Najpoznatiji Dundjerski pokupovao je zemlju od madjarske vlastele: u banatskoj Crnoj Bari, spahiluk

Ceb od Bezeredije, Kulpin od Semzea, Turski Becej od Bisica, Kamendin od Gorjupa, Hajducicu od

Damaskina i pustaru Kirt u Solnockoj zupaniji od brace Djerdje

Lazar Dundjerski, najbogatiji Srbin modernog doba poslovao je u drugoj

polovini pretproslog veka u Austrougarskoj, sve do pred kraj Prvog svetskog

rata, kada je umro 1917. godine u Novom Sadu. Bio je najmladji od trojice

sinova Gedeona – Gece iz Srbobrana, prvog Dundjerskog koji se obogatio

zbog

cega familija bogatih zemljoposednika i industrijalaca nosi spicnamen Gecini.

Trgovinu zitom i drugom robom Lazar je zapoceo sa ocem. Njegove ladje su

plovile: Dunavom do Beca, Tisom do Segedina, Savom do Siska, Dravom do

Barca, Begejom do Bega-Sv. Djurdja, te kanalima po Backoj.

Na kraju je imao najvise efektivnog zita u rukama u celoj Austorugarskoj.

Novac iz trgovine ulagao je u zemlju, kupujuci imanja od madjarske vlastele. Prvi spahiluk koji je

presao u njegovo vlasnistvo bio je u Banatu, u Crnoj Bari. Onda je kupio: Ceb od Bezeredije, Kulpin

od Semzea, Turski Becej od Bisica, Kamendin od Gorjupa, Hajducicu od Damaskina i pustaru Kirt u

Solnockoj zupaniji od brace Djerdjei.

Obradjivao je i velike zakupe kao: dobro zagrebackog Kaptola u Modosu, dobro katolickog nadbiskupa

u Bacu, Pustaru Sirig, imanje srpskih pravoslavnih vladika, imanje manastira Krusedola u Sremu,

imanje madjarskih magnata Rudica u Backom Almasu. Sve ove ogromne povrsine obradjivao je u

sopstvenoj reziji, sve je sam obilazio i nadgledao i izdavao potrebna uputstva za obradu. Oko 1900.

godine obradjivao je 42.000 katastarskih jutara. Gajio je svinje, goveda i ovce.

Porodicni hronicar Dundjerskih Triva Militar je o Lazaru zapisao: “Ustajao je svagda pre zore,

nadgledao i davao uputstva pri modernom obradjivanju zemlje, iz dana u dan je satima putovao, u ono

doba kolima, da bi svugde licno i sto cesce obilazio sva svoja ogromna imanja na pet velikih spahiluka

i vise velikih salasa, licno je vodio svoju veliku i razgranatu trgovinu hranom i stokom i sam je stalno

nadgledao mnogobrojna svoja industrijska preduzeca”.

Na razmedji dva veka Lazar Dundjerski je ojacao kao industrijalac. Gradio je i kupovao fabrike koje su

imale vezu sa poljoprivredom. Dundjerski je sazidao dve fabrike alkohola, dve pivare i fabriku za

preradu repice u ulje, gde su pravili i kolomast. Kupio je velike mlinove u Novom Sadu i Indjiji, koji su

mleli po 24 vagona dnevno, a jos dva manja je sazidao... Kupio je i fabriku tepiha u Velikom

Beckereku.

U Lazara su upirali oci i iz mnogih banaka. Njegova rec je bila

presudna kada je osnivana Srpska banka u Zagrebu, u koju su

novac ulagali austrougarski Srbi, nacinivsi od toga zavoda

jednu od najuglednijih novcarskih ustanova, ne samo u Dvojnoj

monarhiji, nego u Evropi i svetu. Posle je bio jedan od glavnih

osnivaca Centralnog kreditnog zavoda, cija je zgrada na uglu

Mileticeve i Grckoskolske ulice i danas jedna od najlepsih

gradjevina u Novom Sadu. A kada je tonula Novosadska

Stedionica, Lazar je svojim ulogom spasio "takoreci celu

novosadsku pijacu". Upamcen je kao dobrotvor i zaduzbinar.

Lazar je ima petoro dece: sinove Djordja i dr Gedeona i kceri

Lenku, Milku i Olgu. Milka je nasledila imanje u Sokolcu, Lenka je umrla mlada. Olga je posle oceve

smrti vodila imanje u Hajducici i upamcena je po primernoj veleposednickoj praksi. Na imanju Olge,

izmedju dva velika rata, bila je najbolja ergela konja u drzavi. Na imanju su gajili 500 jorksirskih svinja.

Vinograd sa prvoklasnim grozdjem se prostirao na 6 jutara, mladice za vocnjake su negovane u

staklenoj basti. Sejali su 300 jutara kudelje, koju je preradjivala fabrika na imanju. Imanje je imalo 70

kilometara kanala sa pumpama, a transport se odvijao po sinama. Imanje je imalo 5.000 jutara zemlje

od cega je 4.000 oduzeto u agrarnoj reformi Kralja Aleksandra.

Djordje - Djoka Dundjerski, stariji Lazarev sin, izmedju dva

velika rata, kako je zapisano, “uglavnom se bacio na podizanje

industrije, te pored svojih uzornih imanja u Kulpinu, Srbobranu

i Kamendinu, on uspesno razvija svoja industrijska preduzeca:

fabriku seruma, fabriku konzervi i umetnicki stamparski zavod

‘Grafika’ u Novom Sadu, zatim fabriku kudelje i mlin u Kulpinu”.

U Djokinoj ergeli nikada nije bilo manje od cetrdesetak

punokrvnih zivotinja. To je bilo nasledje od pokojnog oca

Lazara. Fabriku konzervi “Kulpin” je sam podigao u Novom

Sadu, na podbari, gde su danas ostaci te nekada prestizne

fabrike. Na spisku privrednih poduhvata mladjeg Lazarevog

sina dr Gedeona su takodje mnoga preduzeca. Njegovo glavno imanje sa raskosnim dvorcem bilo je u

Cibu (Celarevo), gde je imao par hiljada jutara zemlje, veliki mlin, pivaru, kudeljaru i fabriku spiritusa.

Jos jednu “spiridaru” posedovao je u Turiji, drugi mlin i jos jednu fabriku alkohola imao je u Srbobranu,

druga pivara bila je u Velikom Beckereku (Zrenjanin), a fabrika leda mu je bila u Novom Sadu, iza

hotela “Kraljica Marija”. U Beogradu je posedovao tvornicu stofova, u Nisu je pod zakupom drzao

pivaru, u Koski u Slavoniji je posedovao jos jedno veliko imanje, ali je ono razdeljeno u agrarnoj

reformi Kralja Aleksandra. I on je bio vlasnik velike ergele sa priplodnim i trkackim konjima. Dr

Gedeonu je pripala i kuca oca Lazara u Novom Sadu. Braca Djoka i dr Gedeon, u medjuratno vreme,

bili su i vlasnici dva najveca hotela u Novom Sadu: prvi “Slobode”, drugi “Kraljice Marije”. Gedeon,

drugi je osnovao i dugo godina vodio fabriku aviona “Ikarus”, koja je najpre bila u Novom Sadu, a onda

u Zemunu, i fabriku motora u Rakovici.

Porodica dr Gedeona Dundjerskog

Dr Gedeon se povukao iz poslova 1935. godine, zbog bolesti i upravu je prepustio svojim sinovima:

Lazaru i dr Dusanu. Mladji Lazarev sin umro je 1939. godine, pa njegova imanja komunisticke vlasti

nisu nacionalizovala od njega nego od njegovih sinova. Stariji Lazarev sin Djoka poziveo je dovoljno

dugo da najpre bude osudjen na kaznu zatvora, a onda pusten, kao i da svedoci o oduzimanju svih

imanja i stvari koje je posedovala njegova porodica. Imovina Dundjerskih je oduzeta zbog optuzbe da

su vlasnici radili za okupatorsku vojsku, iako su tokom rata sva njihova imanja bila pod vojnom

upravom, izuzeta od njihove kontrole.

izvor: "Primer"         www.dvorci.info