11.11.2010 - Pušenje ili zdravlje ?
Pera je shvatao da je život teška zarazna bolest od koje oboliš čim se rodiš i nema te vakcine koja te čini otpornim na njega. Znao je da što si bolesniji, to ti je teže da funkcionišeš, pa je u svom bivstvovanju najčešće primenjivao recept koji se pokazao najuspešnijim i najlakšim, logično. Spavanje, odmaranje, sirotinjska ishrana, uživanje u svim mogućim varijantama, tako da se tog jutra,odlučio za forhend levom rukom u pravcu budilnika i san o hrabrom krojaču koji uspeva "sedam žena za noć". Al, kao što smo već konstatovali, bolest je nepredvidljiva i ume da iznenadi. Zvono na vratima, baš uporno, značilo je da mora da se zaustavi kod one sisate brinete koja je baš rešila da se ogreši o ovaj novi zakon. Ustao je i krenuo da otvori, jedva se vukući ka vratima, šutajući od besa, sve što mu se našlo na putu, od stolice do cipela. Bacio je prvo pogled kroz špijunku i na svoje iznenađenje ugledao staračko i nasmejano lice svoje tetke Sofije. Prvo je bacio pogled na svoje gaće da vidi imal kakva rupa na nepristojnom mestu, povukao svoju majicu na dole da se malo upristoji i otključao vrata, pa može se reći iskreno obradovan, jer je u tetka Sofijinim rukama video krajičkom svog krmeljivog oka, dva prepuna cegera. Bilo je sve ono kako već ide: "ljubiga tetka vid kakoje omatorio, crniPero, nađi si kakvuženu date pere, rani ...itakoto."
Posle su pili kafu, ćaskali o rodbini, čika Trifunu koji nikako da shvati da su i tri stepenice za njegovu čuku previše a ne dve žene, sirota Sofija pod stare dane mora da ga špijunira i da se crveni, a Pera nije imao reči utehe jer je policu u njegovom frižideru, već zauzela krpa slanine iz Sofijinog cegera, koja je bila usamljena i koju je trebalo utešiti. Narednih pola sata se koristio već oprobanim tehnikama, prisustvo tela - odsustvo duha, sa obaveznim osmehom na licu. Konačno tetka Sofija je ustala, izvadila još i crvenu na sto, da mu se nađe za cigare i krenula.
Njegovo zdravstveno stanje, naglo se popravilo, čak je i ispratio tetku na gracki, iako ga je u frizu čekalo blago, kupio dve pakle cigara, iako je obećo sebi da danas baš neće da da državi ni jednu akcizu, i zapalio u liftu sve pred komšijama, neka ga drukaju kolko hoće i nek duvaju, ako već neće da puše, jer neće njemu niko da zabrani da živi i boluje svoju bolest, kad od nje ionako leka nema, sem slanine.
|
