status posmatrača. Nezavisnost Kosova priznale su samo Albanija i Turska.

Cilj ove akcije bio je da se u zapadnim medijima Srbi prikažu kao divljaci i da se u drugi plan baci vest o velikom mitingu u centru Beograda

GNEV, HULIGANI ILI CIA... Zapaljena američka ambasada

Ujedinjene Nacije
Savet Bezbednosti
Rezolucija broj 1244 (1999)

Savet bezbednosti
Imajući u vidu principe i ciljeve Povelje Ujedinjenih nacija, uključujući primarnu odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje medjunarodnog mira i bezbednosti,
Podsećajući na svoje rezolucije 1160 (1998) od 31. marta 1998, 1199 (1998) od 23. septembra 1998, 1203 (1998) od 24. oktobra 1998. i 1239 (1999) od 14. maja 1999,
Izražavajući žaljenje zbog toga što nije došlo do potpunog poštovanja zahteva iz ovih rezolucija,
Odlučan da razreši ozbiljnu humanitarnu situaciju na Kosovu, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i osigura bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica njihovim domovima,
Osudjujući sve akte nasilja protiv stanovnika Kosova kao i terorističke akte bilo koje strane,
Podsećajući na saopštenje generalnog sekretara UN od 9. aprila 1999. u kome se izražava zabrinutost zbog humanitarne tragedije koja se odvija na Kosovu,
Ponovo potvrdjujući pravo svih izbeglica i raseljenih lica da se vrate svojim domovima u bezbednosti,
Podsećajući na nadležnost i mandat Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju,
Pozdravljajući opšte principe o političkom rešenju za kosovsku krizu koji su usvojeni 6. maja 1999. godine (S/1999/516, aneks 1 uz ovu rezoluciju) i takodje pozdravljajući to što SR Jugoslavija prihvata principe koji su navedeni u tačkama 1-9 u papiru koji je podnet u Beogradu 2. juna 1999. godine (S/1999/649, aneks 2 uz ovu rezoluciju) i saglasnost SR Jugoslavije na taj papir,
Ponovo potvrdjujući privrženost svih država clanica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2,
Ponovo potvrdjujući apel iz prethodnih rezolucija za široku autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo,
Utvrdujući da situacija u regionu i dalje predstavlja pretnju medjunarodnom miru i bezbednosti,
Odlučan da obezbedi sigurnost i bezbednost medjunarodnog osoblja i sprovodjenje obaveza koje proističu iz ove rezolucije od strane svih na koje se ona odnosi, i delujući u tom cilju u skladu sa Glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija,

1. Odlučuje da političko rešenje za krizu na Kosovu treba da bude zasnovano na opštim principima iz aneksa 1 i kako je dalje razradeno u principima i drugim traženim elementima iz aneksa 2;
2. Pozdravlja to što SR Jugoslavija prihvata principe i druge tražene elemente koji se pominju u gore navedenom stavu 1, i zahteva punu saradnju SR Jugoslavije u cilju njihove brze primene;
3. Naročito traži da SR Jugoslavija odmah obustavi nasilje i represiju na Kosovu na način koji se može verifikovati, i da započne i okonča povlačenje u fazama sa Kosova, na način koji se može verifikovati, svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, u skladu sa hitnim rasporedom, sa čim će biti sinhronizovano rasporedivanje medjunarodnog bezbednosnog prisustva na Kosovu;
4. Potvrdjuje da ce posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2;
5. Odlučuje o rasporedivanju civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, pod pokroviteljstvom UN, sa odgovarajućom opremom i osobljem, kako se to traži, i pozdravlja saglasnost SR Jugoslavije za takvo prisustvo;
6. Traži od generalnog sekretara da imenuje, nakon konsultacija sa Savetom bezbednosti, specijalnog predstavnika koji će kontrolisati implementaciju civilnog prisustva i dalje traži od generalnog sekretara da da instrukciju svom specijalnom predstavniku da vrši koordinaciju sa medunarodnim bezbednosnim prisustvom kako bi se obezbedilo da oba prisustva rade u pravcu istih ciljeva i da se medusobno pomažu;
7. Ovlašćuje države članice i odgovarajuće medjunarodne organizacije da uspostave medjunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu, kako se navodi u stavu 4 aneksa 2 uz sva neophodna sredstva kako bi moglo da obavi svoje odgovornosti iz dole navedenog stava 9;
8. Potvrdjuje potrebu za hitnim i što skorijim rasporedjivanjem efikasnog medjunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, i zahteva da strane u potpunosti saraduju prilikom njegovog rasporedjivanja;
9. Odlučuje da će odgovornosti medjunarodnog bezbednosnog prisustva koje će biti rasporedjeno i delovati na Kosovu uključivati:
   1. odvraćanje od obnove neprijateljstava, održavanje i prema potrebi, nametanje prekida vatre, obezbedjivanje povlacenja i sprecavanja povratka na Kosovo snaga savezne i republicke vojske, policije i paravojnih jedinica, osim kako je predvideno u tacki 6 aneksa 2;
   2. demilitarizaciju Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, kako se zahteva u stavu 15;
   3. uspostavljanje bezbednog okruženja u kome izbeglice i raseljena lica mogu da se vrate svojim kućama u bezbednosti, a medjunarodno civilno prisustvo može da funkcioniše, u kome privremena uprava može da bude uspostavljena i humanitarna pomoć isporucivana;
   4. osiguranje javne bezbednosti i reda dok medjunarodno civilno prisustvo ne preuzme odgovornost za sprovodjenje tog zadatka;
   5. nadgledanje uklanjanja mina dok medjunarodno civilno prisustvo, prema potrebi, ne preuzme odgovornost za taj zadatak;
   6. odgovarajuću podršku i blisku koordinaciju sa radom medjunarodnog civilnog prisustva;
   7. obavljanje dužnosti nadgledanja granice kako je traženo;
   8. obezbedjenje zaštite i slobode kretanja za sebe, za medjunarodno civilno prisustvo i druge medjunarodne organizacije;
10. Ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih medjunarodnih organizacija, uspostavi medjunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri cemu ce narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, i koje će obezbediti prelaznu upravu pri cemu ce uspostavljati i nadgledati razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova;
11. Odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva uključivati:
    1. unapredjenje uspostavljanja, do konačnog rešenja, suštinske autonomije i samouprave na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir aneks 2 i sporazume iz Rambujea (S/1999/648);
    2. obavljanje osnovnih civilno-upravnih funkcija tamo gde je i koliko je to potrebno;
    3. organizovanje i nadgledanje razvoja privremenih institucija za demokratsku i autonomnu samoupravu, do konačnog političkog rešenja, uključujući i održavanje izbora;
    4. prenošenje, u skladu sa uspostavljanjem tih institucija, svojih administrativnih zadataka, a nadgledajući i podržavajući učvršcivanje lokalnih privremenih institucija Kosova i drugih aktivnosti u pravcu gradenja mira;
    5. olakšavanje političkog procesa ciji je cilj definisanje budućeg statusa Kosova, uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea (S/1999/648);
    6. u konačnoj fazi, nadgledanje prenosa vlasti sa privremenih institucija Kosova na institucije koje će biti uspostavljene u skladu sa političkim rešenjem;
    7. podršku rekonstrukciji ključnih objekata infrastrukture i drugoj ekonomskoj rekonstrukciji;
    8. podršku saradnji sa medjunarodnim humanitarnim organizacijama, i humanitarnoj pomoći unesrećenima;
    9. održavanje civilnog reda i zakona, uključujući i uspostavljanje snaga lokalne policije, a u medjuvremenu, putem rasporedjivanja medjunarodnog policijskog osoblja koje će raditi na Kosovu;
    10. zaštitu i unapredjenje ljudskih prava;
    11. osiguranje bezbednog i neometanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove na Kosovu;
12. Ističe potrebu koordiniranih operacija humanitarne pomoći, kao i da SR Jugoslavija dozvoli neometen pristup Kosovu humanitarnim organizacijama za pružanje pomoći i saraduje sa takvim organizacijama kako bi se obezbedila brza i efikasna dostava humanitarne pomoći;
13. Podstiče sve države članice i medjunarodne organizacije da daju doprinos ekonomskoj i socijalnoj obnovi kao i bezbednom povratku izbeglica i raseljenih lica, i istice, u tom kontekstu, značaj sazivanja, što je pre moguće, medjunarodne konferencije donatora, naročito za ciljeve u gore navedenom stavu 11g);
14. Zahteva punu saradnju svih na koje se to odnosi, uključujući i medjunarodno bezbednosno prisustvo, sa Medjunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju;
15. Zahteva od OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca da odmah prekinu sa svim ofanzivnim akcijama i da se povinuju zahtevima za demilitarizaciju kako to traži šef medunarodnog civilnog prisustva, u konsultacijama sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara;
16. Odlučuje da se zabrane koje su nametnute u stavu 8 rezolucije 1160 (1998) neće odnositi na oružje i srodnu vojnu opremu koje koristi medjunarodno civilno bezbednosno prisustvo;
17. Pozdravlja rad koji je u toku u EU i drugim medjunarodnim organizacijama u cilju razvijanja sveobuhvatnog pristupa ekonomskom razvoju i stabilizaciji regiona koji je pogodjen kosovskom krizom, uključujući i implementaciju Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, uz široko medjunarodno učešće, kako bi se podstaklo unapredjenje demokratije, ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne saradnje;
18. Zahteva od svih država u regionu da u potpunosti saraduju u sprovodenju svih aspekata ove rezolucije;
19. Odlučuje da se medunarodno civilno i bezbednosno prisustvo uspostavi za početni period od 12 meseci, koje će se nastaviti posle toga ukoliko Savet bezbednosti ne odluči drugačije;
20. Traži od generalnog sekretara da u redovnim intervalima podnosi Savetu izveštaje o sprovodjenju ove rezolucije, uključujući i izveštaje rukovodstva civilnog i bezbednosnog prisustva, pri čemu prvi izveštaj treba da bude podnet u roku od 30 dana od usvajanja ove rezolucije;
21. Odlučuje da se i dalje aktivno bavi ovim pitanjem.

Aneks 1
Izjava predsedavajućeg o zaključcima sa sastanka ministara Grupe 8, održanog u Petersburgu, 06. maja 1999. godine
Ministri Grupe 8 su usvojili dole navedene opšte principe o političkom rešenju krize na Kosovu:

• trenutna i proverljiva obustava nasilja i represije na Kosovu;
• povlačenje vojske, policije i paravojnih snaga sa Kosova;
• rasporedivanje efikasnog medunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, koje će podržati i usvojiti Ujedinjene nacije, sposobnog da garantuje ostvarivanje zajedničkih ciljeva;
• uspostavljanje privremene administracije za Kosovo o čemu ce doneti odluku Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život za sve stanovnike Kosova;
• bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica i neometan pristup humanitarnih organizacija Kosovu;
• politički proces ka uspostavljanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji će obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja u regionu, i demilitarizaciju OVK;
• sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona.

Aneks 2
- Sporazum treba da bude postignut na osnovu dole navedenih principa kako bi se krenulo u pravcu rešavanja krize na Kosovu:

1. Trenutna i proverljiva obustava nasilja i represije na Kosovu.
2. Proverljivo povlačenje svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga sa Kosova, u skladu sa hitnim rasporedom.
3. Rasporedjivanje na Kosovu, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, efikasnog medjunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, sposobnog da garantuje postizanje zajedničkih ciljeva, koje će delovati, ako se tako odluči, u skladu sa Glavom VII Povelje.
4. Medjunarodno bezbednosno prisustvo uz suštinsko učešće NATO mora da bude rasporedjeno pod jedinstvenom komandom i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu, kao i da olakša bezbedan povratak svih raseljenih lica i izbeglica njihovim domovima.
5. Uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela medjunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN. Privremena administracija treba da obezbedi prelaznu upravu, i da pri tome uspostavlja i nadgleda razvoj privremenih demokratskih samoupravnih institucija kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova.
6. Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:
   1. vezu sa medjunarodnom civilnom misijom i medjunarodnim bezbednosnim prisustvom;
   2. obeležavanje/čišćenje minskih polja;
   3. održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine;
   4. održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.
7. Bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica uz nadzor UNHCR (Visokog komesara UN za izbeglice) i neometan pristup humanitarnih organizacija Kosovu.
8. Politički proces u cilju uspostavljanja sporazuma o privremenom političkom okviru koji će obezbediti suštinsku samoupravu za Kosovo, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja regiona, kao i demilitarizaciju OVK. Pregovori izmedju strana u pravcu postizanja rešenja ne treba da odlažu ili ometaju uspostavljanje demokratskih samoupravnih institucija.
9. Sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona. Ovo će ukljuciti sprovodjenje Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu, uz široko medjunarodno ucešće kako bi se dalje podsticalo unapredenje demokratije, ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne saradnje.
10. Suspenzija vojnih aktivnosti će zahtevati prihvatanje gore navedenih principa, uz saglasnost za druge već identifikovane tražene elemente, koji su sadržani u dole navedenim napomenama 1. Zatim će biti hitno zakljucen vojno-tehnicki sporazum koji će, izmedju ostalog, precizirati dadatne modalitete ukljucujući uloge i funkcije jugoslovenskog-srpskog osoblja na Kosovu:

Povlačenje

Predsednik Vladimir Putin poručio da će zemlje EU koje priznaju nezavisnost Kosmeta imati velikih problema s Rusijom!!!!!!!

PORUKA ZAPADU... Ruski predsednik Vladimir Putin neće da odustane od odbrane Srbije i Kosmeta

Najviši ruski funkcioneri još jednom su upozorili sve države EU da bi jednostrano proglašenje i priznanje nezavisnosti Kosova moglo izazvati nesagledive posledice u svetskim razmerama! Ruski predsednik Vladimir Putin diplomatskim putem je, kako saznajemo, poručio liderima zemalja EU da će svi oni koji priznaju Kosovo imati velikih problema s njegovom zemljom.

LAVROV: NISAM OPTIMISTA

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je juče da nije optimista po pitanju sednice SB UN o Kosovu.

- Ne osećam veliki optimizam u vezi sa sednicom - rekao je Lavrov novinarima posle sastanka „trojke" EU i Rusije na Brdu kod Kranja, u Sloveniji.

- Rusija ne pribegava nikakvim kaznenim merama ni protiv koga - rekao je Lavrov na pitanje novinara da li će preduzeti kaznene mere u slučaju proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine.

- Predsednik je liderima EU jasno stavio do znanja da će priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosmeta Rusija shvatiti kao direktni akt neprijateljstva. Svi oni koji nameravaju da priznaju Kosovo moraju sada debelo da razmisle i da se preračunaju. Mi, jednostavno, moramo braniti međunarodno pravo na kome počiva čitav svetski poredak... - kaže pouzdani diplomatski izvor Pressa.

Čižov: A Bosna?

Ambasador Rusije u Evropskoj uniji Vladimir Čižov u intervjuu austrijskom dnevniku „Prese" upozorava da će zemlje koje budu priznale nezavisno Kosovo vrlo brzo osetiti negativne posledice u odnosu s Rusijom, ali nije želeo da kaže koje su to posledice. Na pitanje da li očekuje da bi posle Kosova nezavisnost mogle da proglase i druge pokrajine širom sveta, pa i u bivšem Sovjetskom Savezu, Čižov je odgovorio da će toga „definitivno biti".

- I posle Kosova može da bude posledica, u Bosni i Hercegovini, u Makedoniji i na drugim mestima. Ovo ne mora da bude poslednji čin balkanske drame, a stručnjaci su izbrojali više od 200 sličnih primera u svetu. Treba li da pomenem i Belgiju, Škotsku, Zapadnu Saharu, Abhaziju? Očekujem da će doći do široke destabilizacije u čitavom regionu, ali i u čitavom svetu - rekao je Čižov. On je ponovio stav Moskve da bi upućivanje misije EU na Kosovo bilo prihvatljivo samo ukoliko bi počivalo na odluci Saveta bezbednosti UN.

GRIZLOV: SPREMA SE OŠTRA REAKCIJA DUME

Predsednik ruske Državne dume Boris Grizlov najavio je da će taj dom najverovatnije sutra usvojiti posebnu izjavu o Kosovu. Na sednici Dume on je kazao da u vezi sa „opasnom situacijom" oko Kosova, povezanom s mogućim priznanjem nezavisnosti pokrajine, Komitet za međunarodne poslove već priprema odgovarajuću izjavu.

Lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski kazao je na sednici da je „Kosovo prevrat u međunarodnom pravu, presedan koji će biti praćen u celom 21. veku da bi se usitnile sve velike i male države". On je kazao da Duma mora brzo na to da reaguje i da izrazi „solidarnost poslanicima Skupštine Srbije i još jednom izrazi svoju poziciju".

- U slučaju protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova, Duma će reagovati veoma oštro - izjavio je Itar-tasu zamenik predsednika Komiteta za međunarodne poslove Leonid Sluckij.

- Šta će se dogoditi ako EU preuzme delove misije UN, a Beograd to ne prizna i ne želi da ima kontakte sa misijom EU? Šta će se, molim vas, dogoditi ako Srbija obustavi isporuku struje Kosovu?! - zapitao je Čižov.

Izjavu Čizova diplomatski izvori Pressa tumače kao znak čvrste rešenosti Rusije da demonstrira svoju ekonomsku, političku, energetsku, pa i bezbednosnu moć.

- Ne bi trebalo da nas čudi i ako Rusija u slučaju Kosova bude demonstrirala svoju moć i politički uticaj u svetu i na štetu svoje ekonomije i gasne politike - procenjuju izvori Pressa.

Nenad Popović, funkcioner Vlade Srbije, šef Ekonomskog tima za Kosmet, koji je u DSS-u zadužen za odnose s Rusijom, ocenjuje za Press da najave ruskih državnika nisu prazne priče. On kaže da su sve to jasna upozorenja da ova svetska velesila ne može imati isti tretman prema državama koje poštuju međunarodno pravo i prema onima koje ga krše, ne poštujući teritorijalni integritet i suverenitet drugih država.

- Oni koji budu priznali jednostranu nezavisnost Kosova, po mojoj proceni, mogu da računaju na negativne konsekvence u odnosima s Rusijom na dva koloseka: na političko-diplomatskom, ali i na ekonomskom. U političkom smislu mogu se otvoriti mnoga pitanja slična Kosovu, i to na primerima u kojima je Rusija vrlo uticajna - navodi Popović. Prema njegovim rečima, zemlje koje priznaju Kosovo mogu osetiti vrlo bolne posledice, ali isključivo one koje nisu na štetu ruskih ekonomskih interesa.

Brani nas 84 % Rusa

- Svi znamo da je Rusija potpuno ekonomski nezavisna u odnosu na EU, ali da mnoge države u ekonomskom i energetskom smislu zavise od nje. Pojedine države iz EU imaju privilegije u trgovinskim odnosima s Rusijom i mislim da bi mogle da ostanu bez tih povlastica, a takođe mislim da bi kriterijumi za investitore iz tih zemalja bili pooštreni, odnosno da ne bi svako mogao tek tako da investira u Rusiju. On podseća da je Rusija energetski lider i da mnogi u Evropi moraju da se zamisle pred tom činjenicom.

- Prema poslednjim istraživanjima, u Rusiji čak 84 odsto građana snažno podržava politiku predsednika Putina i vlade u vezi s Kosovom i Srbijom. Zato i verujem da će i zbog unutrašnje politike i rejtinga Rusija zadržati ovaj čvrst i principijelan stav - zaključuje Nenad Popović.