Lost and insecure you found me. All alone, smoking my last cigarette. https://www.blogoye.me/lenka/ sr Sat, 18 Jul 2026 16:36:24 +0200 BlogOye! U poslednje vreme sve sami fejlovi. Nije ni cudo sto se Bensedin vise prodaje zimi. Totalno je depresivna. I da je ponedeljak, i da moram na posao sve bi bilo bolje uz sunce. Ovako,niti je ponedeljak, niti moram na posao, ali je tako depresivno da ubija u pojam. Mama kaze da ona pije Bensedin da bi lakse zaspala. Ja makar sa tim nemam problema. Naprotiv, mogla bih ceo dan da spavam. Da prespavam i danas i sutra i Decembar. Mozda bih odvojila malo vremena da jedem i da citam neku knjigu. Iz dosade pocecu opet da citam Anu Karenjinu. Imam je jos od srednje skole, kada sam je morala procitati kao lektiru. I tada mi se svidela ali to je bilo na brzinu procitano, iz obaveze. Uostalom primetila sam, Mogla bih jednu knjigu da citam svake godine, i svake godine da drugacije shvatim stvari. Valjda je to do sazrevanja. Knjige su postale skupe. U biblioteci sam uzduz i popreko presla sve knjige iz mog omiljenog zanra i sad bih mogla samo da uzimam drame i ljubice. Kao da coveku pored svoje drame treba i tudja. Sinoc sam zavrsila sa citanjem Mir Jam &quot;Greh njene majke&quot;. Dobra je knjiga&nbsp; I lepo prikazuje zivot ljudi na ovim prostorima u 19. veku. Stil pisanja me malo zbunjuje, jer prikazuje misli svakog lika. I kitnjasta je u smislu ljubavi. Ali izgleda da je to tako bilo. Tada je zena mogla da ocekuje ljubav i romantiku i udvaranje. Danas je sve tako okrenuto naopacke. Romantika je izgubila svaki smisao, i postala je sramotna. Ili ljudima jednostavno nije do romantike. Steta. Da ne spominjem koliko fejsbuk cini da normalna komunikacija gubi svaku car. A opet ga imam. I posecujem svaki dan. Povinovala sam se drustvu. Sto bih ja bila izuzetak? Sto bih ja ocekivala jednu srednjovekovnu ljubav u 21. veku ? Treba biti realan. Tue, 01 Dec 2009 13:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/lenka/71472/ <strong>The truth is...&nbsp; </strong>Osecaj zaljubljenosti jeste ono najlepse. Obicno, posle ne ide ljubav nego tuga. A posle praznina. Steze te kad se budis ujutro. Steze te kada navece legnes. Ne sanjas. Ne mastas. Ne mislis.&nbsp; Kao prazna kutija za poklon. Spolja sva shiny, nasminkana.&nbsp; Volja za promene nestaje a javlja se potreba uvlacenja u sebe, ne izlazenja iz kuce, spavanja. Oktobar, Novembar, Decembar... Samo da prodje. Da prespavam. Sta cu sa Januarom? Sve ti se cini da je u pogresno vreme, ili na pogresnom mestu. Kao zombi.&nbsp; Osnovne potrebe su tu. Ostalo je nestalo. Niko nije dovoljno dobar da tu monotoniju prekine. Jel to blaga depresija? Kafa, cigare i knjige. Kao moji najbolji prijatelji se protezu kroz svaki dan. Gledam slike koje bi mogle da pokrenu emocije. Trebale bi. Ali nista. <strong>And I'm starting to feel scared. </strong>Ne vidim izlaz. Nema svetla na kraju tunela. Jezivo je. Mracno. U ovom trenutku bih vise volela da patim. Cini mi se kao mnogo bolje psihicko stanje. Nekako je zdravije. Plakanje je zdravo. Razmisljala sam o ukidanju svih social network akaunta, ali sam ipak otvorila jos jedan. Ovaj blog. Valjda jos vise se zatvarajuci u virtuelni svet.&nbsp; <strong>And that's not the way out of crises.&nbsp; </strong><br /> <div align="center">&nbsp;</div> Mon, 30 Nov 2009 21:04:00 +0100 https://www.blogoye.me/lenka/71437/