SPOMENIK IRIŠKE KUGE
'KIPOVI'

''Због свог географског положаја Срем је стално био изложен епидемијама заразних болести, најчешће је то била куга.

Њени преносиоци били су војници из аустро-турских ратова, избеглице из Турске и трговци.

Премда Рума није била захваћена епидемијом, у овом делу Срема најчешће се спомиње т.зв. ''Сремска'' односно ''Иришка куга'' из 1795/96. године.


У знак захвалности Богу што се епидемија није проширила на Руму, грађани Руме су 1797. године на месту где је била постављена стража за спречавање преласка житеља из једног места у друго поставили споменике са леве и десне стране пута Рума-Ириг, популарно назване ''Кипови''.


Текст на спомен плочи гласи: '' За благодарну успомену места Руме поштеђеног од кужне заразе, која је у околини беснела 1795. и 1796. године саграђен, а 1858. обновљен дарежљивим прилозима румских еснафа и других жупљана. Поново поправљен 1941. године''.


''Kipovi'' se nalazen na putu između Rume i Iriga. Podignuti su u znak sećanja na uspešnu borbu protiv kuge koja je u Sremu vladala 1795/96 godine. Naime, na tom mestu su organizovane straže (sanitarni kordoni) koje su sprečavale ulazak u zaraženo mesto Irig i obrnuto. Kao takav, on predstavlja jedan od retkih spomenika zdravstvene kulture u ovom delu Evrope. Spomenik se nalazi sa leve i desne strane puta Irig - Ruma. Objekat sa leve strane puta ima oblik baroknog rimokatoličkog oltara, dok je objekat sa desne strane puta u obliku prostih stubova čija je osnova kružna.

To je provincijski zidarski posao, ukrašen kamenim skulpturama. Na vrhu veće grupe nalazi se Isus Hristos a ispod njega sa leve strane nalazi se ženska figura u klečećem stavu, a sa desne strane figura rimskog vojnika u istom položaju. Danas su ove skulpture jako oštećene.’’


1795.godina bila je fatalna za populaciju Iriga i ostalih naselja opštine, jer je tada počela da hara tzv. "iriška kuga", bolest koja je prepolovila stanovništvo ove oblasti. Pod uticajem epidemije došlo je do najvećih promena broja stanovnika u ovom delu Srema u čitavoj njegovoj istoriji. U XIII veku (pre kuge) Irig je imao čak više stanovnika nego tadašnji Beograd, ali se posle kuge više nikada nije oporavio.

U Svetoj Nikolajevskoj crkvi ima zapisa na nekim knjigama,da je u proslom veku za vreme kuge bilo tu selo Kokinjaš,no da je kugom opustelo i sasvim se raselilo. (30 dana …)

Jula meseca 1795. godine u Sremu je vladala ’Iriška kuga’’. Iz Beograda je najpre prešla u Zemun i okolna sela. Narod je počeo bežati prema Fruškoj Gori. Iz Krnješevaca se prenela u Irig odakle se srahovito raširi.''



‘’’’O ovoj opakoj bolesti dosta je pisano, ali ce ovde biti korisceni podaci iz rada dr Slavka Gavrilovica: "Irig od Kuge 1795. do revolucije 1948-49."

Epidemija kuge u Sremu i Irigu vladala je 1795/96. godine. Tako je 7. januara 1796. godine iriški knez Lazar Rakić pisao mitropolitu Stevanu Stratimiroviću kako je narod "izvan sebe" od straha i nemira, jer se u prvi mah ništa nije moglo saznati o kugi niti se iko nadao "takovoj pregorkoj smerti i preužasnoj bolesti". Najveći pomor bio je u početku kada su se "ne malo svi potrovali", kada se bezglavo bežalo na sve strane ili postupalo mimo sanitarnih propisa.
Prema zapisu popa Stefana Vezilića, "sedam meseci i deset dana, tj. od 1. julija 1795. do 10. februara 1796. godine takovi pomor bio je strah, sto u svetu ne moze biti strašnije, i do 2600 duša izumrlo u Irigu".

Kakvo je bilo stanje u gradu najrečitije govori zvanični izveštaj od januara 1796. godine:

"Varoš beše velika, a u njoj beše malo ljudi, jer su mnogi poumirali a mnogi se razbegli u šume. Mnoge kuće stajahu pune pokućstva, ali ljudi u njima ne beše. Svuda smo nailazili na robu izumrlih porodica, na odelo i na krpe bolesnika i umrlih. Svakojaki dronjci ležahu razbacani po ulicama, na raskršćima, po baštama i vinogradima. U Grčkoj mali bese dosta kuca očišćeno, a stršilo je i nekoliko razvalina od trošnih porušenih kuća, no u samoj varoši Irigu trebalo je još mnoge kuće porušiti i spaliti. U mestu i oko mesta nebrojeni grobovi odavahu mrtve pokopane bez obzira na propise. Lečina beše svuda, po avlijama, po baštama i na ulicama, u šljivicima i po vinogradima, pa čak i u šumi, no sve behu plitko zakopane i to u haljinama. Jos u pošetku beše 113 kužnih lešina ukopano u groblju u sred varoši, a računalo se, da ih ima više od hiljade koji gdi zakopano".


‘’Kuga je preneta iz Turske u Beograd i Zemun, a odatle su je begunci pred kugom preneli prema Fruškoj Gori. Pošto je kuga u Sremskoj županiji najviše besnela u Irigu i njegovoj okolini, zbog toga se u narodu i spominje kao "iriška kuga". Ova zarazna bolest poreklom je bila iz Azije. Nastupala je iznenada i kratko trajala, a obično se završavala smrću. Prvo bi se javile groznica, nesvest i vrtoglavica, a po telu bi iskočile modre ili crne boginje. Bolesnik bi izdržavao najvise tri-četiri dana i umirao. Nekog efikasnog leka u ono doba protiv kuge nije bilo. Lekari su mogli da učine samo toliko da bolesnicima ublaže bol. Oni kojima je za vreme glavobolje sprečeno izbijanje boginja, obično bi ozdravili, a to se cinilo pustanjem krvi i davanjem nekih jakih lekova.
U ove krajeve kugu su preneli turski trgovci i vojnici koji su ovamo prelazili preko Save i Dunava. Najpre je bolest zahvatila neka mesta blize Vojnoj granici, narocito Krnješevce, a zatim Deč, Krčedin, Bukovac, Karlovce i Majur. U ovim mestima kuga je brzo ugušena preduzimanjem energičnih mera koje su primenile austrijske vojne vlasti. U Irig kuga je prenesena iz Krnješevaca, a zatim je zahvatila Neradin i Krušedolski Prnjavor. Posle kraćeg vremena proširila se i na ostala naselja iriške opstine: Grgeteg, Šatrince, Rivicu i Jazak, a na zapadu dalje na Grgurevce i sve do Vukovara.

Kugu u Irig prenela je Irižanka Andjelija Kuzmanović kada je iz Krnješevaca od pomrle rodbine uzela vunene ćilime i tako najpre zarazila svoju kuću i Grčku Malu, a posle i celu varoš. Neradin je zarazio jedan Krnješevcanin koji je tu imao vinograd. Krušedolski Prnjavor zarazio je mesni trgovac koji je poslom dolazio u Krnješevce. Iz Iriga je kugu preneo jedan stanovnik Rivice u svoje naselje. Prosjakinja Sara Gavrilović prenela je zarazu u Jazak preko svilene marame koju je dobila na daći u Irigu. Ona je ovu maramu prodala za rakiju zeni Timotija Barjaktarevića, koja je od svile napravila kapice za decu, pa je za kratko vreme u ovoj kući pomrlo 10 do 12 ukućana. Na sličan način kuga se prenela i u ostala naselja iriške opštine kao i u ostale delove Srema -Kamenicu, Bešenovo, Bešenovački Prnjavor, Grgurevce, Grgeteg i Šatrince. U Vukovar -sedište župe, kuga je stigla iz Mirkovaca a preneo ju je jedan begunac iz Krnješevaca.
Da se kuga ne bi dalje širila, bečka vlada je naredila da se stražama zatvore sva okugana mesta i blokira celo okuženo područje. U okuženim mestima prve straže su bile pred svakom okuženom kućom, druge izvan samog mesta, a oko Iriga i Jaska, Kamenice i još nekih mesta bili su iskopani široki rovovi. Treće straže nalazile su se na granici svakog hatara, a kordoni, kao četvrta brana, zatvarali su sva sela i celu županiju. Naročito jake strače postojale su na granici rumskog okruga, gde su podignuta čak i večala za one koji pokušaju da pobegnu u nezaraženu zonu. Ko je pokušao da beži i bio uhva-en, osudjivan je na smrt. Tako su obešena jedna žena i dva Ciganina, koji su pobegli iz Iriga.

U zaraženim mestima uredovala je i kužna policija, koja je morala da prijavi svaki slučaj oboljenja, a petnaest lekara, profesora Peštanskog univerziteta i bečke Vojne akademije sa pomoćnim osobljem, bilo je mobilisano da se na licu mesta bore protiv ove zaraze. Stanovnici Srema bili su vrlo nepoverljivi prema ovim lekarima, pa su svoje bolesnike od njih skrivali. Naročito su Irižani i Neradinjani bili neposlušni i zbog toga ih je mnogo stradalo. Bez obzira na mere koje je preduzimala sanitetska služba, na pogrebima su pravili velike daće, koje su trajale i po tri dana. Irižanu su verovali da je kuga žena sa kozjom nogom, koja im je sela na grbaču, i smatrali su da će je oterati ako na pijaci i po ulicama budu palili velike vatre.

Prema popisu svi oboleli morali su biti smesteni u kužne bolnice izvan mesta, a kuće su se morale krečiti, čistiti ili rušiti. Mnogi se ovoga nisu pridržavali, pa se zaraza brzo širila. Ni svi Srbi-stražari nisu se pridržaavali ovih popisa pa su, iz ljubavi prema svojim sunarodnicima, kroz kordone propuštali rodjake i prijatelje. Zbog toga nije bio redak slučaj da se po šumama i hatarima nailazilo na kužne leševe, koje su morali odnositi na kužno groblje.

Irižani su stoički podnosili ovu nesreću koja ih je zadesila. Lekari koji su ih lečili zapisali su da su Irižani ispoljavali retko nežnu ljubav izmedju muževa i supruga, roditelja i dece, koja nije zabeležena ni u tada mnogo kulturnijih naroda, u doba ovako teških pomora. Svi lekari su isticali kako je mati po svaku cenu htela da dvori svoju bolesnu decu, a otac ili muž često se opirao i sa puškom u ruci da mu ženu ili decu ne odnesu u bolnicu, sto je samo povećavalo pomor u narodu.
Kuga je u Irigu prestala da hara februara 1796. godine, a stanovništvo se u njega vratilo tek početkom jula, kada je grad trebalo očistiti i dezinfikovati, 402 kuće srušiti ili spaliti (od 912 kuca je Irig imao pre kuge) kako bi se sprečilo dalje širenje ove opake bolesti, robu pregledati i oprati, rasute leševe povaditi i ponovo zakopati na kužno groblje. Popis koji je posle toga izvrsen pružao je poraznu sliku: u mestima Srema koje je zahvatila kuga 1795. godine živelo je 12.485 stanovnika, a umrlo 3.246 lica, od čega najviše u Irigu. Pre kuge Irig je imao 4.813 stanovnika, od kojih je obolelo 3.398. Umrlo je 2.548 stanovnika, sto čini vise od polovine njegove populacije u to doba, a 841 je ozdravio.

Iriški knez Rakić bio je vrlo revnostan i sprovodio je sve mere koje je preporučila sanitarna komisija. Svoju godišnju platu od 333 forinte poklonio je gradu, a za lekove kao beskamatni kredit dao je 6.000 forinti.

Obnavljanje života u gradu teklo je sporo, mada je na svim nadležnim mestima bilo dosta dobre volje da se preživelom stanovništvu sto više pomogne. Najefikasniji način pomoći narodu opština je videla u oslobadjanju Irižana od striktnog ubiranja poreza, jer je kuga pokosila više od polovine stanovništva. Mnogi vinogradi i voćnjaci bili su ostećeni i zapušteni zbog blokade koja je trajala vise od pola godine, zamrli su zemljoradnja, trgovina i zanatstvo. Narod je počeo da oskudeva u hrani i odeći. Skupština Županije prihvatila je predlog opštine, ali je županijska blagajna ubrala porez za 1796. i 1797. godinu i tako grad oštetila za 3.000 oforinti. Opština je 1801. godine zahtevala da se vrate 10.724 forinte na ime plaćenog poreza od 1795. do 1797. godine, jer je grad i od cara dobio imunitet, ali skupština Županije je priznala samo 2.863 forinte i vratila opštini.’’


Kada se vidi kako je Irig tragično stradao, postaje sasvim razumljivo da su rumljani imali snažan motiv da se na razne načine zahvale što je njih takva sudbina mimoišla. Spomenik na kome je kuga zaustavljena je jedan od tih načina iskazivanja zahvalnosti.


Pretražujući šta se može naći, naišao sam na ovu vest na sajtu Rume. Tada sam već imao pripremljene fotografije (one sa vedrim nebom) slikane sredinom juna.

'' 07 april 2009 23:58
Na inicijativu rumskog Rotari kluba biće obnovljeni kipovi na putu između Rume i Iriga podignuti na mestu gde je zaustavljena kuga koja je harala krajem 18. veka. Obnavljanje će finansirati obe opštine i Rotari klub i to u vrednosti od 15.000 evra. Radovi bi trebalo da počnu u drugoj polovini aprila.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Srema obezbedio je uslove pod kojim će se obavljati radovi u cilju sačuvanja prvobitnog izgleda ovog spomenika koji je podignut 1858. godine, iako neki istoričari govore i o nekoj vrsti obeležja na ovom mestu nakon dve godine od kuge, tačnije 1798. godine.
Spomenik tzv. “Kipovi” su znak zahvalnosti Rumljana podignuti na granici dva atara, sa obe strane puta Ruma-Irig. ''

Pročitavši vest, odložio sam stavljanje posta da proverim kasnije da li se nešto izmenilo. Slike sa oblacima, s početka avgusta, pokazuju da nije.