VODICE

'' ČUDOTVORNI VOJVOĐANSKI IZVORI I BUNARI OSKRNAVLJENI I U KOROV ZARASLI

Eliksiri skriveni među oranicama

Više od 400 vodica bilo je nekad u Vojvodini i hodočastili su ih bolesnici i nevoljnici svih nacija i vera. Katoličke su posvećivane blaženoj devici Mariji, a pravoslavne različitim hrišćanskim praznicima. Imale su i svoje kapele sa zvonom, koje je trebalo otera grad i spasi useve.

Osim manastira i crkava, imaju hrišćanski vernici još jednu vrstu svetilišta - vodice, u narodu poznate kao lekoviti, čudotvorni izvori i bunari. O vodicama je pisao, među ostalima, etnolog i profesor južnoslovenskih jezika Borislav Milošević iz Bačke Palanke, u knjizi “Palanka na Dunavu”. Tvrdi da je još od paganskog vremena voda nezaobilazna u magijsko-religijskim kultovima mnogih naroda.

- Tek je hrišćanstvo reduciralo stare običaje vezane za vodu i prilagodilo ju je svojoj bogoslužbenoj upotrebi - kaže Milošević. - Ovih svetilišta, kao što su bunari ili vodice, u čiju isceliteljsku moć ljudi veruju, u Vojvodini ima oko 400. Imaju ih i pravoslavci i katolici. Ta kultna mesta posećuju i vernici i bolesnici.

Kod pravoslavaca nastala su od 17. do tridesetih godina 20. veka, a kod katolika od 18. do dvadesetih godina prošlog stoleća. Sve katoličke vodice su posvećene blaženoj devici Mariji, a pravoslavne različitim praznicima, a posećivali su ih bolesnici različite nacionalne i verske pripadnosti.

Vodice su najčešće obeležene manjim crkvama, zavetnim kapelama ili imaju samo bunar i krst. U prošlosti, pravoslavne vodice koje su imale kapele, imale su i zvono, da bi rasteralo gradonosne oblake, i zbog toga su imale i funkciju očuvanja poljskih useva, voćnjaka i vinograda. Katolici su se kraj vodica obično molili i obraćali za pomoć Gospi, blaženoj devici Mariji, iz ličnih razloga. Obredi su počinjali uoči praznika, večernjem i bdenijem, a na sam praznični dan bila je litija, a kod katolika procesija.''

Gornji tekst je izvod iz članka Miloša Sudžuma iz lista Dnevnik od 4. oktobra 2005.

Vozeći se vojvođanskim putevima ponekad sam pored njih zapazio omanju 'kućicu'. Nedavno sam počeo da na njih obraćam pažnju i da ih slikam. Ustanovio sam da se radi i kapelama iznad ili pored bunara ili izvora i da imaju ime VODICE. Malo sam pročeprkao po literaturi i shvatio da zaslužuju svoju temu na ovom forumu.

Koliko sam ja mogao da zaključim iz onoga što sam video, kapele su vrlo skromno opremljene. Uglavnom su to ikone, kandila ili komadi nameštaja iz kuća meštana koji su ih doneli da se kapela opremi.

Vodica kod Beške sa kapelom Svete Petke Kapela Sv. Petke, u narodu poznata kao Vodice datira iz 1781. godine. To je jednobrodna građevina sa dvoslivnim limenim krovom. Nalazi se između dva jablana. U njoj se nalazi prvobitni antiminis beščanske crkve, kao posebna relikvija. Iznad vrata je bila ikona Svete Petke, koja je danas u njenoj unutrašnjosti. Sa istočne strane je postavljena mermerna ploča sa likom Prepodobne mati Paraskeve.   Beščanska Vodica se nalazi manje od kilometra na jug od sela. Dva usamljena jablana, impozantne visine i debljine stabala, izgleda sasvim zdrava, iz daleka kazuju da je Vodica u toj dolji. I meni su objasnili u selu da gledam gde su dva jablana. Gvozdena vrata kapela su bila zaključana, ali sam kroz prorez uspeo da vidima da je uobičajeno skromno uredjena. Koliko sam video, bunar je sa niskim, malim betonskim kvadratnim okvirom, desno od vrata. Okolina je uređena i predstavlja i prijatno mesto za odmor, naročito u vreme letnjih žega.

Mošorinska vodica Red drveća u daljini označava da je tamo Tisa. Pogled iz smera Tise ka Mošorinu. Vodica se nalazi oko dva kilometra na istok od Mošotina prema Tisi, u podnožju sevrenog kraja Titelskog Brega (koga mošorinci, pola u šali pola u zbilji, zovu i Mošorinski Breg). Koji metar od bunara počinje ritsko zemljište koje je pretvoreno u ribnjake. Prolazeđi povremeno tim putem do vikendaškog naselja na Tisi video sam krst ali nisam ozbiljije obratio pažnju na njega. U medjuvremenu sam se zainteresovao za temu o vojvodjanskim vodicama, pa kad sam ovih dana prolazio, zastao sam, pogledao i slikao. U prolasku kroz selo sam zaustavio nekoliko starijih meštana, no nisam mnogo doznao pa sam se telefonom raspitao kod mošorinskog sveštenika. Betonska ploča i metalni stubići ograde su novijeg datuma. Prema zapisima koji se u crkvi čuvaju, vodica je izgrađena 1900.godine na inicijativu tadašnjeg paroha Svetozara Vlaškalića. Iskopan je bunar sa zdravom vodom i ozidan kvalitetnom ciglom, a pored bunara je postavljen krst. Sada je tu i klupa, usečena i već pomalo krajevima urasla u dva jablana. Koliko me sećanje služi, pre par godina na mestu većeg krsta je bio stari, u lošem stanju. Verovatno je ovaj manji, improvizovano istesan, služio dok nije postavljen sadašnji, veći krst. Na manjem krstu su tri peškira a na većem jedan, koji su vernici doneli na dar prošle godine, sada već znatno oštećani od izloženosti vremenskim uslovima. U zapisu koji mi je preko telefona čitao, stoji i da narod, pri prolasku pored vodice skida kape i odaje počast krstu. Po tradiciji koja se održala do danas, vernici na Vodicu odlaze na Veliki petak, nekada u zoru, a sada u sedam sati ujutro. Zgrada pored vodice služi ribnjaku i nema veze s vodicom. Inače, mošorinski sveštenik Svetozar Vlaškalić poznat je i po izgradnji kapele na Bregu iznad sela: ''Kapela prenosa moštiju Sv. Nikole. Sagrađena je u srpsko-vizantijskom stilu, sa dva kubeta, po nacrtu arhitekte Đorđa Tabakovića da bude ženski manastir. Ktitor je bio mošorinski paroh protojerej Svetozar Vlaškalić. Ikone na platnu 1936. naslikao je Uroš Predić.'' ii Mošorinska je primer vodica bez kapele.  izvor:  nenadbds@eunet.rs