4.11.2010 - 3D pera

Hteo sam još nešto da vam kažem o Peri al me budala oterala pojavivši se nekim čudom kao trodimenzionalno biće željno sopstvenog prostora i tela. Lupio sam mu šamarčinu po tom čudnom licu u formiranju, jer me taj gad već toliko izluđuje da ne znam više kako sa njim da se izborim. Kreten i neopevani seljak, koji briše svoje sline u rukav i prdi za stolom dok jede pileću supicu. A lepo sam samo od njega hteo čoveka da načinim, ono, karakternog lika, al neće.

Evo, na primer danas sam baš razmišljao o tome da ga načinim humanitarcem koji će ono, da se ponudi  za neku pomoć ugroženima u zemljotresu  a on psuje po tužnim pričama, kaže, ma svi mi bre svoje tužne priče imamo, jebiga zemlja štucnula kod nas, upuvala se u Indoneziji, počinje sa pravom da ispoljava svoj gnev prema ljudima,  kao zasluženu kaznu za sve što smo kao ljucki rod učinili svojom gramzivošću otimajući od nje i jedni od drugih. "Stoka ljucka!" eno ga viče iz kupatila dok obavlja svoje jednonedeljno kupanje, posle kojeg moram da mu ribam kadu da se priča ne usmrdi.

I nije mi dao da ga slavom ovenčam. Ustvari, kad malo bolje razmislim, takav je Pera, jebe se njemu za slavu , samo na svoje dupe misli i čime će tanjir napuniti. Eno ga krevelji se ispred frižidera, preturajući ostatke neke slanine iz pasulja.

I onu ribu što sam mu nabacio je oterao kao, previše je fina, koristila je nož i viljušku i prala je  ruke pre jela.

Ne mogu da verujem šta mi ta spodoba radi. A taman sam se radovao što mu je krenulo.

I sad mi se pojavljuje iz svoje ektoplazmatične crvotočine preteći mi da će  mene, svoga pisca da otera i da će sam da se piše, gnjida jedna !

Čudna neka vremena došla , sve se okrenulo naopačke pa i Pera, eno ga sad dubi na glavi, kaže, možda postane pametnij, ko zna ,možda mu i uspe ?