1.12.2009 - Treba biti realan. Ali tuzno je ipak...
U poslednje vreme sve sami fejlovi. Nije ni cudo sto se Bensedin vise prodaje zimi. Totalno je depresivna. I da je ponedeljak, i da moram na posao sve bi bilo bolje uz sunce. Ovako,niti je ponedeljak, niti moram na posao, ali je tako depresivno da ubija u pojam. Mama kaze da ona pije Bensedin da bi lakse zaspala. Ja makar sa tim nemam problema. Naprotiv, mogla bih ceo dan da spavam. Da prespavam i danas i sutra i Decembar. Mozda bih odvojila malo vremena da jedem i da citam neku knjigu. Iz dosade pocecu opet da citam Anu Karenjinu. Imam je jos od srednje skole, kada sam je morala procitati kao lektiru. I tada mi se svidela ali to je bilo na brzinu procitano, iz obaveze. Uostalom primetila sam, Mogla bih jednu knjigu da citam svake godine, i svake godine da drugacije shvatim stvari. Valjda je to do sazrevanja. Knjige su postale skupe. U biblioteci sam uzduz i popreko presla sve knjige iz mog omiljenog zanra i sad bih mogla samo da uzimam drame i ljubice. Kao da coveku pored svoje drame treba i tudja. Sinoc sam zavrsila sa citanjem Mir Jam "Greh njene majke". Dobra je knjiga I lepo prikazuje zivot ljudi na ovim prostorima u 19. veku. Stil pisanja me malo zbunjuje, jer prikazuje misli svakog lika. I kitnjasta je u smislu ljubavi. Ali izgleda da je to tako bilo. Tada je zena mogla da ocekuje ljubav i romantiku i udvaranje. Danas je sve tako okrenuto naopacke. Romantika je izgubila svaki smisao, i postala je sramotna. Ili ljudima jednostavno nije do romantike. Steta. Da ne spominjem koliko fejsbuk cini da normalna komunikacija gubi svaku car. A opet ga imam. I posecujem svaki dan. Povinovala sam se drustvu. Sto bih ja bila izuzetak? Sto bih ja ocekivala jednu srednjovekovnu ljubav u 21. veku ? Treba biti realan.
|
|
Komentara (0) :: Permanent Link
|
30.11.2009 - Now I'm looking for you. Or anyone like you.
The truth is... Osecaj zaljubljenosti jeste ono najlepse. Obicno, posle ne ide ljubav nego tuga. A posle praznina. Steze te kad se budis ujutro. Steze te kada navece legnes. Ne sanjas. Ne mastas. Ne mislis. Kao prazna kutija za poklon. Spolja sva shiny, nasminkana. Volja za promene nestaje a javlja se potreba uvlacenja u sebe, ne izlazenja iz kuce, spavanja. Oktobar, Novembar, Decembar... Samo da prodje. Da prespavam. Sta cu sa Januarom? Sve ti se cini da je u pogresno vreme, ili na pogresnom mestu. Kao zombi. Osnovne potrebe su tu. Ostalo je nestalo. Niko nije dovoljno dobar da tu monotoniju prekine. Jel to blaga depresija? Kafa, cigare i knjige. Kao moji najbolji prijatelji se protezu kroz svaki dan. Gledam slike koje bi mogle da pokrenu emocije. Trebale bi. Ali nista. And I'm starting to feel scared. Ne vidim izlaz. Nema svetla na kraju tunela. Jezivo je. Mracno. U ovom trenutku bih vise volela da patim. Cini mi se kao mnogo bolje psihicko stanje. Nekako je zdravije. Plakanje je zdravo. Razmisljala sam o ukidanju svih social network akaunta, ali sam ipak otvorila jos jedan. Ovaj blog. Valjda jos vise se zatvarajuci u virtuelni svet. And that's not the way out of crises.
|
|
Komentara (5) :: Permanent Link
|
|
O blogu
Lost and insecure you found me. All alone, smoking my last cigarette.
« July 2026 »
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Kategorije postova
Blog Prijatelji
Ostali linkovi
|
