Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvodjanskoj ravnici ugleda dvorac Dundjerski koji se nalazi nedaleko od Beceja, odmah mu postaje jasno da je dosao na jedan od starih poseda koji kriju sudbine mnogih porodica...

U Vojvodinu, situ i dremljivu, dolazi se najcesce za vikend u ovim prolecnim danima kako bi se bar na trenutak dotakli stari djermovi, videli salasi, carde, ciganske „bande" i po koji fijaker stari. Romanticne i pomalo zaljubljene duse, najvise, ipak, uzivaju u prizoru patinastih vizura dvorca Dundjerskog ciji su parkovi u ovo doba godine vec prekriveni brsljanom.

Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvodjanskoj ravnici najpre ugleda dvorac „Fantast" koji se nalazi nedaleko od Beceja, odmah je jasno da je zalutao na jedaan os starih poseda koji kriju sudbine mnogih porodica, uspone, padove, mrznje i ljubavi. Jedna od njih bili su Dundjerski koji su pocetkom 19. veka iz Hercegovine dosli u Vojvodinu koja je tada pripadala Austrougarskoj.

Bogdan Dunderski bio je, bez sumnje, najzanimljivija licnost pomenute porodice i vlasnik cuvenog dvorca, danas poznatog kao „Fantast" koji je u tom vremenu, odslikavao svu njegovu moc i bogatstvo. Nikada se nije zenio i imao je tri velike ljubavi, zene, konje i vino. Bio je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da ostvari svoje snove sagradivsi dvorac iz maste.

LEGENDE O BOGATSTVU

Postoje dve legende o poreklu bogatstva porodice Dundjerski. Prema jednoj prici, Avram Dundjerski je kopajuci tudju zemlju, da bi preziveo, pronasao cup sa zlatom koji je stedljivo koristio sve dok mu sin Gedeon nije stasao. Tada su sav novac ulozili u posao koji se na njihovu veliku srecu visestruko isplatio i poceli su kupovinu imanja.

Prema drugoj legendi za vreme Austro-Turskog rata 1711. god. Dundjerski je, ne znajuci, prevezao nekog turskog glavesinu preko Tise i spasao mu zivot. Turcin se, kako legenda kaze, oduzio kesom zlata sa kojom je kasnije, uspesno trgovao.

Na imanju, koje se prostiralo na 2.600 jutara zemlje pre jednog veka podigao je dvorac. Gradjen je po njegovoj zamisli i inspirisan ljubavlju prema lepoj, tudoj zeni Mari Dinjacki koja je bila supruga njegovog kovaca. Cesto je ovaj zanatlija boravio na imanju u pratnji supruge i Bogdan se zagledao u nju. Kada je kovac shvatio sta se dogadja bilo je kasno. Bogdan nasao resenje, ucveljenom muzu dao je 21 jutro zetnlje i nesto novca. Tako je nastala kovacka radionica u Srbobranu. Mara je godinama vodila citavo imanje dok je Bogdan bio odsutan. Iako mladja, umrla je pre njega u pedesetim godinama dok je Bogdan, dugo poziveo. Docekao je osmu deceniju zivota ali kako nije imao zakonite potomke zeleo je da dvorac postane poljoprivredna akademija namenjena siromasnim studentima od Baranje do Srema.

Prica o boemu, veleposedniku Bogdanu Dundjerskom, zivi jos samo u prici kustosa Maje Dekanic koja svakodnevno vodi turiste u razgledanje ovog zdanja.

Jedino su zidovi i vrata ostali autenticni u dvorcu. Od raskosnog namestaja, umetnickib slika i nakita nije ostalo nista. Nakon oslobodjenja 1945. godine, u nepoznatom pravcu su odneti tepisi, kristalni lusteri, srebrnina, a u dvorac su, namerno ili ne, pustene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno unisten. Na ulazu u dvorac nalazila se velika tabla sa natpisom da KP] Beceja dvorac poklanja narodu. Neko je nedavno javio telefonom da dodjemo po klavir koji datira iz 1863. godine i verujem da je pripadao Lenki Dundjerski, Bogdanovoj sestri od strica.

Bogdan Dundjerski je drugovao sa Urosem Predicem i kad je odlucio da na svom imanju podigne kapelu Sv. Djordja, jer je saznao da se nekada na tom prostoru nalazila crkva, Predicu je poverio da oslika ikonostas. Imao je samo jedan uslov, da Bogorodica dobije Marin lik. Turisti koji danas posete kapelu mogu da se dive radu visoke umetnicke vrednosti. Na tom mestu Bogdan Dundjerski je i sahranjen, 1943. godine. U posleratnim godinama crkvi je bila namenjena sudbina elektricne centrale ali je Uros Predic uputio jedno znacajno pismo Mosi Pijade nakon cega je crkveno zdanje bilo „samo" zakljucano. Danas je kapela ponovo osvestana. U njoj se organizuju krstenja, a ovo romanticno mesto daje poseban ton brojnim vencanjima.

Vise od polovine celokupnog imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 rasnih konja. Po oslobodjenju, preostali konji prodati su Italijanima po klanicnoj ceni. Danas se na imanju

nalazi oko 80 grla u sest konjusnica, a postoji i staza za trening galopera. Mogu se videti i cuvena grla kao sto su „Remedi for lav" sto u prevodu znaci „Lek za ljubav" zatim Jalna i Best Vetprom. Na ergeli se moze videti i grob cuvenog konja Inkvizitora, naslednika inace najtrofejnijeg pastuva, Kazanove, koji je, kako kazu, umro slatkom smrcu, prilikom skoka na kobilu.

Danas u dvorac, renoviran u luksuzni hotel, dolaze brojni domaci i strani turisti.

Pre dve godine prema recima Dusana Jovanovica, direktora PIKa „Becej" kome je dvorac dat na upravljanje, pocela je kompletna rekonstrukcija dvorca. Do sada je zavrsena fasada i krov, sto je zdanju donekle vec povratilo stari sjaj. Objekat je otvorenog tipa i ima vrlo bogatu turisticku ponudu. U

prostranom parku francusko-engleskog tipa nalaze se brojne staze za setnju, turistima su namenjeni i teniski tereni a radi se i na uredjenju obliznjeg jezera.

Dundjerski, najbogatija porodica u Vojvodini s kraja 19. i pocetka 20. veka, imala je u svom vlasnistvu i mnoge druge dvorce na ovim prostorima koje su uglavnom otkupljivali od osiromasenih plemica. Tako se dvorac u Celarevu pricom vezuje za zlatokosu lepoticu Lenku Dundjerski koja je osvojila srce cuvenog poete Laze Kostica. Grofovskoj porodici je pripadao i dvorac u Kulpinu, nedaleko od Backog Petrovca pored koga se danas nalazi i prvi poljoprivredni muzej sa najstarijitn orudjem. Posebna atrakcija je kolekcija metli i zene, ukoliko ispune odredjene uslove, zvanicno mogu dobiti sertifikat da nisu vestice.

Zanimljiva je istorija i dvorca „Kastel" u Eckoj grofa Lazara Dundjerskog koji se nalazi nedaleko od Zrenjanina. Kada je bilo svecano otvaranje ovog velelepnog zdanja, 30. avgusta 1820. godine medju uglednim gostima bio je i grof Esterhazi. Sa sobom je poveo i devetogodisnjeg decaka koji je imao svoj prvi koncert na klaviru. „Cudo od deteta" bio je mladi Franc List.

Za mnoge druge dvorce u Vojvodini vreme glamura je davno minulo, zapusteni i oronuli pretvoreni su u magacine i poljoprivredne skole. Takvu sudbinu delili su dvorci Sokolac kod Novog Beceja u Bajsi i Horgosu.

izvor: „Review“       WWW.DVORCI.INFO