Svako pismo je kao molitva - pisano i citano
bez prisustva onoga kome se obracamo.
Ono je trag o nasim secanjima i zeljama,
o nasim nezaboravima i buducim neostvarenim snovima.
Pismo je uzviseni trenutak kada se obracamo sebi,
a da bismo se prelili u Drugog.
To su one neme reci koje nismo smeli glasno reci,
te ih prepustamo da ih izgovori onaj kome su upucene.
Belina papira nas stiti od crvenila obraza,
zamagljenog pogleda
i drhtavog glasa. To je ona skrivena hrabrost koja
nestaje
dok nas Drugi gleda u oci, nezni dodir ruku one koja
ga je pisala
i onog koji ga cita. Pisma su mali iskreni darovi
kojima se u casovima sete
prepustamo kao najvernijem ljubavniku i najiskrenijem
prijatelju.
Ona nas spasavaju od sopstvenog nemira i potvrda su da
je Drugi
ususkan u nasim toplim mislima...