male velike rechi...
27.6.2009
pozvala bih te, ali tada ne bi video oci deteta, nazirao bi izgled straha, i nikada ne bi sanjao peshcane snove i shapate mora, ne bi ceznja bila jos snaznija, ne bi noci bile tako duge, gledala bih te, zahvalna jutrima sto svicu, snovima i mashtanjima, shto su te u moj zivot doveli...
Objavio marrie u 15:07 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

pozovi me ... zar neznas da cu ziveti i umreti kao dete, ja stvarno neznam sta je strah iako se plasim..., a zrnce peska je za mene svemir sto ih snom nazivas , i nisu to shapati vec bura koja se smiruje samo u tvom dodiru, joj ...ceznja snaznija, noci duge, bla bla ...sta lupas zar nevidis da mi je dosta cekanja i mastanja , ocu sve, necu nista, zbunjujes me ... ma kakav tvoj, moj zivot , necu tako da se igramo...
kazes gledala bih te... ih da znas ... koju silu nosis sa sobom ... daj prekini ... sudarice mo se il moze to malo lagano... znam mekan sam ja , necu se razbiti , treba ti ostrica pa umesto da se oblikujem u zavisnosti od tebe prodres u mene i tako ujedinimo...
Poslao Evergreen u 17:21, 27.6.2009 | Link | |
OPROSTI marri ovaj kom je zalutao, bio je namenjen nekom drugom postu....zabrljala, izvini molim te
Poslao Anoniman u 10:38, 28.6.2009 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>