U điru
Išla sam u Split s najljepšim i najpametnijim.
Išli smo kombijem jer je Autić-Audić imao nezgodaciju usveziglede moje malenkosti, ali o tome drugi put.
Pa je najljepši i najpametniji išao u radnoj robi da prvo obavi posel, što hoće rijet da je doma spakovao paradne hlače, košulju i par sandala za turnir. Jer se na turnirima treba fino obući, a ne doć u rebatinkama i šporkim tenisicama.
Sve je to išlo kao podmazano, uzeo je kugle i stol, počeo se zagrijavati, a ja ga onako sve gledam, i pucam od miline kako mi je šesan, samo mi te sandale nisu bile jasne. Prvo znam da sam mu ih ja kupila, i lijevom je to bilo potvrđeno, ali desna mi je brkala koncepciju.
Nikako ne štima. Prvo – nije glatka koža, nego vražja. Drugo ima 2 kaiša viška. Treće peta nije zaobljena nego oštro odsječena...
- Danu priđi da nešto vidim...
- A?
- Pa ti nisi normalan!
- Pa što, misliš da će neko obadat? I ne vidi se...
- Ma vidim ja, grom te ubio!
I ajde u pauzi u đir po Splitu traži mu cipele. Ali sam ga prije natjerala da obuje one šporke tenisice. Bolje i to nego da hoda okolo uparađen i sa dvije različite sandale na nogama.
Osto je igrat s nekim namćorastim tipom , a ja prošetala do rive, sjedala na onome izvrnutom kamenju, uživala u cvijeću posađenom kraj klupa... Lijepo brate, ali smrdi ko pešta.
I popila sam kahvu sa mojom Selmicom i XVII, ispričale se, ismijale, slikale... Samo mi je žao što Lastu nisam uspjela ujitit, ali doći će i to jednom. Sletiti će negdje :)
mahni repicom
repom mrdnuli:
, i zavidim ti na stenju i na finom društvu i ja se pitam... Kavica je bila brzanska i kratka, ali bolje i to neg ništa )))
Hahahaha niko nece primetiti
))blago tebiništa nisi shvatila magiju igre
)