Sveta Petka

Dana 27 0ktobra je veliki svetac, veoma poštovane svetiteljke, prepodobne matere Paraskeve, u narodu nazvane svete Petke, Petkovače ili Petkovice. Negde ovaj praznik zovu Pejčindan.

Sveta Petka potiče iz Grčke, rođena je nedaleko od Carigrada u 10. veku. Posle smrti roditelja povukla se blizu Jerusalima, gde je decenijama vodila podvižnički život. Vratila se u rodno mesto pred smrt. Njene mošti su potom odnete u Carigrad, odatle u bugarsko Trnovo, potom je čuvana 125 godina u Beogradu, u crkvi na Kalemegdanu, a od 1641. nalazi se u Rumuniji, u gradu Jašiju.

 Ovo je naučno odbacio čuveni istoričar, arhimandrit Ilarion (Ruvarac). Ova tvrdnja vaskrsla je i između dva rata, a i danas ima pristalica. Međutim, za hrišćanina poreklo svetitelja uopšte nije bitno. Važni su život i podvizi, čuda i sve ono što ga je učinilo svetim. Tako je i ovu svetiteljku proslavio njen podvižnički život u pustinji, bezbrojna čuda koja je učinila posle blaženog upokojenja, a čini ih i danas.

U Rumuniji je sveta Petka najslavljenija svetiteljka. Stotine hramova njoj je posvećeno. Kult svetiteljke, je takođe rasprostranjen u Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji, nešto manje kod Grka i pravoslavnih Albanaca, a kod Rusa veoma malo.

Svetu Petku kod nas posebno poštuju žene, obraćaju joj se nerotkinje, a i ostale u raznim životnim nedaćama. Njenim danom smatraju petak, jer je svetiteljka verovatno na taj dan rođena, otuda joj i ime. Tog dana ne rade određene poslove, poste, posećuju crkve i mole se sv. Petki. Širom Srbije i Vojvodine mnogo je vodica i kapela posvećeno majci Paraskevi. Podignute su u znak zahvalnosti za molitvenu pomoć nekom od verujućih. Ta su mesta centri brojnih hodočašća našeg pobožnog sveta. Brojni su u rodovi koji danas slave svoju krsnu slavu. Ona se smatra prvom u nizu jesenjih slava.