Meet me on my best behavior. Meet me at my worst.

30.11.2009 - Now I'm looking for you. Or anyone like you.

The truth is... Osecaj zaljubljenosti jeste ono najlepse. Obicno, posle ne ide ljubav nego tuga. A posle praznina. Steze te kad se budis ujutro. Steze te kada navece legnes. Ne sanjas. Ne mastas. Ne mislis. Kao prazna kutija za poklon. Spolja sva shiny, nasminkana. Volja za promene nestaje a javlja se potreba uvlacenja u sebe, ne izlazenja iz kuce, spavanja. Oktobar, Novembar, Decembar... Samo da prodje. Da prespavam. Sta cu sa Januarom? Sve ti se cini da je u pogresno vreme, ili na pogresnom mestu. Kao zombi. Osnovne potrebe su tu. Ostalo je nestalo. Niko nije dovoljno dobar da tu monotoniju prekine. Jel to blaga depresija? Kafa, cigare i knjige. Kao moji najbolji prijatelji se protezu kroz svaki dan. Gledam slike koje bi mogle da pokrenu emocije. Trebale bi. Ali nista. And I'm starting to feel scared. Ne vidim izlaz. Nema svetla na kraju tunela. Jezivo je. Mracno. U ovom trenutku bih vise volela da patim. Cini mi se kao mnogo bolje psihicko stanje. Nekako je zdravije. Plakanje je zdravo. Razmisljala sam o ukidanju svih social network akaunta, ali sam ipak otvorila jos jedan. Ovaj blog. Valjda jos vise se zatvarajuci u virtuelni svet. And that's not the way out of crises.

30.11.2009 - 22:00

Poslao/la poglavica

shto se plashish tog mrachnog tunela ?

ma super je on, za opipavanje dushu dao, a tamo gde je opipavanje tu ne mozh da ti bude dosadno.... Mene plashi svetlo, zamisli izadjem izadjem iz mraka na svetlost, a ono brada od tri meseca, ochi naviknute na mrak sa podochnjacima do kolena... ma bezhi bre... narod da se poplashi... Turn of the light & енђој бре

))