Ista slika u 'Politici' za 8. avgust. 2008.



Na slici je Đorđe - Đoka Dunđerski.

Evo i dela teksta iz 'Politike':

''Током протекле две и по године године, Окружном суду у Новом Саду поднето је 122 захтева за ревизију пресуда у складу са Законом о рехабилитацији, а судска одлука донета је у 55 случајева. Рехабилитована су 34 лица.

Од до сада позитивно решених одлука, највећу пажњу јавности изазвала је рехабилитација некадашњег војвођанског индустријалца и велепоседника Ђоке Дунђерског.

У његовом случају утврђено је да су пресуда Окружног суда у Новом Саду од 1946. године и пресуда Врховног војног суда Војводине у Новом Саду од 1947. године ништаве, као и све њихове правне последице. Он је, како је утврђено, из политичких и идеолошких разлога правоснажно осуђен због „привредне сарадње са непријатељем” и кажњен лишењем слободе са принудним радом у трајању од седам месеци, али и конфискацијом целокупне имовине. Казну затвора, међутим, није никада одслужио (постоје индиције да је преиначена у условну), а умро је у Новом Саду у јесен 1950. године.

Када је реч о конфискацији, садашње поступајуће судско веће је оценило да је управо баснословна вредност његове имовине, иако се у пресуди наводи тек као последица осуде, била и основни мотив за судски процес против њега. Реч је о четири фабрике, око три хиљаде јутара првокласне земље, дворцу у Кулпину, пословним и стамбеним објектима, покретној имовини непроцењиве вредности...

Узалуд је Дунђерски објашњавао да није крив, јер су му окупатори без икаквог питања одузели имовину и располагали њоме. Касније је утврђено да, не само што је избегавао да сарађује са окупаторском силом, већ је током Другог светског рата у великој мери помагао рад Матице српске и Српске православне цркве, па чак и народноослободилачки покрет. Али, све је то било узалуд, јер је било очито, што је потврђено и после више од шест деценија, да Дунђерски није имао „поштено суђење”.''