po zadnjem popisu stanovnistva VOJVODINA IMA
 Према последњем попису из 2002. године, Аутономна Покрајина Војводина има 2.031.992 становника, што чини 27,1 одсто од укупног броја становника Републике Србије. Срби, којих у Војводини има 1.321.807, већинско су становништво ове северне српске покрајине. По бројности затим следе: Мађари (погледати: Војвођански Мађари) (290.207), Словаци (56.637), Хрвати (56.546), Југословени (49.881), Црногорци (35.513), Румуни (30.419), Роми (29.057), Буњевци (19.766), Русини (15.626), Македонци (11.785), као и остале мање етничке скупине у које спадају Украјинци, Муслимани, Немци, Словенци, Албанци, Бугари и други (укупно има више од 26 нација и националних или етничких група). |
IZVOR:VOJVODINACAFE
VIKIPEDIA
Bunjevci
Iz projekta Википедија
| Bunjevci | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Ukupna populacija | ||||||
|
oko 80.000 |
||||||
| Populacija | ||||||
|
||||||
| Jezici | ||||||
| Srpski (štokavski ikavski) | ||||||
| Religija | ||||||
| Dominira katolička | ||||||
| Etničke grupe | ||||||
Bunjevci su južnoslovenski narod, naseljeni pretežno u severnoj Bačkoj (najviše u Subotici), ali ih sporadično ima i u Baranji, Banatu, kao i u Bač-kiškun i peštanskoj županiji današnje Mađarske. Katoličke su veroispovesti, a kulturno i političko središte im je Subotica, u kojoj, prema popisu iz 2002, čine 11% stanovništva. Pretežno govore srpskim ili hrvatskim jezikom (ikavski izgovor). Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, Bunjevaca je u Srbiji bilo 20.012, od kojih je 19.766 živelo u Vojvodini. 1910. godine bilo je Bunjevaca i Šokaca u nekadašnjoj bačkoj i baranjskoj županiji oko 90.000. Ranije su ih beležili kao Dalmate, katoličke Race i Ilire.
Danas se u Srbiji smatraju nacionalnom manjinom. Na osnovu viševekovnog prisustva i bivšeg postojećeg statusa Bunjevaca kao nacionalne manjine u Austrougarskoj monarhiji, u Mađarskoj je pokrenut pokret za priznavanje bunjevačke nacionalne manjine. Međutim, 2007. je njihova inicijativa odbijena. IZVOR TEXTA: WWW.VIKIPEDIA.COM
Kroz svoje dugovekovno bitisanje Bunjevci su i pored velikih seoba i asimilacija, uspeli dobro sačuvati svoj jezik, veru i običaje, po čemu su danas prepoznatljivi i svojstveni.
Poznato je da su Bunjevaci kroz vekove, vrlo poštovali svoju veru, uz nju vezali su sve svoje stare narodne običaje. Kao veliki vernici poštovali su crkveni kalendar, kao jedino štivo, po njemu su živeli i radili.
Bunjevcima godina počinje sa prvom nedeljom Adventa (Došašća), javlja sajt "Bunjevci". Ovaj praznik počinje nedelju pre, ili posle , ili na sam dan Svetog Andreja Prvozvanog koji pada 30. novembra, a traje do Božića.
Došašće| Post sredom i petkom |
|
U vreme Adventa Bunjevci poste sredom i petkom. Nema svetkovanja, svirke i igranja sve do Sveta Tri Kralja. Svako jutro se iđe na Roratu a drugi deo dana u poslu se svršavao. Sve se kod Bunjevaca počima i svršava s Božijom pomoći. |
Advent - došašće je verovanje koje je sačuvano još iz starog zaveta.
Obećanoga Otkupitelja narod čovičanski četri hiljade godina sve željnije čekaše, za koje vreme Bog pripravi jedan narodiz kojeg će se roditi.
Ove četri hiljade godina označavaju četri nedelje adventa ( došašća Gospodinova) kad se još za mraka, sveta misa služi, a pod njom se peva: Rorate caeli desuper, ''rosite nebesa odozgo pravdu'' .
Rotara
Ovo vreme, adventsko je zato, da se i ljudi pripreme, te dostojno dočekaju Otkupljenja; da se i u našim srcima Bog rodi po milosti Svojoj, kao nekad u štali.
Rorata - Sveta misa po mraku, znači da je Isus svetlost sveta, i ko ovoj svetlosti ne teži, taj će propasti u tmini greha ovoga sveta, stoji u saopštenju.