mora da sa punom svrhom zivim svoj zivot...bas ovakav...i sva patnja i sav bol mora da imaju svrhu...i sve rane koje na tezan nacin zaceljujem... sa svrhom sam i sanjarska dusha..pa sanjarim budna i shapatom dozivam mashtanja u stvarnost..shetam sivilom dana sa shumom talasa mora u mislima... mozda te sa svrhom nisam ranije srela iako te od detinjstva mastam...i ponekad pomislilm da nisi stvaran i da sam te ja izmashtala snagom svoje vere.. postoji svrha i za ovo iskusenje medju nama,surovost realnosti koja nas razdvaja...milje i kilometri medju nama,ali me greje blizina tvog postojanja.... jaka sam i nista me nece slomiti ni povrediti...budim se sa verom da cu se ponovo buditi sa ukusom tvojih usana na svojima..