Pera u svom stanu gaji kućne ljubimce. Ima kožu ko opanak otpornu na pljuvanje komaraca, al ga itekako ista izneveri kad mu šopaju šamare oni srcu mu dragi, pa onda sedi i gleda na plaži u daljinu il u oskudno sakrivene obline kupačica.
Tek toliko da ga prođe onaj osećaj u stomaku da nije zadovoljio.
Kao kad je jednom negde kod nadvožnjaka, dok se vraćao peške polupijan kući u neko zlo doba noći, oslanjajući se samo na dvoslike u svom vidnom polju, ugledao , pa sad, tad je bila ko anđeo. E sad Pera, ne bi bio ono što jeste da nije krenuo u kakav takav napad. Ali obzirom na stepen intoksikacije i stanje njegovog mlitavog duha, anđeo je veoma brzo otvoreno pokazao svoje drugo lice , lupivši mu takvu šamarčinu , koju Pera i dan danas pamti i oseća je svaki put kad popije više od dva piva.
Eto, koža trpi svašta pa i Perina.
Od bubašvaba u svom kupatilu ništa slično nije doživeo.
One mu samo okrenu leđa kad upali svetlo noću kad mu se pripiša.
