HEMISFERA U KOSI

Dopusti mi da udisem dugo, dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao sto zedan uranja glavu u vodu izvora
i da masem njima
kao mirisljavom maramicom
istresajuci iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati sta sve vidim
sta sve osecam
sta sve cujem u tvojim kosama
moja dusa lebdi na mirisima
kao sto dusa drugih lebdi na muzici….
…U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih casova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe ladje
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvecem
i praznih posuda iz kojih struji svezina
u toplom domu tvojih kosa
udisem miris duvana izmesan s' opijumom, secerom
u noci tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.

Charles Baudelaire

Negde postojis. Ja ti se nadam.

Prema reci gledas .Razmisljas o meni.

Na hiljadu mesta. Nocima te sanjam.

Ako se poklope slucajnosti Ako nam je sudjeno.

Mozda se sretnemo.

Jednom.Mozda se ispune. Snovi.

“…Osecam tvoje ruke na sebi,
prstima vestim magiju stvaras
znam da ti verovati ja smeo ne bih,
kockam se s tobom a znam da varas...
 
Pod tvojom rukom i vreme staje
talas toplote krece kroz telo,
mada ce ovo kratko da traje,
da trazim vise znam, ne bih smeo...
 
Magicnom kretnjom budis mi cula,
osecam kako vladas mi telom…
ono ti daje s njim da se igras,
bas kao vajar sa svojim delom....”

Ako mi dodjes...
makar u san.
u misli koje ne uspevam
pratiti.
Ako se pojavis,
samo na trenutak,
u listu koji
leprsa predamnom,
u kapi koja mi padne
na obrvu...

Znacu...
kako te sacuvati.

Znacu
kojom te bojom
trebam okupati
da mi ostanes
blizu.

…
Jedna zvezdica za srecu,
Jedna zvezdica za smeh,
Jedna zvezdica za iskrice u ocima,…
Sve zvezdice neba, neka se spuste tebi na dlan,
Nek ti se ispune sve zelje na danasnji  dan…

Kao poklon nekog dragog
umotan u reciklirani papir
i ukrasen bledo ljubicastim susenim ruzama
otvorio se dan jutros
za mene.

I dok ga zagledam sa svih strana
suzdrzano ga otvarajuci
cutim
kako mi pogledom milujes potiljak
i spremna sam.

Zakoraciti.

Svako pismo je kao molitva - pisano i citano
bez prisustva onoga kome se obracamo.
Ono je trag o nasim secanjima i zeljama,
o nasim nezaboravima i buducim neostvarenim snovima.
Pismo je uzviseni trenutak kada se obracamo sebi,
a da bismo se prelili u Drugog.
To su one neme reci koje nismo smeli glasno reci,
te ih prepustamo da ih izgovori onaj kome su upucene.
Belina papira nas stiti od crvenila obraza,
zamagljenog pogleda
i drhtavog glasa. To je ona skrivena hrabrost koja
nestaje
dok nas Drugi gleda u oci, nezni dodir ruku one koja
ga je pisala
i onog koji ga cita. Pisma su mali iskreni darovi
kojima se u casovima sete
prepustamo kao najvernijem ljubavniku i najiskrenijem
prijatelju.
Ona nas spasavaju od sopstvenog nemira i potvrda su da
je Drugi
ususkan u nasim toplim mislima...

Ja cutim milion reci,
ja disem duboko pod vodom,
ja htedoh nesto ti reci,
ali nisam sada sa tobom.
Ti spavas negde daleko,
mozda mislis na mene sada,
mozda slutis da postoji neko,
neko ko ceka,
ko ti se nada.
Ja cekam bez sata na ruci.
Ja vreme prodajem sama,
na klupi u parku,u luci..
i mislim o tebi svakog dana.

Zamisljam slike,
daleke pejzaze,
miris limuna u vazduhu.
Zamisljam godine,
slucajne susrete,
jesenje parkove...
Zamisljam srecu,
davno zaboravljene ljude,
nedosanjane snove.
Zamisljam reke,
misli sto nekud plove...
Zamisljam ruke,
neobican hod,
lanene sesire...
Zamisljam,ali samo na tren,
da uhvatim senku buducih dana.
Zamisljam,obecavam,
jos samo ovaj put,
dok cirkus ne krene.
Zamisljam,sve dok ne saznam,
dal' neko zamislja mene.??