....Politika u Srbiji.....

Nova mogucnost na blogu ! ! !

Mon, 15 Jun 2009 10:06:00 +0200

Ovako,od sada mozete da uz pomoc ove slike ispod,procitate najvaznije vesti iz zemlje i iz sveta...

Da�i�: Cilj zakona nisu drakonske kazne ve� bezbednost

Thu, 14 May 2009 08:52:00 +0200

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Da�i� izjavio je da cilj predlo�enog zakona o bezbednosti saobra�aja nije uvo�enje drakonskih kazni i sankcija za gra�ane, ve� stvaranje uslova za bezbedniji saobra�aj na putevima.

Da�i� je rekao da predlo�eni zakon koji se nalazi na dnevnom redu sednice parlamenta koja po�inje danas, ima za cilj prevenciju, druga�iji na�in obuke, polaganja ispita i druga�iju društvene odgovornosti za dešavanja na putevima.

"Ne znam da li je ovaj zakon dovoljan, ali nešto se mora uraditi na tom planu, jer u Srbiji godišnje strada izme�u 800 i 900 ljudi u saobra�ajnim nesre�ama. Od 1991. godine godine je 17.000 ljudi poginulo na putevima u Srbiji. To je jedan grad", rekao je Da�i�.

On je ocenio da je zato neophodno da se donese nova zakonska regulativa i naveo da je zakon dugo pisan i da ga je pripremilo, pored MUP-a, Ministarstvo za infrastrukturu i stru�na javnost.

Da�i� je rekao da u predlo�enom tekstu sve ideje nisu mogle da budu prihva�ene, ali da predstoji rasprava u skupštini tokom koje je mogu�e da budu prihva�eni amandmani koji unapre�uju zakon.

"Ovde nije cilj da se uvedu drakonske kazne, ve� napor da se naši voza�i ponašaju isto kao kada pre�u granicu. Ne znam zašto bi više poštovali zakon o kontroli saobra�aja u Hrvatskoj, nego u Srbiji

Izvor:
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/87994.html

Srpski paso�i za Kosovo prepreka za ukidanje viza

Thu, 14 May 2009 08:47:00 +0200

Garancije koje Evropska unija tra�i od vlasti u Beogradu, kako bi gra�ani Srbije mogli od slede�e godine da putuju bez viza, jesu da na�in izdavanja dokumenata onemogu�i migraciju i prelivanje kriminala i korupcije u �lanice EU. Prema saznanjima „Blica“, glavna pitanja Evropske komisije odnose se na pasoše i na�in na koji bi se izdavali gra�anima Kosova, ali i dvojno dr�avljanstvo, posebno kada je re� o Srbima u Republici Srpskoj.

Najjednostavnije objašnjeno, Evropsku komisiju brine procedura izdavanja srpskih dokumenata, kao i da se srpski pasoši „ne dele šakom i kapom“. Dodatne odgovore, ali i garanciju da �lanice EU ne�e biti izlo�ene migraciji i prelivanju kriminala i korupcije iz Srbije trebalo bi da pru�i ministar policije Ivica Da�i�.

Tehni�ki problemi
Prema saznanjima „Blica“, kada je re� o Kosovu, pitanje je bilo tehni�ke prirode i odnosi se na predlog vlasti u Beogradu da ti pasoši budu druga�ije numerisani. Problem izdavanja pasoša gra�anima sa teritorije Kosova traje ve� du�e vreme. Kako za „Blic“ ka�e dobro upu�eni sagovornik iz Vlade Srbije, nekoliko �lanica EU ranije je �ak zahtevalo da Beograd ne izdaje pasoše kosovskim Albancima. Me�utim, ovaj zahtev vlasti nisu mogle sasvim da ispune jer se Kosovo smatra delom teritorije Srbije. Rešenje koje su vlasti u Beogradu ponudile EU je da pasoši za gra�ane Kosova budu druga�ije numerisani.
Kako dodaje naš izvor, postignut je dogovor da se ništa ne preduzima po tom pitanju dok se ne dobije saglasnost, to jest odgovor Evropske komisije.
Druga bitna stavka, a koja ko�i Srbiju na putu ka belom šengenu je pitanje dvojnog dr�avljanstva i kome �e se i kako davati novi pasoši. Tako je vlastima postavljeno i pitanje pasoša za Srbe iz Republike Srpske.
- Sva ova pitanja nisu bila politi�ke prirode ve� isklju�ivo tehni�ke. Evropskoj komisiji potrebne su garancije zbog �lanica EU - ka�e sagovornik „Blica“ iz Vlade.
Direktora odeljenja za Zapadni Balkan Pjera Mirela je interesovalo i dokle se stiglo sa zakonom o spre�avanju korupcije, antikorupcijskom agencijom, ali i kakav je polo�aj Rumuna i Vlaha u Srbiji.
�eka se

Odgovor brisela
Vlada Srbije sada �eka odgovor Evropske komisije. EK bi trebalo �lanicama EU prvo da uputi preporuke, a potom i izveštaj. Prve preporuke bi�e ve� 18. maja i za sada nije izvesno da li �e se me�u šest dr�ava na�i i Srbija. Naravno, EK ne�e napraviti takvu preporuku protiv koje bi bile zemlje, �lanice EU.
Ranije �ak i u Briselu najavljivano je da najve�e šanse za beli šengen imaju Makedonija i Srbija. Za Bosnu i Hercegovinu pre nekoliko dana je objavljeno da nema šanse da bude stavljena na beli šengen, ali se zbog velikog broja neispunjenih zahteva sa tamošnje mape puta vezanih za zakonodavstvo to i o�ekivalo.

Tadi�: Rešavati probleme, a ne licitirati datumima
Predsednik Srbije Boris Tadi� pozvao je ju�e da prestane praksa licitiranja sa datumima ukidanja viza za gra�ane Srbije i da se umesto toga radi na tome da se reše svi problemi i prepreke u ispunjavanju obaveza iz mape puta ka EU. Posle sastanka s potpredsednicima Vlade Srbije i ministrima Ivicom Da�i�em, Bo�idarom �eli�em i ministarkom pravde Sne�anom Malovi�, kao i šefom kabineta ministra spoljnih poslova Borislavom Stefanovi�em, Tadi� je rekao da je dogovoreno da se nabavi nova oprema za izdavanje novih pasoša gra�anima Srbije.
- Imamo još nekoliko tehni�kih pitanja koje treba da prodiskutujemo s predstavnicima Evropske komisije u narednih nekoliko nedelja i mislim da mo�emo da budemo optimisti. Me�utim, bilo bi jako dobro da se prestane s licitiranjem oko datuma kada �e gra�ani biti oslobo�eni viza - poru�io je Tadi�.

Izvor:

http://www.blic.rs/politika.php?id=92391

Nezavisan Sud pravde - Kosovo u Srbiji

Sun, 22 Feb 2009 13:13:00 +0100

Nezavisan Sud pravde - Kosovo u Srbiji Nema nikakvih �ansi da se Me�unarodni sud pravde pozitivno izjasni o legalnosti nezavisnosti Kosova, ukoliko taj sud bude izolovan od politi�kih pritisaka, izjavio u Moskvi �ef srpske diplomatije Vuk Jeremi�. Sud �e prvi put zasedati 17. aprila, a odluku ne�e doneti pre sredine 2010. godine. Ukoliko bude mogu�e izolovati Me�unarodni sud pravde od politi�kih pritisaka, on se ne�e izjasniti pozitivno o legalnosti samoprogla�ene nezavisnosti Kosova, izjavio je za ruski dnevnik "Komersant" ministar spoljnih poslova Vuk Jeremi�. "Posle toga, Kosovo ne�e priznati vi�e nijedna dr�ava, ono ne�e mo�i da u�e u me�unarodne organizacije ", rekao je Jeremi�. "Tada �e se dogoditi situacija iz koje �e postojati samo dva izlaza-ili �e Kosovo ostati nekakva poludr�ava ili �e otpo�eti pregovore sa Beogradom", precizirao je srpski ministar. Me�unarodni sud pravde �e prvi put zasedati 17. aprila, a da odluku ne�e doneti pre sredine 2010. godine. Na pitanje da li je dobio odgovore od dr�ava koje nisu priznale Kosovo, a kojima je uputio pismo s molbom da u pisanoj formi izlo�e svoj stav o tom pitanju, �ef srpske diplomatije je rekao da su ga ruski sagovornici uverili da �e Moskva to u�initi u najskorije vreme. "Ruski stav se nije promenio, progla�enje nezavisnosti Kosova predstavlja kr�enje Povelje UN. O�ekujem da �e se jo� nekoliko dr�ava u najskorije vreme izjasniti na sli�an na�in", rekao je Jeremi�. Sporazum o bezviznom re�imu Srpski ministarspoljnih poslova, koji je u Moskvi sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom potpisao Sporazum o bezviznom re�imu izme�u dveju dr�ava, podsetio je da je Srbija jo� pro�le godine ukinula vize za ruske dr�avljane, a da je "sporazum potpisan sada jer je u me�uvremenu ispunjen va�an tehni�ki uslov - gra�ani Srbije su dobili nove biometrijske paso�e". "I sada dr�avljani obeju dr�ava mogu da borave u Srbiji i Rusiji bez viza 30 dana. Za lica koja poseduju diplomatske i slu�bene paso�e taj rok iznosi 90 dana. A sporazum �e svakako doprineti aktiviranju kontakata me�u ljudima, podsta�i�e poslovne veze", naveo je Jeremi�. Jeremi� je istakao da je sa �efom ruske diplomatije razgovarao i o vi�e velikih infrastrukturnih projekata, uklju�uju�i izgradnju metroa u Beogradu za �ta bi bile zadu�ene ruske firme. "Kada je o ovome re� jo� ima nekih problema, ali uz dobru volju mogu�e ih je re�iti. A dobru volju imaju i Srbija i Rusija", zaklju�io je Jeremi�. --------------------------------------------------------------------------------------------------- http://www.vesti.rs/exit/Nezavisan-Sud-pravde-Kosovo-u-Srbiji-3.html

Prvi crnac ili ne???

Sat, 24 Jan 2009 21:52:00 +0100

Da li je Barak Obama zaista prvi ameri�ki crni predsednik?... Sada je zvani�no da Amerika ima crnog predsednika. Ali, da li je on prvi ili tek peti? Ili mo�da �esti, ako ra�unamo i Dvajta Ajzenhauera?... ostatak: http://zabava.krstarica.com/l/zanimljivosti/prvi-ili-ne/

Bio sam nemacki vojnik,ali se ne kajem

Sat, 19 Jul 2008 21:19:00 +0200

BEOGRAD - Bio sam pripadnik nema�ke policije u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, ali nisam znao da sam pripadao Gestapou. Nisam u�estvovao u ubistvima u logoru na Starom sajmištu i ništa od onoga za šta se teretim nije istina - rekao je ju�e u ekskluzivnom razgovoru za „Blic“ Peter Egner (86) koji se sumnji�i da je za vreme Drugog svetskog rata po�inio zlo�ine u Beogradu.

Egnera smo pronašli u njegovoj ku�i u predgra�u Sijetla u ameri�koj dr�avi Vašingron. On je u telefonskom razgovoru, na te�nom engleskom jeziku, za naš list uporno tvrdio da „nema zbog �ega da se kaje jer nije po�inio nikakve zlo�ine“.
- Nikada nikoga nisam povredio u svom Beogradu. Imate moju re� - rekao je hladim i odse�nim glasom Egner.
On je priznao da je bio u nema�koj armiji kao dobrovoljac.
- Bio sam u Beogradu od 1941. do 1943. kada sam ranjen. Pošto sam bio Nemac iz Jugoslavije, bilo je normalno da budem u nema�koj armiji. Nisam po�inio nikakve zlo�ine i nemam zašto da se kajem - ponovo je rekao Egner, koji tokom razgovora ni u jednom trenutku nije pokazao neku emociju.
On je naveo da je nakon ranjavanja preba�en u Be�, a kasnije u Dansku, gde je do�ekao kraj rata. Egner ka�e da je u maju ove godine posetio Crvenku, mesto u kome je ro�en.
- Moji preci su sahranjeni na groblju u Crvenki i ja sam sa grupom Nemaca došao u posetu. Zajedno sa bratom i sestrom sam se poklonio svojim precima jer nisam zaboravio odakle poti�em - istakao je Egner.
On je dodao da je u Srbiji bio šest dana i da je na nekoliko sati posetio i Beograd. Egner ka�e da se više ne se�a srpskog jezika, koji je nekada govorio. U zahtevu ameri�kih federalnih vlasti, kojim se tra�i da mu se oduzme dr�avljanstvo, navodi se da je njegova jedinica u 1941. odgovorna za smrt 11.164 ljudi, me�u kojima je bilo najviše Jevreja, ali i Srba i Roma.
Protiv ovog naciste srpski organi sakupili su zna�ajne dokaze, koji potvr�uju navode ameri�kih slu�bi da je u�estvovao u istrebljivanju Jevreja i demantuju njegovu odbranu da je bio samo prevodilac za nema�ke okupacione snage.
- Tu�ilaštvo za ratne zlo�ine intenzivno sakuplja dokaze. O�ekujemo da �emo u najskorije vreme podneti zahtev za sprovo�nje istrage protiv njega i zatim zahtev za izru�enje - re�eno je „Blicu“ u Tu�ilaštvu za ratne zlo�ine.
Direktor Arhiva Beograda Branka Prpa ka�e za „Blic“ da su podaci o Egneru na�eni u sa�uvanoj arhivi Gestapoa.
- On je radio za Gestapo kao folksdoje�er i tu više nema nikakve sumnje. Ro�en je u Crvenki u Vojvodini, a došao je iznenada pred rat u Beograd 1940. O�ito je da su ga poslali u Beograd i da je pripreman za ulogu koju �e imati tokom rata i okupacije. Dalju pretragu dokumenata treba da obavi Tu�ilaštvo za ratne zlo�ine i mo�e da detaljnije otkrije njegovu ulogu - ka�e Prpa za „Blic“.
Ona napominje da su deo Gestapoove arhive uzeli Rusi posle rata i da je nisu do danas vratili, a da su Nemci uništili dokumentaciju o logoru Staro sajmište. Osim ovoga izvesno je da za Egnera postoje dokazi i u Nema�koj u Mihenskoj arhivi, gde su �uvaju nema�ke poruke slate posebno mašinom „Enigma“, kao i u ameri�koj arhivi o Gestapou, koja se �uva u Berlinu. U Mihenskoj arhivi, gde se �uvaju poruke koje su saveznici dešifrovali, sa�uvane su i šifrovana dokumenta koja je razmenjivala nacisti�ka komanda sa obaveštajcima u Kraljevini Jugoslaviji, pre okupacije, kao kasnije poruke nema�kim okupacionima snagama i Gestapou.
- Tu mogu da se na�u uputstva koja je dobijao Egner jer je verovatno anga�ovan kao obaveštajac za naciste. Uobi�ajeni postupak bio je za sve zemlje Evrope da se me�u onima koji su poreklom Nemci na�u saradnici nacisti�ke obeveštajne slu�be. Me�u dešifrovanim porukama, ina�e, nalaze se i nalozi za sistematsko uništavanje Jevreja - ka�e izvor „Blica“.
Predstavnici SAD u razgovoru sa predstavnicima srpskih organa rekli su da �e dostaviti sve dokaze koje oni poseduju o Egneru, ukoliko bude izru�en Srbiji. Predstavnica za medije Ambasade SAD u Beogradu Rajan Heris rekla je da ambasador Kameron Manter podr�ava nameru Srbije da se Egneru sudi u Srbiji, gde je, kako je navela, i po�inio zlo�ine. Predstavnik izraelske ambasade u Srbiji Jair Fromer izjavila je da „Izrael nije uklju�en u slu�aj Petera Egnera u SAD“.

Egneru treba suditi u Srbiji

Logoraš Dragoljub Janji� (85), koji je na Starom sajmištu tokom 1943. godine proveo šest meseci, ka�e za „Blic“ da bi Egner trebalo da odgovara pred srpskim sudom.
- Mnogi su poubijani i pomrli u tom logoru. To ne sme da pro�e neka�njeno. Voleo bih da do�ivim da vidim pravdu - istakao je Janji�.
Dok lagano ispija �ašu vode koju mu je pru�ila supruga, sa kojom je 60 godina u braku, Janji� ka�e da je imao samo 17 godina kada je doveden u logor.
- Zarobljen sam na Kozari 1942. godine nakon �ega sam vozom preba�en na Sajmište. Bio sam jako mršav pa su me ostali logoraši od milošte zvali Ljupko. Ono što smo tamo pre�iveli ne mo�e da se prepri�a, to je strašno, ljudi si svaki dan premla�ivani i ubijani - isti�e stari logoraš.
Pored nema�kih vojnika, ka�e, izuzetno surovi su bili Srbi koji su vodili logor.
- Ljudi su umirali sede�i, od gladi, batina, iscrpljenosti. Dešavalo se da uve�e legnete pored nekoga i, kada ujutro ustanete, taj je mrtav - pri�a Janji�.
On je u septembru 1943. preba�en u rudnik Trep�a, gde je ostao slede�ih godinu dana, dok sa grupom zatvorenika nije uspeo da pobegne.

LINK

SPO u BIA!

Sat, 19 Jul 2008 21:14:00 +0200

BEOGRAD - Saša Vukadinovi�, novi direktor Bezbednosno-informativne agencije, bio je devedesetih godina �lan Srpskog pokreta obnove u rodnom Kruševcu, saznaje Kurir! Ako ve� Dana Draškovi� nije ostvarila dugogodišnju �elju da „razbuca srpsku Udbu“, mo�da �e bivši pulen stranke njenog supruga uspeti u tome.

Me�utim, Draškovi�eva nije zadovoljna postavljenjem mladog Vukadinovi�a za šefa tajne slu�be.

- Zašto bih bila zadovoljna imenovanjem nepoznatog �oveka? To je još jedna improvizacija s ciljem da se opstane na vlasti po svaku cenu. Da su �eleli reformu slu�be, postavili bi mene. On nema hrabrosti za otvaranje dosijea i �iš�enje slu�be od komunisti�kog kadra. Jedino ja imam tu hrabrost - poru�uje Dana.

- Sramota je da od 2000. DB nije reformisan. Ni Vukadinovi� ne�e ništa novo doneti. On pripada levici. To su sve deca komunisti�kih funkcionera, koja kriju zlo�ine svojih o�eva. Jedino desnica, kad do�e na vlast, mo�e razotkriti zlo�ine komunista i zlo�ine nakon raspada SFRJ, pa i one posle pada Miloševi�a - smatra Danica Draškovi�.

Vukadinovi� je na svoju prvu funkciju, na�elnika kruševa�kog SUP, došao 2000. kao �ovek od poverenja Zorana �in�i�a. �lanovi Odbora za odbranu i bezbednost u Skupštini Srbije imaju suprotstavljena gledišta o tome kako �e se 36-godišnji Vukadinovi� sna�i na �elu BIA. Radikal Dragan Todorovi�, predsednik tog skupštinskog tela, prime�uje kao „nespornu �injenicu da je Vukadinovi� svoju profesionalnu karijeru vezao za DS“.

- Da li �e biti profesionalac na novom radnom mestu ili �e nastupati kao �lan stranke, vide�emo vrlo brzo. Direktor BIA mora biti apsolutni patriota, što podrazumeva njeno �iš�enje od svih koje su instalirale strane slu�be da tajnu policiju ustroje u skladu sa svojim interesima - isti�e potpredsednik SRS.

Me�utim, Dragan Šormaz, njegov kolega iz DSS, smatra da �e direktor BIA biti zavisan od „�utih“.

- �ak i na televiziji se pojavio u plavom odelu sa �utom kravatom. Ima iskustva u policijskom poslu, ali ne bih rekao da ima i u obaveštajnom. Voleo bih da se varam, ali mislim da Vukadinovi� nema kapacitet da vodi slu�bu. Mora�e da se suprotstavlja mnogo iskusnijim kolegama iz stranih slu�bi. Ina�e, svim slu�bama u svetu je prioritet energetika, pa onda terorizam, droga i drugo. Novi šef BIA mora�e da se uhvati u koštac i s problemima Kosova i Metohije, juga Srbije, ali i privatizacije - objašnjava Šormaz.

I Miroslav Marki�evi� iz NS smatra da funkcija šefa BIA treba da bude nezavisna od partijske pripadnosti.

- Glavna odredba u biografiji Vukadinovi�a je „istaknuti �lan DS“. A to izaziva sumnju i kod nas i kod gra�ana Srbije - ka�e Marki�evi�.

S druge strane, Marko �uriši�, �lan odbora iz DS, smatra da je novi šef BIA odli�no rešenje.

- Vukadinovi� je izvanredno rešenje, on �e dovesti do preko potrebnih promena u BIA - sa�et je �uriši�, uz napomenu da ne misli da �e bliskost s DS profesionalno uticati na Vukadinovi�a.

�eljko Ivanji iz G17 plus tako�e je uveren da �e Vukadinovi� profesionalno obavljati novu du�nost.

- On je profesionalac par ekselans. To što je mlad mo�e da bude samo prednost, jer za to mesto treba hrabrosti. Što se ti�e iskustva, ono se ne sti�e samo godinama, ve� radom i rezultatima. A on ih ima. Primer za to je hapšenje Jotkine grupe - podse�a Ivanji.

SPASI�: PRAVI IZBOR

Bo�o Spasi�, nekadašnji obaveštajac, a sada privatni detektiv, uveren je da je Saša Vukadinovi� „pravi izbor“ za �elno mesto u BIA.
- Ni u jednoj dr�avi nema konkursa za šefa slu�be, ve� se bira osoba od poverenja. Ali, on ne�e izvršavati naloge stranke, ve� Saveta za nacionalnu bezbednost. Kao direktor Zavoda za izvršenje zatvorskih sankcija bio je direktor svih zatvora i mislim da ih je doveo na zadovoljavaju�i nivo. Ima iskustva u policijskom poslu, u�estvovao je u hapšenju Jotkine grupe i sve to ga sasvim dovoljno kvalifikuje za šefa tajne slu�be - isti�e Spasi�.

LINK

Informacija iz "Kurira"

Sat, 19 Jul 2008 21:11:00 +0200

http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-18-07-2008/duhovi-ne-miruju

Procitajte ovaj clanak pa kazite sta mislite...

Nastavljena rasprava o amandmanima

Thu, 03 Jul 2008 21:21:00 +0200

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas vanrednu sednicu na kojoj u pojedinostima treba da razmotre Predlog zakona o ministarstvima kojim je predvi�eno da budu�a vlada ima 24 resora.

Na taj zakonski predlog podneto je više od 70 amandmana, od kojih se ve�ina odnosi na smanjenje broja ministarstava, kao i na izmene u nadle�nostima pojedinih resora.

Prema predlogu, koji su parlamentu na hitno usvajanje uputila 122 poslanika vladaju�e ve�ine, predvi�eno je formiranje novog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva za Nacionalni investicioni plan, kao i zadr�avanje Ministarstva za Kosovo i Metohiju.

Skupština je ju�e završila raspravu o amandmanima o izmenama i dopunama zakona o vladi.

Predsednik Skupštine Slavica �uki� Dejanovi� odredi�e dan za glasanje po završetku rasprave o amandmanima na oba zakonska predloga, a pošto ih poslanici usvoje, bi�e stvoreni uslovi za formiranje nove vlade.

LINK

Ili�: Spremam se za opoziciju

Wed, 18 Jun 2008 21:31:00 +0200

18. jun 2008. | 03:27 | Izvor: Politika

Beograd -- Lider NS Velimir Ili� ka�e da se sprema za opoziciju, kao i da �e u Skupštini tra�iti da se rasvetle stare afere i zlo�ini - od "kofera" i "Sartida", do ubistava novinara.

Velimir Ili� (FoNet, arhiv)

"Mi ho�emo da se mnoge afere raš�iste. Na primer, mene jako interesuje ubistvo Panti�a u Jagodini. Ja �u tra�iti anketni odbor da se vidi zašto to nije rasvetljeno i ko je u�estvovao u tome", rekao je Ili� za "Politiku". Na primedbu "Politike" zašto do sada nije postavljao ova pitanja, Ili� je kazao da nije imao priliku.

"Ja sam vodio infrastrukturu. To mora da se raš�isti. Zna�i, da se rasvetli, bilo ko da je to uradio i kako. Kako je ubijen �uruvija i ko je u�estvovao u tome? Zašto to da bude dr�avna tajna? Moramo da znamo", rekao je Ili�.

On je kazao da �e tra�iti i da se u Skupštini formira anketni odbor koji bi ispitao aferu "Da�i�ev kofer", u kojoj se lider SPS-a pominjao kao jedan od aktera u toj aferi iz januara 2006. godine, kada su privedeni viceguverner Dejan Simi� i �lan SPS-a Vladan Zagra�anin, kojima je na teret stavljeno krivi�no delo primanja mita.

Sve mora da se raš�isti, principijelo, rekao je Ili� navode�i da su ranije "bili neki kompromisi".

"Da vidimo šta je bilo sa 'Sartidom'. Ja nisam u�estvovao u tome. Prosto, ja nemam pojma o tome, nisam vodio ni policiju ni pravosu�e. Ali, to ne�e da bude tabu tema", rekao je Ili�.

Beograd u paketu ili novi izbori

Wed, 18 Jun 2008 21:28:00 +0200

Kada napravimo republi�ku vladu, formira�e se ista koalicija i u prestonici. Ako se to slu�ajno ne dogodi, ne�emo podr�ati ni manjinsku vladu

Aleksandar Vu�i� (SRS) zadr�ava koalicionog partnera (Aleksandar Anti� – SPS) (Foto Tanjug)

Ukoliko Socijalisti�ka partija Srbije ne odustane od koalicionog sporazuma za Beograd koji je sklopila sa Srpskom radikalnom strankom i Demokratskom strankom Srbije, G 17 plus ne�e podr�ati ni manjinsku vladu koju bi na republi�kom nivou napravili Demokratska stranka i socijalisti, ka�e u razgovoru za „Politiku”, Suzana Grubješi�, �lan Predsedništva ove partije. Ona je, me�utim, ube�ena da je takav rasplet „99,99 odsto nemogu�”.

Suzana Grubješi�

„To se ne�e desiti. S kim �e socijalisti u Beogradu odlu�uje se na višem nivou u toj partiji, a ne u Gradskom odboru. Kada napravimo republi�ku vladu, formira�e se ista koalicija i u Beogradu i gde god je to mogu�e u Srbiji“ ka�e Grubješi�.

Funkcioneri ove stranke su, da podsetimo, do sada više puta ponavljali da ne�e u�i u republi�ku vladu ako ZES i SPS ne formiraju vlast u Beogradu.

Vi �ete ih usloviti da ukoliko se sa vama dogovore na republici, „srede stvari” i u Beogradu?

Nema trgovine sa Beogradom. Od toga ne odustajemo i to je stav naše koalicije „Za evropsku Srbiju“.

Koliko je realno o�ekivati da �e biti raskinut koalicioni sporazum za Beograd – tu nema disonantnih tonova kao za republi�ku vladu?

Nije odr�ivo da vlast u Beogradu bude opozicija republi�koj vlasti. SPS �e morati da se potrudi da, ukoliko je sa nama na vlasti na republi�kom nivou, vlast u Beogradu pravi sa koalicijom „Za evropski Beograd”. To je nešto što se podrazumeva.

Da li biste bili voljni da sa DSS-om formirate vlast u glavnom gradu?

Ništa ne bismo imali protiv toga. Ali o�igledno je to nemogu�e zbog tvrdog stava DSS-a da više ne�e ni sa DS-om ni sa nama ni na jednom nivou.

Burna reakcija DSS-a usledila je nakon sugestija da se „oslobode” Koštunice, pa da se onda sa njima sara�uje?

Ne �elim da ulazim u to, ali ukoliko DSS, koja je od 2000. godine zajedno sa DS-om na vlasti u Beogradu, sada oštro kritikuju tu istu vlast. To je, najbla�e re�eno, nekorektno.

Dokle se mo�e i�i u pragmatizmu, kako eventualni savez DS-a i SPS-a objašnjavaju ne samo stranke sa liste ZES-a nego i evropski zvani�nici i strane diplomate u Srbiji?

Naravno, postoji razlika izme�u ideološke i realne politike. Ovo što se sada dešava je realna politika koja mora da ima svoje granice, kao što i pragmatizam mora da ima svoje granice. Cilj koalicije ZES-a je ubrzani proces evropskih integracija, dobijanje statusa zemlje kandidata za �lanstvo u EU do kraja ove ili po�etka naredne godine, stavljanje na belu šengensku listu, sna�an ekonomski razvoj i odgovorna socijalna politika. Ukoliko su spremni da sa nama rade na ostvarenju tog cilja, ja to ne bih nazvala pragmatizmom nego realnoš�u. Bez ikakve dileme.

Da li bi bilo pragmatizma da su radikali na mestu socijalista, da su vam oni neophodni za vladu?

Nadam se da �e radikali promeniti svoju politiku u pogledu evropskih integracija, ali ne verujem da �e se to desiti u dogledno vreme, mada bi to bilo jako dobro za ovu zemlju. Za razliku od svih zemalja u okru�enju i bivših zemalja isto�nog bloka, mi jedini nemamo politi�ki konsenzus oko najva�nijeg pitanja, a to je put kojim ova zemlja treba da ide. Za sada ovde postoji ve�ina koja �eli da se ubrza proces evropskih integracija i da Srbija što pre postane deo najuspešnijeg mirovnog, politi�kog i ekonomskog projekta posle Drugog svetskog rata – Evropske unije. Radikali su se jasno opredelili protiv evropskog puta i zato ne mogu da budu koalicioni partner proevropskim snagama.

Koliko je za vas sporna prošlost Dragana Markovi�a Palme kao partnera u vladi, na šta se pozivaju neki protivnici vašeg budu�eg saveza?

Ukoliko su i on i PUPS i socijalisti spremni da rade na ispunjenju programa koji je ponudila Koalicija za evropsku Srbiju, dobrodošli su. To ne zna�i amneziju, ni u slu�aju Dragana Markovi�a Palme, ni u slu�aju socijalista. Ja svakako nisam osoba koja �e ulepšavati njihovu prošlost ili isticati ideološku bliskost koja me�u nama ne postoji, ali sam spremna da zajedno radimo na stvaranju ekonomski jake, politi�ki stabilne, evropske Srbije.

Koliko su ta�ne spekulacije da �e Ivica Da�i� biti potpredsednik vlade zadu�en za bezbednost i ministar policije?

Ne znam da li je to ta�no. Kada po�nu formalni razgovori sa koalicijom SPS-PUPS-JS, sazna�emo više i o kadrovskim predlozima.

Ako bude tako, kako vama to izgleda? Koliko je to loše i za vladu i za Da�i�a, jer �e se, ukoliko ne bude saradnje sa Hagom, prst upirati u Da�i�a, �ija stranka se protivi hapšenju haških optu�enika?

Dok su socijalisti podr�avali manjinsku vladu Vojislava Koštunice, bilo je 18 odlazaka u Hag, što hapšenja, što dobrovoljnih predaja, pa nijednog trenutka nisu uskratili podršku toj vladi. Stoga ne bih rekla da je saradnja s Hagom prepreka za formiranje nove vlade, jer je to me�unarodna obaveza Srbije, koja je potvr�ena i doma�im zakonodavstvom.

Mislite da SPS više nije tvrd u stavu da ne treba izru�ivati optu�ene Tribunalu?

Ve� su pokazali na delu da su svesni obaveza koje je ova dr�ava preuzela još 1995. potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma.

To, mislite, rade zbog svojih bira�a?

Za dve i po godine, koliko je trajala manjinska vlada, mogli su – da su hteli – da uskrate podršku posle hapšenja, izru�enja i dobrovoljnih predaja. Ponavljam, dr�ava Srbija mora da ispunjava preuzete obaveze, svi�alo se to nekom ili ne.

Mislite li, dakle, da bi policija hapsila haške optu�enike, ako bi Ivica Da�i� bio ministar policije ili potpredsednik vlade zadu�en za bezbednost?

Bez obzira na to ko bude na �elu MUP-a, mora�e da savesno i odgovorno obavlja taj posao. Ivica Da�i� nije izuzetak od tog pravila.

Kako komentarišete spekulacije da je Mla�an Dinki� glavni posrednik u „kupovini” Sulejmana Ugljanina da se prikloni vama?

Stranka Sulejmana Ugljanina išla je na izbore u Koaliciji za evropski Sand�ak i jasno stavila do znanja s kojim strankama �eli da sara�uje nakon izbora. Vrlo brzo smo se dogovorili o partnerstvu koje �e, nadam se, trajati du�e od nove vlade.

Kako �ete pomiriti Rasima Ljaji�a i Ugljanina?

Nemamo ambicija nikoga da mirimo, ali i do sada su zajedno sedeli u vladi Bajram Omeragi� i Rasim Ljaji�. I u Skupštini su i jedni i drugi bili deo jedne ve�ine, a tako �e biti i ubudu�e.

Šta �e biti prvi potez vlade DS-a i SPS-a?

Kao poslanik, najpre o�ekujem da Skupština ratifikuje SSP sa što ve�im brojem glasova. Vlada �e morati da se fokusira na ekonomski razvoj, priliv preko potrebnih stranih investicija, otvaranje novih radnih mesta. Mora�e i da završi predloge svih zaostalih evropskih zakona i da ih što pre pošalje Skupštini na usvajanje.

-----------------------------------------------------------

Nema para u bud�etu za zahteve PUPS-a

Koliko je realan zahtev Krkobabi�a da se odmah po formiranju vlade penzije pove�aju za 10 odsto?

Zahtevi mogu da budu realni samo ako se zemlja ubrzano ekonomski razvija, ako do�u novi investitori, ukoliko se otvore nova radna mesta koja �e finansirati pove�anje penzija. Sve drugo je socijalna demagogija. Za �uvenu švajcarsku formulu obra�una penzija potreban je novac koga u srpskom bud�etu nema. Oni to vrlo dobro znaju. Pove�anja penzija mogu da budu postupna i u skladu sa rastom plata i proizvodnje. Ne�e biti da PUPS predstavlja sve penzionere ove zemlje, jer ih ima 1,7 miliona, a cela koalicija SPS-PUPS-JS osvojila je oko 300.000 glasova.

Ali bi te zahteve podr�ali svi penzioneri?

Po toj logici, svi bud�etski korisnici bi mogli da tra�e pove�anja, a takvi potezi vode u dodatni rast inflacije koja je ve� na dvocifrenom nivou zbog previsoke javne potrošnje.

Zna�i ne�e biti povišice penzija od 10 odsto kad se formira vlada?

Oko milijardu evra investicija �eka na formiranje proevropske vlade. To je nešto što mo�e da poboljša �ivotni standard svih gra�ana, uklju�uju�i i penzionere.

Jelena Cerovina

[objavljeno: 18/06/2008]

Link

DSS: Pregovori sa SPS u �orsokaku

Thu, 12 Jun 2008 21:21:00 +0200

BEOGRAD - Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenovi� izjavio je danas da su pregovori o formiranju vlade zapali u �orsokak, a mogu krenuti napred samo ukoliko se postigne saglasnost oko pravne analize Sporazuma o stabilizaciji i pridru�ivanju.

"O�igledno je da su pregovori oko formiranja vlade zapali u �orsokak, jer koalicija oko SPS nije prihvatila pravnu analizu SSP, a nije ni dala konkretne predloge za eventualne izmene", precizirao je Mladenovi� u izjavi Tanjugu.

On je ocenio da je "jasno da bez saglasnosti oko pravne analize nema osnova za zajedni�ku politiku, pa time ni za novu vladu".

Prema njegovim re�ima, pitanje Kosova i evropskih integracija su od suštinskog zna�aja za budu�nost Srbije i, ako oko pravne analize koja se direktno odnosi na ova pitanja nema dogovora, onda nema ni nacionalne vlade.

Pregovori, naveo je Mladenovi�, mogu krenuti napred samo ako se postigne saglasnost oko pravne analize.

Portparol DSS je ocenio da se u tom slu�aju mo�e dalje razgovarati o dodatnim analizama za pove�anjem penzija, koje bi trebalo da napravi koalicija oko SPS kao ravnopravan partner u pregovorima.

Suprotno rezoluciji 1244

Thu, 12 Jun 2008 23:20:00 +0200

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je ve�eras, povodom današnje najave generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da �e izmeniti delovanje misije UN na Kosovu i Metohiji tako što �e anga�ovati Euleks pod okriljem UN, da smatra da je takav predlog suprotan Rezoluciji 1244 i samim tim ne mo�e biti prihvatljiv za Srbiju.

Podse�em da je Narodna skupština 26. decembra usvojila Rezoluciju u kojoj je zaklju�eno da bi upu�ivanje misije Euleks za sprovo�enje odba�enog Ahtisarijevog plana, predstavljalo akt ugro�avanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije , istakao je Koštunica u izjavi dostavljenoj Tanjugu. Pošto je cilj Euleksa sprovo�enje Ahtisarijevog plana o nezavisnosti Kosova, o�igledno je da je ova misija u direktnoj suprotnosti s Rezolucijom 1244, po kojoj cilj me�unarodnog prisusutva nikako ne mo�e biti ostvarivanje nezavisnosti Kosova , rekao je Koštunica.

Nikoli� �eli da se ras�isti

Thu, 05 Jun 2008 21:00:00 +0200

Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikoli� najavio je da �e za danas inicirati sastanak sa liderima SPS i D S S Ivicom Da�i�em i Vojislavom Koštunicom na kome bi te stranke trebalo da iznesu jasan stav o Sporauzmu o stabilizaciji i pridru�ivanju sa EU.

Nikoli�:zauzeti jasan stav o S S P i o formiranju vlade BEOGRAD, 5. juna (Tanjug) - Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikoli� najavio je da �e danas inicirati sastanak sa liderima SPS i D S S, Ivicom Da�i�em i Vojislavom Koštunicom, na kome bi kao koalicija trebalo da zauzmu jasan stav o Sporazumu o stabilizaciji i pridru�ivanju EU i pozvao stranke okupljene oko socijalista da se jasno odrede sa kim �e da formiraju vladu. Pozivam Da�i�a i Koštunicu da odr�imo sastanak na kojem bi se izjasnili o sporazumu i da zajedno, kao koalicija, zauzmemo stav o njemu. Na sastanku bi trebalo da se utvrdi da li nas S S P deli ili ne. Posle toga �e biti jasno da li imamo vladu ili ne , kazao je Nikoli� na konfereniciji za novinare. Zamenik predsednika radikala je istakao vlada SRS, D S S-NS i SPS-PUPS-JS ne mo�e biti formirana ukoliko je za koalicione partnere radikla prihvatljiv S S P. Nikoli� je ponovio da je za radikale taj sporazum loš i da je njihov stav da o njemu treba da odlu�i Skupština Srbije. On je ocenio da �e pravna analiza sporazuma, koju su uradile D S S i NS, biti ili ta�ka sastavljanja ili ta�ka rastavljanja radikala, narodnjaka i kolicije okupljene oko socijalista. Ako �e Sprazum biti razlog što SPS ne�e u vladu sa SRS hajde da to odmah rešimo , istakao je Nikoli�. Nikoli� je rekao da je SPS otvorila vrata prema DS , ocenjuju�i da je to neprihvatljivo i da stranke okupljene oko socijalista moraju da odlu�e na koju �e stranu . Prema Nikoli�evim re�ima, postoji velika mogu�nost da socijalisti sa svojom koalicijom u�estvuju u vladi sa D S S -NS i radikalima, ali to treba da bude jasno . Mi smo se pre prošlonedeljne konferencije za novinare dogovorili i bezmalo formirali vladu. Nema više drugih ponuda. Apelujem na one koji odlu�uju u drugim strankama - mi smo odlu�ili i sad samo �ekamo , istakao je Nikoli�. Vlada se, kako je objasnio, ne pravi na osnovu toga ko �e kome više ministarstava da ponudi, ve� da li mo�e da funkcioniše i da li su strranke koje je �ine ideološki saglasne. Nikoli� je dodao da ve� nekoliko dana ne u�estvuje u razgovorima o formiranju vlade, navode�i da su se u tu igru umešali mnogi - oni koji imaju politi�ki, finansisjski i policijski uticaj . Zamenik predsednika SRS je pozvao predsednika Skuspstine Srbije Olivera Duli�a da odmah sazove konstitutivnu sednicu parlamenta, jer, kako je objasnio, on kao bivši predsednik Skupštine nema ni razloga, ni prava da obavlja konsultacije sa strankama o tome. Nikoli� je navode pojedinih medija da �e se povu�i sa mesta zmanika predsednika SRS ukoliko radikali ne budu u vladi okarakterisao kao izmišljotine DS

Pajti�:Sa SPS-om i u Vojvodini

Sun, 01 Jun 2008 16:32:00 +0200

Beograd -- Potpredsednik DS-a Bojan Pajti� ka�e da �e, ako se postigne dogovor sa SPS-om na dr�avnom nivou, DS ponuditi socijalistima koaliciju i u Vojvodini, iako ZES ima ve�inu.

Bojan Pajti� (FoNet)

Iako lista "Za evropsku Vojvodinu" u pokrajinskoj skupštini ima apsolutnu ve�inu i mo�e sama da formira vlast u Pokrajini, Pajti� je u�eš�e u vlasti ponudio i socijalistima.

"Naši prioritetni partneri su one stranke i grupacije sa kojima smo do sada sara�ivali u Pokrajini. Pre svega mislim na Ma�arsku koaliciju i koaliciju 'Zajedno za Vojvodinu'. SPS mo�e da do�e u obzir kao partner jedino u slu�aju ukoliko bi SPS ušao i Vladu Srbije sa listom 'Za evropsku Srbiju', što verujem da �e se dogoditi, i ukoliko bi SPS i na nivou lokalnih samouprava zajedno sa našim listama konstituisao vlast. Tu podrazumevam i grad Beograd", rekao je Pajti�.

Pajti� je u intervjuu "Politici" rekao da DS-u uopšte nije svejedno ko �ini ve�inu u Beogradu.

"Nije Beograd odvojeno pitanje od pitanja konstituisanja republi�ke vlade. Ko je gradona�elnik Beograda je i me�unarodno pitanje. Veoma je va�no da se na najva�nijim punktovima odgovornosti za sudbinu ove dr�ave na�u ljudi koji vode proevropsku politiku", smatra on.

"Mislim da ni Beograd nije izgubljeni grad. Verujem da �e, kada se konstituiše ve�ina liste 'Za evropsku Srbiju', liste oko SPS-a i manjinskih stranaka na republi�kom nivou, Beograd ponovo biti predmet razgovora", smatra Pajti�.

Pajti� je rekao da uslov za formiranje koalicije sa socijalistima ne mo�e biti njihov zahtev za obustavljanje progona porodice Slobodana Miloševi�a i puštanje bivšeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovi�a, kao i da se o tome ne mo�e pregovarati ni razgovarati.

"Ti uslovi verovatno dobro zvu�e bira�ima SPS-a, ali oni su potpuno nesprovodivi zato što oni niti mogu biti deo koalicionog sporazuma, niti su u rukama izvršne ili zakonodavne vlasti. Oba uslova su isklju�ivo u rukama pravosu�a ove zemlje, koje je nezavisno", rekao je Pajti�.

Upozorenje iz NS-a Beograda: 14. jul je dan pada Bastilje

Sun, 01 Jun 2008 16:30:00 +0200

BEOGRAD - Predsednik Gradskog odbora Nove Srbije Beograd Borislav Borovi� ocenio je danas da je zakazivanje konstitutivne sednice Skupštine grada za 14. jul "moralno iritiraju�e i politi�ki karikaturalno".

U pisanoj izjavi medijima, Borovi� je vršioca du�nosti gradona�elnika Zorana Alimpi�a podsetio da je "on samo tehni�ko lice koje nema ve�inu ni u prethodnom, ali ni u sadašnjem sazivu gradske skupštine, i da je njegova obaveza da bez odlaganja zaka�e konstitutivnu sednicu Skupštine grada i da je to sve na šta on ima pravo".

On je mišljenja da je DS takvim ponašanjem njegovih �elnika ušao u "opasan rizik da ostane upam�en u istoriji srpske demokratije kao primer izigravanja demokratskih principa i urušavanja demokratskih institucija". "Sam datum zakazivanja sednice 14. jul, koji je dan pada Bastilje iz 1789. godine, Demokratskoj stranci treba da bude simboli�na opomena da njeno delovanje mora da bude demokratski korektno i moralno ispravno", naveo je Borovi�.

JEDNA OSOBA UBIJENA U INCIDENTIMA

Sun, 01 Jun 2008 16:29:00 +0200

Jedna osoba je poginula u selu Ara�inovu za vreme odr�avanja izbora u Makedoniji, potvrdio je za RTS portparol makedonskog MUP-a Ivo Kotevski. Istovremeno, povre�eno je više osoba u pucnjavi na glasa�kom mestu u skopskoj opštini �air.

U opštini Ara�inovo i u selu Gurgurnica glasanje je prekinuto iz bezbednosnih razloga. Ara�inovo je bilo jedno od središta šestomese�ne pobune etni�kih Albanaca na severozapadu Makedonije 2001.godine.

Posle incidenta, policija u obli�njem selu Grušino pronašla automobile pun oru�ja.

U Skoplju se, pak, incident izme�u dve naoru�ane grupe se dogodio u 9.45 minuta u blizini osnovne škole. Policija je na terenu i istra�uje incident.

U me�uvremenu je Dr�avna izborna komisija [DIK] objavila da je tokom prvih nekoliko sati glasanja na parlamentarnim izborima u Makedoniji registrovano nezakonito punjenje glasa�kih kutija, njihovo razbijene i kra�a glasa�kog materijala.

Dr�avna izborna komisija [DIK] je na prvoj pres konferenciji saopštila da je glasanje na nekoliko glasaa�ka mesta prekinuto iz bezbednosnih razloga, dok na jednom nije ni zapo�elo.

U opštini �elino u Zapadnoj Makedoniji glasanje je prekinuto zbog punjenje glasa�kih kutija ukradenim glasa�kim listi�ima, dok u selo Malino, u opštini �u�er-Sandevo u blizini Skoplja nije ni po�elo jer je preko no�i ukraden glasa�ki materijal.

Predizbornu kampanju u Makedoniji obele�ilo je nasilje izme�u suparni�kih albanskih partija Demokratske partije Albanaca [DPA] i Demokrtaske unije za integraciju [DUI] u borbi za glasove medju sunarodnicima, koji prema procenama �ine izmedju �etvrtine i tre�ine stanovnika Makedonije.

Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski izrazio je �aljenje zbog oru�anih incidenata koji su ozna�ili po�etak glasanja u nekoliko bira�ka mesta.

'Bilo je va�no da današnji dan bude besprekoran i pravi praznik demokratije, da vlada mirna i demokratska atmosfera i da svi naši gra�ani mogu bez bilo kakvih pretnji na najslobodniji na�in da iska�u svoju volju i dodele svoj glas', rekao je on.

Izlaznost do 10 sati, prema DIK je 11,4 odsto, dok gra�anska asocijacija MOST koja ima više od 4.000 posmatra�a, saopštila je da za prva tri sata glasalo 11.11 odsto bira�a.

VU�I�: DOGOVARAMO SE OKO PROTESTA U BEOGRADU

Sun, 01 Jun 2008 16:27:00 +0200

Generelni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu�i� najavio je da �e ta stranka zajedno sa koalicionim partnerima u Beogradu organizovati zajedni�ki protest zbog odluke da se konstitutivna sednica gradske skupštine odr�i 14. jula.

Vu�i� je na konferenciji za novinare kazao da o�ekuje da �e se sa Demokratskom strankom Srbije, Novom Srbijom i koalicijom okupljenom oko Socijalisti�ke partije Srbije [SPS] dogovoriti oko protesta koji �e biti odr�an 'od srede'.

'Mislim da smo blizu završetka tih dogovora i na�ina na koji �emo te demokratske promene, koje su gradjani �eleli da izvedu u Beogradu, sprovedemo u delo', rekao je Vu�i�, koji je i kandidat tih stranaka za gradona�elnika Beograda.

Kako je naveo, stranke koje su potpisale koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu preduze�e sve demokratske i zakonom dozvoljene mere da se poštuje volja gra�ana.

Vu�i� je rekao da su objašnjenja zbog �ega je konstitutivna sednica zakazana tek za 14. jul 'nemoralna i neverovatna', i dodao da
mu je vršilac du�nosti gradona�elnika Zoran Alimpi� kazao da nije uveren u to da SRS, DSS-NS i SPS-PUPS-JS imaju ve�inu u Skupštini grada.

Dodao je da �e to odugovla�enje 'skupo koštati Beograd'.

Govore�i o mogu�nosti da se koalicija raspadne, Vu�i�, koji je kandidat za gradona�elnika, kazao je da je njemu najva�nije da '�istog obraza udje u taj posao i da takvog obraza i iza�e iz posla'.

Takodje je naglasio da obe�ava da �e u Beograd dovesti tri puta više investicija nego što je to sada slu�aj - i po obimu i po broju.

Ponavljanje glasanja

Sun, 18 May 2008 09:29:00 +0200

Parlamentarni izbori ponavljaju se danas na tri biraccka mesta koja che biti otvorena do 20h.

Glasanje se ponavlja na biracckom mestu Borovo u Kraljevu, u opsstini ZZagubica na biracckom mestu Laznica, kao i na biracckom mestu Banje u Srbici na Kosovu. Na tim biracckim mestima biche ponovljeni i lokalni izbori. Republiccka izborna komisija ponisstila
je izbore na tim biracckim mestima zbog nepravilnosti, ccime je odlozzeno proglassenje konaccnih rezultata parlamentarnih izbora. Danas se ponovljaju i lokalni izbori na pojedinim biracckim mestima u deset opsstina u centralnoj Srbiji, na tri biraccka mesta u gradu Beogradu i na jednom mestu na Kosovu.

*link:LINK

Шешељ у новој форми протеста

Mon, 10 Mar 2008 13:58:00 +0100

Тужилаштво је против Шешеља позвало 105 сведока, а за две трећине тих појединаца оптужени тврди да служе само томе да у судници потврде да су се десили злочини чије постојање он ни не оспорава

Војислав Шешељ (Фото РТС)

Протекле недеље Војислав Шешељ ступио је у нови хашки штрајк, одбијајући да унакрсно испитује заштићеног сведока 021, првог од 13 сведока које ће тужилаштво, по одобрењу судског већа, испитивати на основу њихових писаних изјава. Шешељ тврди да се на тај начин крши његово право на правично суђење и да су овој категорији сведока изјаве писали хашки тужиоци.

Пре него што је у судницу уведен сведок 021, чија се писана изјава односи на догађаје у вуковарској болници, председавајући судија Жан Клод Антонети је рекао да ни овај сведок, као ни следећа два заштићена сведока који ће сведочити о убиствима хрватских заробљеника на Овчари, не терете лично Шешеља, већ само сведоче о „бази злочина”, другим речима, износе доказе да се злочин десио. Шешељ се енергично успротивио таквим сведоцима за које тврди да само „развлаче” суђење у недоглед.

Тужилаштво је против Шешеља позвало 105 сведока, а за две трећине тих појединаца оптужени тврди да служе само томе да у судници потврде да су се десили злочини чије постојање он ни не оспорава. Он поставља питање зашто се изјаве оваквих сведока „гурају” у овај предмет, сугеришући тиме да тужилаштво заправо покрива своју неспособност да на клупу за сведоке изведе људе који могу да докажу конкретне оптужбе.

Кад је реч о Овчари, Шешељ је објаснио да он уопште не оспорава да је тамо почињен злочин, те да нема никакве потребе за тим да тужилаштво с три патолога, колико их је на списку сведока, доказује злочин на Овчари. То може, каже он, да се докаже и са само једним патологом. Има доста ствари које тужилаштво доказује, иако оне нису спорне. Спорно је ко је учествовао, спорно је да ли постоји удружени злочиначки подухват и, по Шешељу, то треба да буде предмет расправе.

Наглашавајући да жели да испитује сведоке по редовним правилима, уз поштовање начела усмености и непосредности (а не на основу неких „хибридних правила” где се изјава сведока увршћава као доказни предмети, а он „успут може да постави само неколико питања”), Шешељ је рекао да зна да тужилаштво има проблема с временом и да они имају налог да заврше овај предмет, али да су могли да смање број сведока и да би им у томе помогао разговор с њим, како би се избегло да се губи време у доказивању неспорних ствари попут оне да се десио злочин на Овчари.

Сви сведоци тужилаштва, по њему, планирани су да сведоче о бази злочина, што значи да су то сведоци који ће посведочити да су видели неки злочин, или да су чули од некога да се десио неки злочин, али који неће знати и да повежу Шешеља с тим злочином.

То је логика по којој тужилаштво, наводно, жели да докаже да су сви ти злочини саставни део удруженог злочиначког подухвата у коме је Шешељ учествовао заједно са Слободаном Милошевићем ради протеривања несрпског становништва из Хрватске и Босне и Херцеговине због стварања Велике Србије.

Својевремено се и Слободан Милошевић, на чијем је суђењу сведочило 300 сведока тужилаштва, бунио због великог броја сведока који оптуженог никад нису лично ни видели, а камоли били у некој директној вези с њим. Чак су и судије питале тужиоца Џефрија Најса шта ће му толики сведоци. Судија Ричард Меј је једном приликом рекао да би „један добар сведок на оваквом процесу био довољан”.

Љиљана Милисављевић

-----------------------------------------------------------

Вучић: Шешељев ударац трибуналу

Генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић изјавио је јуче да лидер те партије Војислав Шешељ на суђењу пред Хашким трибуналом и даље остаје при одлуци да не испитује сведоке који су дали свој писани исказ, без могућности унакрсног испитивања.

Вучић је, на конференцији за новинаре, оценио да је Шешељ тим поступком задао озбиљан ударац Хашком трибуналу јер се до сада показало да у писаним изјавама сведоци напишу оно што нису видели, а онда им се усмени искази „драстично разликују од оног што у папирима пише”.

Тужилаштво је, како је истакао, до разних изјава долазило уценама, притисцима и претњама, и зато је сад ограничило испитивање сведока на пола сата, како се то не би открило.„Шешељ на такву игру неће пристати”, рекао је Вучић, констатујући да ће лидер СРС-а „растурити сведоке тужилаштва”.

Како је нагласио, на случају прошлонедељног сведока Младена Кулића, Шешељ је показао да се проналазе људи који су починили неки злочин у рату, па се уцене да сведоче против неког, а да ће за узврат бити заштићени за злодело које су починили.

Вучић је запитао и зашто су се од објављивања књиге бившег главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте уплашили неки српски званичници и констатовао да је то вероватно због тога што у њој пише „шта су све радили против српског народа и један против другог”.„Биће занимљиво да прочитамо каквих ту ствари има и зашто су се успаничили”, рекао је он.