mama i mačak

Kažu da nema bezobzirnijih vozača od ovih u ZG, a da su glasine osnovane potvrđuje i činjenica da i moja malenkost strpljivo zuri u semafor i čeka da se upali zeleni čombo kako bi mahnito pretrčala ulicu, skupa sa školskom žgadijom i pokojim kronerom i njegovim zagrobnim kašljem.

Yep, svi čekaju osim ranije spomenutih baba. One prelaze kad im se hoće. Trkom.
Koji izgleda jako smiješno. Ne, pardon, koji izgleda jako ... pa , neobično, aj da budem pristojna za promjenu.
I škripe gume i koče kamioni, a njih dvije cingi cingi, pačjim korakom preko puta dok se ne dokopaju spasonosnog trotoara da uhvate zraka.
Poprave frizuru i proškripe astmatičnim glasom:
- Pa je kaj ne, viš kak smo brzo prešle.
- Ma da, kaj nas briga! Pa nek čekaju, no?

A obje kost i koža, pari da je neko natrpo punu vreću vješalica za košulje i na vrh stavio natapiranu periku.

I stiže tramvaj.
Naravno da su prve ušle. I naravno da ih je slušao cijeli tramvaj kako je jedna nekome nešto platila, jednom 400 kuna, drugi put 800, treći put 400 i onda još nešto, pa je to 1400, ili pak nije, kajgod, šta si ti blesava draga moja, pa to su tvoji novci....
Ja i on smo krepavali od smija,
Ah da, zaboravila sam spomenuti da nas  je posjetio najljepši i najpametniji muž i tata na svijetu.
Nakon što je malo malo tražio Zagreb po putu, pa onda i Špansko po Zagrebu i najljepšu i najpametniju ženu po Španskom, pa je tražio sobu po stanu, pa je tražio  ...aj dobro sad, Uglavnom, sve je našo. I ''aj dobro sad'' je našo na obostranu  veliku radost. (ne smijite se, radovali bi se i vi nakon 20 dana)
Ali više o tome 2morrow :P