Tuesday, November 18, 2008 - Druga strana kraja...

Zasto placemo i patimo kada nam neko umre? Da li smo samo sebicni, ne mozemo da zamislimo svoj zivot bez te osobe....?
Sve se svodi na nas, nase potrebe, strahove...Da li se plasimo da cemo uprkos tom velikom bolu koji osecamo zbog gubitka, naci
mesto za srecu? Osecaj krivice je nadomak, jer vremenom shvatamo da je covek zamenljiv-potrosna roba sa vekom trajanja kad odsluzi svrhu, gasi se! Eh sad, treba otkriti koja nam je svrha. Neko je zna oduvek,a neko jos luta trazeci je.
A dok trazimo teatralni smo,jer znamo da nas ocekuje END OF SCENE i naravno aplauz.

Danas sam cestitala nekome rodjendan,
a vec sutra mozda oplakujem nekog drugog, i pocinje da boli...