Duso moja draga,mozes li znati koliko me je danas usrecilo tvoje javljanje...najzad si se vratio sa odmora...

Nedostajao si mi, mozda i najvise u ovo zadnje vreme...Ali uopste nisam osetila potrebu za suzama,za bilo kakvim olaksanjem...Nosila sam sve te osecaje u svom srcu,bilo ih je toliko puno,ali uopste nisam imala osecaj da ce mi srce puci... Imala sam osecaj da se odjednom povecalo,da se ljubav koju osecam povecala (jos jednom u beskraj) ali da je mogu osetiti jos puno,puno vise... I osecala sam je, tu ljubav, kako raste u meni... I samo to mi je bilo bitno... Zaboravila sam na sve ono tesko... Zaboravila sam na svu bol zbog toga sto smo tako daleko...

Nedostajes mi i sada, necu to poricati...

Ali...  Ne osecam tezinu  vise zbog tog iscekivanja... Osecam radost... Jer cemo uskoro biti zajedno i voleti se u beskraj...

I osecam radost jer cu te nocas jos jednom posetiti u snovima