Izronila je odnekud polako se probijajući kroz gužvu na dens podijumu, fiksirala me užagrelim pogledom na ivici ludila, a onda mi je jednostavno prišla onako znojava i pijana, s praznom pivskom flašom u ruci, osmehujući mi se zavodnički, uhvatila me oko struka i krljnula mi jezičinu sve do krajnika.

Bilo je tri ujutru i taman sam mislila da krenem kući s te sjajne pederske žurke gde sam bar 3000 kalorija otopila uz divlje disko remikse, gde su momci skockani ko kolači u vitrini, mirišljavi, mišićavi, iščupanih obrva, kvalitetnih makeupova, a lezbe sve neprivlačne, zdepaste bučice u farmerkama, polućelave, tetovirane, s maljama pod pazuhom, smrde na pivčugu, a pirsingovane ko bodljikava žica. Žasu!

Mala nije za bacanje, pomislim, pa joj to i kažem, a ona opet Krk! Jezik! Zavrtelo mi se od trenja njenih besramnih sisurina po mojim rebrima, pokretne burgijave jezičine u ždrelu, njenog svežeg orbit daha i krofnastih oblina. Oniža jeste al jaka, čvrsta i glatka, a i drska, ko poručena, a ruku na srce ni ja nisam bila baš trezna.

Možda je sve ipak bila samo opsena. Kad sam se iskobeljala iz njenog stiska da bih došla do daha, rekla je «Ja sam Liza!», a ja ću na to: «Vidim, al nemoj da me smaraš ako ništa ne nameravaš, ide mi se odavde, pa makar i s tobom. Ako ispunjavaš dva uslova, no sumnjam...» dodadoh cinično, mrtva ozbiljna i stroga.

Prenu se ona, pa upita Koja? a ja ko iz topa: «prazna gajba i kola, pod jedan i pod dva da budeš gola, ništa više!» Vidim ona zatečena, malo raskrečena i podbočena, gleda me, merka i odmahuje glavom u neverici. Ona zacokta c.c.c. pa tutnu ruku u prednji džep farmerica, izvadi svežanj ključeva, zazvecka mi ispred nosa njima kao lancima i reče: «Krenimo onda!»  

Jedva je ubola ključ u bravu, još teže rikverc, okrznusmo betonsku žardinjeru, ja se već pokajala, vidim, pijano čeljade, da vrag ne nadvlada, ali kud sad da vrdam iz auta, a i usput mi. Nekako se isparkirasmo, nema nigde pubova, nigde žive duše, vozi ko luda, vadi malu flašicu iz džepa, stavlja pod nozdrvu i pita «Oćeš malo?», ja omirišem i zgrozim se, kao da ne znam kako popers zaudara i udara, vratim joj s gađenjem na licu, prekorivši je konačno, samo sa jednom mišlju «koj kurac mi je ovo trebalo? bolje da begam na vreme, sutra se ionako ničeg neće sećati, a možda baš i zato...» Uzbrdo je krenula pod ručnom dva puta, jednom se nabila na ivičnjak, spržila klapne, al dođosmo nekako do Neimara očas posla, taman kad sam džoint bacila kroz prozor koji mi je dodala, ta glupa mala drogirana krava. I još me sve vreme putem ubeđivala kako je prošle nedelje položila vozački, a ja nisam htela da verujem u to. Onda mi je rekla da se taj značajan događaj desio baš na njen osamnaesti rođendan, a ja sam izašla iz auta  i pomislila da zapalim, ali ipak to nisam učinila. Delovala je starije.

«Izvini, ali ja moram prvo nešto da obavim!» reče mi otključavajući vrata stana, kad zalaja ogromna crna džukela i baci se na nas u predsoblju, nju liže, mene bije repom, frka me spopala, al nemam kud, pitam «Šta?»

- Da izvedem Paka, da se ne popiški na tepih, nisam od juče dolazila, moram... jadničak! Hoćeš sa mnom? – pita.

I šetale smo njenog kera Neimarom, ko dve gluve kučke, Liza i ja u osvitu dana.

Ponovila je da nije lezbejka jedno dvesta puta, a ja je tešila «ok, ni ja isto! keve mi!» al nije vredelo. Nismo se uopšte dodirivale, malo je posrtala jer je bila pijana, a Pako je veselo trčkao između nas, ali je samo mene gazio po lakovanim baletankama i mlatarao repinom po mojim kolenima, ko namerno. Ne znam zašto bar tada nisam zamakla iza ugla? A mogla sam.

Kad se vratismo u gajbu posle pola sata, imala sam puno naručje belih jorgovana iskidanih u obližnjem dvorištu, cela kuća je zamirisala, a ona reče «ja ću da se tušnem, hoćeš sa mnom, ili me sačekaj desetak minuta?»

U njenoj sobi je vladao haos. Bacala je prnje sa sebe u jedan ćošak na gomilu, skidala se bez ustručavanja, a ja sam stavljala jorgovan u teglu i piljila u nju, dok je ona pričala o Paku i njegovim probavnim problemima, napolju je svitalo, u sobi je mirisalo. Telo joj se belasalo, siske su joj poskakivale kao baloni i bile su toplije od šolje nesskafe koju mi je pružila. Njenim ogromnim bradavicama sam masirala svoja nepca, pa sam je ujela za bedro, šljapkala je po dupetu, i uštinula jako za izbrijanu picu koja je na mene ostavila napaljiv utisak najfinijeg šmirgl papira. Njena beličasta put se mreškala i titrala pred mojim očima i stapala sa obzorjem neba koje je neumitno nadiralo u sobu, kroz prljavu čipkanu zavesu, a cica joj je bila isto tako jedra, kao i njena usta što su bila vlažna.

Pako je s dosadom zevnuo i zacvileo par puta reda radi i lego ispod dvoseda zadovoljno, olakšanih creva. Gledao me ispod svojih psećih obrva ravnodušno na pola oka, a ja sam bila srećna što nije s mržnjom i što mi nije blizu.

Što je više dnevno svetlo ulazilo u prostoriju, njenu sobu, sve više sam osećala nelagodu. Dok sam završavala kafu, ona se tuširala. Tražila sam uzrok zašto se sve neprijatnije osećam. Ne samo što je kafa bila pregorka, nego je i cedevita bila pretanka, a pred očima su mi nejasni obrisi sa zidova sobe postajali sve jasniji i na moj užas sam shvatila da se na mene sa postera keze Britni Spirs, Agilera, Šakira, Džastin Timberlejk i Bil i Tom iz Tokio Hotela. Mene spopade neki užas, bolje rečeno paranoja ali je dostojanstveno sačekah da izađe iz kupatila, a onda sam, nemam pojma zašto rekla: «Sad moram i ja u kupatilo, sačekaj me desetak minuta!» A Liza, sva hepi, rifrešovana, uz mirišljav oblak kupke od kokosa, iako još uvek nesigurna na nogama, priđe cd plejeru i reče mi značajnim tonom: «A sad, samo za tebe!», pusti Avrilicu i izvali se na krevet s najnedužnijim glupkastim osmehom na usnama, a ja izlete iz sobe i utrča u kupatilo da povratim onu kafu i cd-vitu iz sebe. Možda me je i čula.

Grickala sam nokte i pljuckala u lavabo. Nisam se kupala, samo sam malo krpom obrisala što sam uneredila pored wc šolje i molila Boga da se probudim iz  košmara. Ali prozor kupatila je bio premali i previsok da bih se kroz njega iskrala, jer je njen stan na drugom spratu. Posle cele večnosti provedene u kupatilu, dok sam gledala svoje krvave oči i pomislila da u ogledalu nazirem obrise mister Hajda, dok sam pušila cigarete jednu za drugom, možda deset ili ne znam koliko, minuta i sati, shvatim da je napolju uveliko svanulo jutro puno sunca i da mi postaje zagušljivo.

Ustala sam sa wc daske na kojoj sam sedela, ispljuskala lice ledenom vodom bar sto puta i krenula u najvećoj tišini napolje, do njene sobe, na prstima. Vrata su bila poluotvorena, a na krevetu je ležalo neko dete blesavo, golo, sa ogromnim sisama koje je spljoštilo šakama, kao da se stidi, usnulo.

Pomislim u sebi, pa nisam bre ja toliko naopaka, držim valjda i ja do sebe, nekih morala i skrupula. Ona Avrilica je i dalje vrtela... a ja posegnem za mojom tašnom, dohvatim se mog canona, nečujno na prstima priđem i okinem, nasumice, bez blica, iznad njenog lica, onako, ne znam zašto, valjda da imam za uspomenu, i tiho tiho unazad, dok me Pako ispratio veselijim pogledom, do glavnih vrata, pa trk niz stepenice, dva sprata, pa na vazduh ko riba na suvom, pa niz ulicu, džada... bre, od prošle nedelje do dana današnjeg ne mogu još da se oporavim.

Od tada više nikud ne izlazim.