Vatreni prizor stvorio se ispred mojih ociju dok sam ih trljala,sva umorna,malaksala...

Pokusavala sam da ih zadrzim otvorenim,dok se horizont vatrenih boja pruzao preda mnom.Ne,nisam sanjala.

Barem se tako nadam. Moji snovi ma kakvu slobodu imali,nesto takvo nisu mogli stvoriti.

Horizont ispunjen jarko crvenim bojama,koje se prostiru iza ogromnih kuca.A iznad moje, nebo plave boje, dok su oblaci navlacili te crvene odore. Nakon samo pet minuta divljenja,sve se ugasilo...

Zatamnelo...oblaci sivi,poneki beli odsjaj...a na horizontu,samoj ivici ljubicasta,misticna...Pale se ulicne svetiljke,i pruzaju poslednji pozdrav svetlosti dana.