Glas razuma me podseti ..."Šaljem ti sunce :)))budi dobra dok se ne vratim ne zaboravi šta smo se dogovorile ..."
Uhhh pristigla poruka me vratila u realnost .Kako lako dajem obećanja !!!
Jedno danas sa posebnim zadovoljstvom ispunjavam. Za nju uvek...kako da to ne učinim kada me i i u odstustvu porukama bodrila da ne posustanem , slala "čuvare"
. A ja za uzvrat ...šta radim ??! Kako bih joj objasnila kada stigne kući. Obećala sam joj, kada je zabrinuta kretala na put, da neću dugo da odsustvujem, samo ako moram , da ću zadržati osmeh na licu ,jer je seta preovladavala tih dana ... Postiđena pomislih , kako mogu biti takva i da za kratko vreme skoro i zaboravim na dato obećanje . na njenu brigu za mene , setih se patnje i boli koje sada trpi , dok se nastrlljivci motaju oko nje, na bolni napad koji je stojički istrpela (mislim na osice na plaži) .
I stvarno nije u redu dok ona pati na vrućem suncu i mora da se hladi u moru da koristim njeno odsustvo
.Kategorično sam rešila, da ću da je dočekam dobro raspoložena.Da i njoj zapeva na uvce isti onaj koji je mene tako opčinio svojim glasom .Šaljem ti sunašce:)))
Vraćaj se kući što pre
obećanje ispunih , nepišem postove svaki dan ali se trudim vidi koliki osmeh mi je na licu 