24.10.2010 - Eh da imam to što nemam, ili kako se rešiti buva ?
U nesagledivom moru očajnih, Pera je izgledao kao onaj lik koji sedi na malom pustom ostrvcetu usred okeana, pijucka kokosovo mleko i povremeno rentira otvarač za konzerve, koji mu se slučajno zatekao u džepu nakon brodoloma (pod pretpostavkom da je uopšte i bio na nekom brodu, otkud?) al eto baš tako nekako izgleda. Svoj i reklo bi se slobodan.
Trenutno u nemogućnosti da svoj brodić ukotvi u neku ono, stabilnu i egzotičnu luku, al na dobrom putu.
Ona je tu negde, povremeni seks, tek za održavanje zdravlja, kako duhovnog tako i telesnog, kontakti sa drugim osobama na minimumu, nešto ga ortaci zaobilaze (sem Gavrila), keva i sestra , standardne sarmice i musake, stigo i ajvar, a njega svrbi nešto, možda alergija, al svakako svrab. Počne negde na vrh levog tabana, pa mu krene nekakva struja uz nogu, pa stigne do levoga dlana, pa svrbi, kaže mu majka, Pero sine, das nećeš ti negde ogrebati za kakvo bogatstvo ? a on misli, neće njega takva sreća, pa opet, padne mu na pamet da i ti što na šuškama spavaju nisu baš sreće kurate, stalno kukaju, strepe, pa kapira da je možda i bolje što niš` nema, bar nema šta da izgubi, a opet i to što nema ga ograničava da bude potpuno slobodan, eto nema ni da plati bubašintere da potamane onaj silni buvlji nakot u njegovom stanu, a možda ga i otoga svrbi...
Ma jebem ti tu slobodu, kad samo otvarač za konzerve imaš a konzerve nigde !
|
