Grof Šandor Sečenji je pokušao da pretvori Srbe u svoje kmetove što je rezultiralo četvorogodišnjim pokušajem (od 1796 do 1800) da se Temerin pripoji Vojnoj Krajini i najbližem Šajkaškom bataljonu. Ovaj pokušaj je propao i 21. jula 1799. Srbi su odlučili da se isele iz Temerina. Delegacija koju je poslala okružna komisija je zaustavila njihov pokušaj odlaganjem seobe. Istog dana komisija je napravila dokument velikog značaja. Dokument se zvao popis svih pravoslavnih porodica iz Temerina koji su krenuli u seobu ka vojnom bataljonu u pustoj Paškoj oblasti. Ovaj važan dokument je sadržao imena 178 glava porodica koji su se selili. Nakon par meseci broj iseljeničkih porodica se popeo na 210 porodica i 1.610 živih duša. U proleće 1800, oni su srušili svoje kuće i svoju crkvu i odneli sav građevinski materijal u Pašku oblast gde su osnovali novo mesto nazvano Đurđevo. Ime je dato jer su preselili na dan svetog Đorđa-Đurđevdan. Samo pet godina kasnije, sagradili su novu, veću crkvu od materijala koji su sami doneli. Posvetili su novu crkvu Hristovom vaznesenju u raj, isto kao i ona u Temerinu. Jedna generacija je sagradila dve velike crkve u samo 56 godina.

Narednih 120 godina, Temerin je bio bez Srba, pa je grof Sečenji doveo mađarske koloniste, seljake iz okoline Pešte, Fehera i Tolna. Medu njima je bio veliki broj Slovaka koji su se brzo stopili sa Mađarima. Isti grof je naredio izgradnju vrlo raskošne palate, nazvane Kaštel, koji je danas u državnom vlasništvu. Sada je ona dom srednje tehničke škole. Porodica Sečenji je prodala Temerin i Kaštel trgovcu Antalu Fernbahu iz Apatina. Ana i Petar Fernbah su bili njegovi naslednici i držali su kompletan Temerin sve do agrarne reforme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1920. 1799. Temerin je proglašen gradom i dato mu je pravo da održi 4 stočna vašara godišnje. Katolička crkva je sagrađena 1804, a stara škola 1835.