Krunu mu dajte. Njegova je iako nije, znajte. Poznajem ga sivog i bledog. Čeka samo krunu, pa da i njegova glava ima zlata vrednost. Kaže da je kruna njegova prava bila. Kako je sad nema? Gde je do sad bila? Pita se, pita. Da li mu je vreme samo od sebe uze ili je tamo negde bačena i izgubljena u senci vetra ili nečije suze. Kruna je njegova, niko drugi ne sme da je uzme. Ako se neko slučajno zaboravio i krunu na glavu stavio, neka je odmah vlasniku vrati, ako treba neka se poštenom nalazaču pošteno i plati. Naređenje je juče stiglo i glasi kratko: Niko nemoj da jede i spava, sve dok se Krunislavu ne kruniše glava! iz knjige "Kradljivica vremena", MBJ