14.10.2010 - Iz pera Marukija Hurakamija o Peri

Ovog momenta Pera leži na svom omiljenom dušeku neprirodno zabačene glave unazad na levo, niz levi ugao usne mu klizi mala balica ka jastuku a na desnoj nozi mu čarapa sa obaveznom rupom na palcu nepokrivena. On hrče. Zaključujemo da spava. Po diskretnom grčenju njegovih mišića na licu može se zaključiti da se čas osmehuje čas mršti, svakako nešto sanja. Uz pomoć specijalne naprave iz budućnosti, koja u ovoj tehnološki nerazvijenoj zemlji još nije ni zamišljena, a kamoli izmišljena, zbog hiper-produkcije rekvizita za maltretiranje, šikaniranje i ulični terorizam (koji je u Perinoj zemlji svakako u usponu i populariše se na svojevrstan način), dakle uz pomoć „sanovida“ proizvedenog u Japanu vidimo da Pera sanja. Oprostite na diskreciji i virenju u snove, ali Pera je ipak predmet našeg istraživanja te vam prenosimo uživo njegov san.

Dakle, on sedi, šćućuren u svom iglou na dalekom severu, umotan u fokino krzno i upravo maže kitovu mast na smrznutu proju (navika iz detinjstva). Knut Person, kako se sada zove, sa svojom dragom Nuteneut pije ledeni Eskimo čaj i viri kroz prozorče svoga igloa čekajući pojavu aurore borealis, da bi kresnuo svoju Nuteneut jer Eskimi kažu – kada je aurora, biće muško! Elem, sve je tu. Tri upaljena fenjera, nekoliko prostrtih medveđih krzna, muzika i pucketanje ledenih morskih glečera iz daljine. Kroz prozor vidimo treperenje zvezda koje na severu deluju da mož’ rukom da ih dofatiš. Hladnoću Knut Person ne oseti jer je sav utrnuo od iste, samo gleda i čeka. Na obali neki se kit nasukao već dva dana i nikako da se mrdne. Knut misli, nije u njegovom dvorištu, nek’ se komšija s njim bakće, al’ mu je ipak žao. Svetlost kroz prozorče se lagano pojačava, nebo počinje da poprima ružičaste nijanse sve jače i jače. Knut oseća kako mu uzbuđenje raste i grli svoju Nuteneut oko ramena, lagano je privlačeći sebi. U stvarnosti, Pera se okreće na levi bok i grli svoj jastuk.

Sanovid baca fokus na grupicu od stotinak mladića obučenih u neobične dvobojne kostime koji stupaju na scenu uz čudne urlike, noseći u rukama neobične svetleće štapove i primiču se našem nesrećnom nasukanom prijatelju. Knut zbunjen ustaje, izlazi iz igloa, prepoznajući motive iz domovine. U tom trenutku, jedan od njih, najjači, istetoviran po rukama sa crnom maskom na glavi uzima nešto od svog saborca i kreće ka kitovim ustima. Ostali nasrću na jadnu životinju u pokušaju da joj razvuku čeljusti sa očiglednom namerom da omoguće onom istetoviranom da baklju (sad je Knut već sasvim jasno vidi) ubace kitu u usta. Knut Person vidno uznemiren i uplašen trči prema gomili hvatajući se za glavu, derući se na sav glas, zajedno sa Perom: „NE KITU U USTA!“

Ovo je momenat kada naš sanovid prestaje da emituje sliku zbog neobičnih smetnji nastalih pojačanjem moždane aktivnosti našega Pere koji polako otvara oči ne znajući šta mu se dešava, samo postaje svestan sasvim uobičajene buke i galame sa ulice.