JEZERA U VOJVODINI I SRBIJI
Jezera u Srbiji
Srebrno, Palićko, Ludaško, Vlasinsko, Belocrkvanska
Srebrno jezero - srpsko more
Zbog karakteristika i lepote ga zovu srpsko more. Jedno je od najčistijih i najbistrijih u zemlji. Uredjene lepe plaže i mogućnost za mnogobrojne sportove na vodi, uz malo mašte deluju morski. Jezero je dugačko 14 km, širine 300 metara. Od 2001. godine se održava i nacionalno prvenstvo u skijanju na vodi. Kajakaši, kajtsurferi i vindsurferi dolaze godinama. Motonautika je zabranjena na sreću svih ljubitelja prirode te je jezero sačuvano od zagađenja. Jezero je raj za ribolovce i bogato je tolstolobikom, smuđem, šaranom, crvenperkom, deverikom, babuškom...Moguć je lov na pernatu divljač.
Kamping je na jezeru odavno tradicija. Hladovina bagremove šume i dobra klima čine boravak nezaboravnim. Mogući su izleti do Golubačkog grada, manastira Nimnik i Tumane, a može se i do susedne Rumunije otići brodom. Poznate manifestacije na Srebrnom jezeru su Alske večeri u spravljnju riblje čorbe, Dani cveća, Pasuljijada,…
Palićko jezero - najlepše jezero u Vojvodini
Od arhitekture na Palićkom jezeru zastaje dah. Arhitektonski stil je bel epok iz vremena kad je jezero bila mondenska banja za sve bogate Evropljane.
U sklopu kompleksa nalaze se uredjene staze za šetnju, ZOO vrt, dobri hoteli i restorani gde ćete biti u prilici da probate tradicionalnu kuhinji sa jakim uticajem madjarske kuhinje. Od aktivnosti na jezeru možete uživati u jahanju, jedrenju, biciklizmu i vožnjom kočijama kroz stogodišnju šumu
Ludaško jezero - specijalni rezervat prirode
Ludaš, po veličini drugo najveće jezero Severne Bačke. Dužine je oko 6 km, a površine 387 ha. Jezero je stanica velikog broja ptica, medju kojima se izdvajaju ridja i žuta čaplja, bukavac, barski petlovan, mali barski petlić, vodomar, modrovoljka...Od divljači možete videti zeca, srnu, divlju svinju i vidru.
Oko jezera postoje objekti od posebne kulturno istorijske i arheološke vrednosti. Možete obilaziti tradicionalne kuće, salaše, lokalne manifestacije, piti vina sa peska ili uživati u tradicionalnim specijalitetima. Jezero je okruženo naseljima Hajdukovo, Noša, Ludaš i Šupljak a nalazi se 12 km istočno od Subotice i na 7 km udaljenosti od puta E-75, prema Horgošu.
Vlasinsko jezero- park prirode
Vlasinski zeleni ćilim mami svojim livadama, pašnjacima i šumama, koje neguju raznovrstan biljni i životinjski svet. Biljni svet ovog područja karakterišu retke i ugrožene vrste kao što su rosulja i maljava breza. Ovde se mogu videti i retke vrste ptica kao siva čaplja, ćubasta plovka i druge. Od planina koje okružuju jezero posebno se izdvajaju Čemernik i Varednik. Prirodne lepote, blagonakloni uticaj klime i tišina planinske prirode čine ovo mesto idealnim za boravak u različitim periodima godine.
Područje Vlasinskog jezera odlikuje se i značajnim kulturnim spomenicima i etnografskim vrednostima, kao što su manastir u Palji, crkve u Božici, Klisuri i Crnoj travi, i Kula u Klisuri.
Vlasinsko jezero se nalazi u jugoistočnoj Srbiji na teritoriji opštine Surdulica, udaljeno 30km od doline Južne Morave ka zapadu i od jugoslovensko-bugarske granice ka jugu.Nalazeći se na 1213 m nadmorske visine i prostirući se na površini od 16 km2 najveće je i najviše veštačko jezero u Srbiji.
Belocrkvanska Jezera - sedam jezera lepotica
Čista i bistra voda 7 jezera. Jezera su nastala vađenjem šljunka sa dna Panonskog mora. Nalaze se Nedaleko od Bele Crkve u jugoistočnom delu Vojvodine. Jezera sa okolinom su veoma pogodna za rekreaciju i izlete.
Najpoznatije je gradsko jezero, koje raspolaže plažama, vaterpolo igralištem, skakaonicama, i autokampom. Za ljubitelje ribolova je ovo pravi izazov, jer je bogato ribom: amur, smudj, šaran, som....Dođite na pecanje i plivanje!
Specijalni rezervati prirode
Srbija je pravi kaleidoskop bogatog prirodnog nasleđa i predela koji oduzimaju dah. Veličanstveni prirodni rezervati ove zemlje svakom posetiocu nude jedno neponovljivo iskustvo. Sama misija očuvanja prirode Srbije je da kroz zaštitu zemljišta i voda osigura utočište i egzistenciju zaista raznovrsnog životinjskog i biljnog sveta.
Zasavica, Carska bara i Obedska bara su samo neki od rezervata gde priroda caruje. Ova prelepo divlja mesta su definitivno vredna vaše pažnje…
Preporučujemo
Zasavica
Poslednje utočište dabrova i mnogih drugih ugroženih vrsta Srbije
Stari Begej-Carska bara
Najveće carstvo ptica Srbije
Avers ordenskog znaka 1. stepena Ordenska zvezda 1. stepena
Orden svetog Save osnovao je kralj Milan I 23. januara 1883, istovremeno sa Ordenom belog orla. Orden je nazvan po prvom srpskom arhiepiskopu svetom Savi, iz kraljevske kuce Nemanjica, koji je umro pocetkom trinaestog veka. Izmedju krakova belo-plavo emajliranog malteskog krsta postavljeni su pozlaceni dvoglavi orlovi. Avers medaljona predstavlja ikonu sveca, okruzenu ovalnim prstenom na kome je zapisano "Svojim trudom postigao je sve" na staroslovenskom jeziku.
Kralj Petar I nastavio je da dodeljuje orden, samo su osnivacevi inicijali uklonjeni sa reversa medaljona i zamenjeni godinom ustanovljenja (1883). Orden je organizovan u 5 stepeni, i bio je dodeljivan srpskim gradjanima i stranim drzavljanima, za zasluge na polju kulture, narodne prosvete, nauke, javnih sluzbi i Crkve, kao i za zasluga prema Kralju, drzavi i naciji, i civilnim i vojnim licima.
Orden je dodeljivala Kruna. Ne bi ga trebalo mesati sa istoimenim trostepenim ordenom za zasluge koji dodeljuje Srpska Pravoslavna Crkva.
Ordenske insignije su prvo izradjivali u Becu (Austrija) Rote & Sinovac, Vincent Majer i sinovi, Karl Fismajster i G.A. Sajd.
Po izbijanju Balkanskih i Prvog svetskog rata, insignije su izradjivali Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braca Igenen iz Le Lokla (Svajcarska), kao i neke domace radionice (Sorlini iz Varazdina i Grizbah & Knaus iz Zagreba). Poznije insignije se razlikuju po svetlo zelenoj boji sakosa umesto prvobitne tamno crvene.
Avers ordenskog znaka 1. stepena Zvezda 1. stepena za ratne zasluge
Kralj Milan I osnovao je Orden belog orla 23.januara 1883, istovremeno kada i Orden svetog Save. Srbija je proglasena Kraljevinom 22.februara (po starom, po novom Gregorijanskom kalendaru 5.marta) 1882. Beli orao sa krilima u poletu, vaspostavljen kao drzavni grb Srbije, velicanstveni je simbol koji potice od vizantijskih careva, a shvata se kao univerzalni simbol hriscanske imperije. Koristili su ga srednjevekovni vladari Srbije, kao i carevi Svetog rimskog carstva, imperatori Rusije i carevi Austrije; osnovna razlika je bila boja (ili metal) kojim se predstavljao orao - srebro za Srbiju, zlato za Vizantiju, crna boja za Sveto rimsko carstvo i za ruske i austrijske careve.
Po stupanju na presto 1903. Kralj Petar I nastavlja da dodeljuje Orden belog orla, ali su inicijali Osnivaca uklonjeni sa reversa medaljona i zamenjeni godinom proglasenja Kraljevine(1882), zbog cega je istovremeno datum proglasa Kraljevine uklonjen sa reversa plavih traka koje se spustaju od Krune.
Orden za ratne zasluge, sa ukrstenim macevima izmedju kraljevske krune i glava orla, uveden je 1915.g. i dodeljivan za veliku hrabrost oficira na bojnom polju, kao i za posebne zasluge tokom ratnih akcija. Orden je imao u 5 stepena, i bio je dodeljivan srpskim gradjanima i stranim drzavljanima za zasluge u miru ili ratu, ili za posebne zasluge prema Kruni, drzavi i naciji. Izmedju 1883. i 1898. godine bio je najvisi orden Srbije; 1898. g Kraljevski orden Milosa Velikog postaje stariji po rangu, a 1904.g. Orden Karadjordjeve zvezde zauzima privilegovano mesto.
Orden dodeljuje Kruna. Skorasnje dodele ukljucuju predjasnjeg Velikog magistra Suverenog reda Malteskih vitezova( Fra-Andjela de Mojana da Kolonja), kao i posthumne dodele 1. stepena trojici clanova Krunskog saveta (Borislavu Pekicu, Miodragu-Mici Popovicu i Miodragu Mihailovicu-Mihizu).
Ordenske insignije su prvo izradjivali u Becu (Austrija) Rote i Sinovac, Sinovi Vincenta Majera, Karl Fismajster i Vilhelm Kunc. Posle izbijanja Balkanskih i Prvog svetskog rata insignije su izradjivali Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braca Igenen u Le Loklu (Svajcarska).
Avers ordenskog znaka 1. stepena Zvezda 1. stepena ordena za ratne zasluge
Kralj Petar I osnovao je orden 1. januara 1904, da bi obelezio svoje stupanje na srpski presto i stogodisnjicu Prvog srpskog ustanka protiv Turaka; ustanak je vodio osnivac Dinastije - Djordje Petrovic, zvani Crni Djordje (ili Kara-Djordje) zbog tamnog tena. Karadjordje je izabran od strane Skupstine za naslednog vrhovnog vodju Srba, a Sultan ga je priznao kao vazalnog kneza.
Novi orden je trebalo da zameni dva prethodna odlicja Dinastije Obrenovic sa posebnim obelezjima porodicnih ordena: Orden Takovskog krsta i Kraljevski orden Milosa Velikog. Oba u stvari slave osnivaca Dinastije Obrenovic, Kneza Milosa, vodju Drugog srpskog ustanka (1815). Orden Karadjordjeve zvezde je imao status najviseg drzavnog priznanja, sa nekim elementima porodicnog ordena (svi knezevi kraljevske krvi sticu ovaj orden na rodjenju, a insignije se na njih stavljaju pri krstenju).
Orden ima 4 stepena, a dodeljivan je srpskim drzavljanima za posebne zasluge prema Kralju, drzavi i naciji u civilnoj ili vojnoj sluzbi, a od 1906. i strani drzavljani su mogli da primaju orden.
Tokom Balkanskih ratova uveden je i poseban odeljak kao Orden za ratne zasluge (sa macevima ukrstenim kroz centar krsta), za nagradu oficirima za izuzetnu hrabrost pokazanu na bojnom polju, kao i za zasluge (u visim stepenima) u uspesnom komandovanju trupama. Insignije ovog odeljka nosene su na crvenoj moariranoj svilenoj traci.
Vojnicki orden Karadjordjeve zvezde osnovan je 1915.g. i namenjen nagradjivanju izuzetne hrabrosti podoficira i vojnika na bojnom polju, u dva stepena (Zlatni i Srebrni krst). Orden dodeljuje Kruna, i ne bi trebalo da se poistovecuje sa istoimenim ordenom koji dodeljuje Republika Srpska. Orden za ratne zasluge je bio izuzetno redak(samo osamnaest dodela, medju njima americki General Persing, britanski feldmarsal Heg i Frenc, francuski marsali Zofr, Saraj, Peten, Franse d'Epere i Gijoma, italijanski general Kadorna, rumunski Kralj Ferdinand I i drugi, a medju Srbima Kralj Aleksandar I i vojvode Misic i Stepanovic; u Drugom svetskom ratu jedina dodela ordena 1. stepena sa macevima odnosila se na grad Kragujevac 1942.g.). Skorija dodela ordena u mirnodopskom odeljku bila je u 3. stepenu, i to britanskom istoricaru Majklu Lizu.
Ordenske insignije je prvobitno proizvodio G.A.Sajd u Becu (Austrija), a kasnije Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braca Igenen u Le Loklu (Svajcarska), kao i neke domace radionice (kao braca Sorlini, u Varazdinu).
Orden svetog kneza Lazara osnovan je odlukom Narodne skupstine potpisanom od strane kralja Aleksandra I, u spomen na petstotu godisnjicu bitke na Kosovu (28. juna 1389.) koja se zavrsila kolapsom srednjovekovne srpske drzave.
Sveti knez Lazar, iz porodice Hrebeljanovica, predvodio je srpsku vojsku koja je bila porazena od snaga turskog sultana Murata I. Sultana je ubio srpski vitez Milos Obilic, a uhvacenom srpskom knezu Turci su odrubili glavu. Kult svetog kneza Lazara je bio veoma jak medju Srbima, a sam dogadjaj se smatra najznacajnijim u celokupnoj srpskoj istoriji.
Komemoracija petstote godisnjice je proslavljena i miropomazanjem Kralja, a lanac je narucen kod Nikolausa i Dunkera u Hanau (Nemacka). Orden su nosili jedino Kralj Srbije i njegov punoletni naslednik. Od nastanka orden su nosili:
 |
Kralj Aleksandar I (Obrenovic) |
|
Kralj Petar I |
|
Princ Djordje (kao prestolonaslednik 1903-1908) |
|
Princ, kasnije Kralj Aleksandar I |
|
Kralj Petar II |
|
Princ prestolonaslednik Aleksandar II |
|
5. februara 1998. Naslednik prestola princ Petar je zvanicno prikljucen listi nosilaca Ordena svetog kneza Lazara. |
Insignije su veoma bogate, izradjene od zlata, emajla, ukrasene rubinima, safirima, smaragdima, brilijantima i biserima. Resenje je uradio Mihailo Valtrovic
http://bodserb1.tripod.com