KO JE TA KOSMOGINA I  ŠTA ONA ZAPRAVO HOĆE?

Dobro došli u moje gaćice!

Ovaj blog nastaje u mojim gaćama i iz njih leti direktno do tebe, u spontanom nizu reči i slika koje mi prave veliku gužvu i zastoj u saobraćaju, pa moraju biti nekud izmeštene i uskladištene. Ovaj vid rasterećenja prezakrčenih saobraćajnica u mojim gaćama, učinio mi se dobrim načinom da regulišem protok misli i vazduha, da se oslobodim te stihije i kolapsa, pronađem novo mesto za stare sadržaje, ali i nove pustim u promet.

Kad bi samo znali čega tu sve nemaa...
Ovde podeljeno vladaju u savršenom neskladu red i haos, umnost i bezumlje, suze i smeh, letargija i euforija. To je carstvo časnih i nečastivih namera, sile dobra u stalnom sukobu sa zlom, izukrštani svetlost i tama koje se prelamaju u duginim bojama, intimni mikrokosmos ostvarenih i neostvarenih ideja, očekivanja i težnji, dobrih i loših namera, mračnih želja i strasti, realizovanih i nedostižnih ciljeva, sumanutih opservacija i zaključaka. Moje gaće su večito ratno žarište, gde manipulativni Intelekt i nevina Duša izvode beskrajno simultano nadmetanje u pronalaženju nepresušnih gejzira i smisaonih generatora. Tu se svaki dan izvrši bar jedna nuklearna proba, bar jedna lična osuda i pohvala, padne bar jedna javna giljotina uz poplavu krvi do kolena, a samo par metara dalje u toku su lutkarska predstava, parada klovnova, luna-park s kućom strave i kućom iskrivljenih ogledala, izložba eteričnih balona i modna revija kloniranih majmuna na šarenim tezgama s kiselim šećerlemama.

S obzirom da u moje gaće nekontrolisano upadaju i stalno iz njih ispadaju razni ljudi, događaji i priče, za početak, izvadiću iz tajnog pregratka najskrivenije fioke, nešto što mi se čini značajnim, da bi stvari postale bar malo jasnije.

Nekada davno, daleke 1900ineke godine, jedan genijalni evropski režiser je snimio (nego kakav nego) genijalan film s jednom scenom. U tom filmu postoji neverovatno veliki broj sjajnih scena, i ceo taj film je predivan, apsolutno remek delo filmske umetnosti – odgovorno tvrdim, ali u ovom času skrećem pažnju baš na ovu scenu.

Dečak i devojčica, brat i sestra, koračaju u pogrebnoj povorci iza odra njihovog voljenog, iznenada preminulog oca. Dečak je par godina stariji od devojčice, ima 10 ili 11 godina. Oni su dovoljno mali da ne shvataju život, ali ipak opterećeni surovom zbiljom i budućom neizvesnošću, dovoljno odrasli da prepoznaju patnju, suočeni sa smrću, hodaju skrušeno u tužnoj povorci jedno pored drugog. Oko njih svi plaču skrhani bolom usled neočekivanog gubitka hranitelja i glave kuće, pa i njih dvoje neveselih, oborenih glava, u klackavom ritmu poslednjeg ispraćaja najdražeg roditelja, posle čega, zna se, nikada ništa više neće biti isto. U raskošnom, aristokratskom sprovodu, koji nagoveštava početak novog, drugačijeg i mnogo lošijeg života, dečak počinje tiho da izgovara, prvo sramežljivo, a posle sve smelije i vragolastije, ali tako tiho da ga niko osim sestre ne čuje:

- Kurac, pička, dupe, sisa... kurac, pička, dupe, sisa... kurac, pička, dupe, sisa....

Na to sestrici oči bljesnu, saučesnički ga pogleda i nasmeši se.

Tu me je puklo. U toj sceni, u toj situaciji, u tom dečaku, u tim rečima – umrla sam i rodila se ponovo.

Ako je iko ikada doživeo prosvetljenje na nekoj sceni, u nekom filmu – to sam bila ja, na toj sceni. Neočekivano se desilo nešto čudno i predivno. Nestala sam potpuno, prestala da postojim i celo moje dotadašnje biće bilo je izbrisano u trenutku kao gumicom, kao tipkom delete, a kad sam došla k sebi... to više nije bila ona stara ličnost na koju sam navikla. To je bio neko sasvim drugi, čini mi se bolji, osećajniji, pametniji i nesumnjivo hrabriji.  

Tako je postala Kosmogina. To je još uvek Kosmogina. Taj dečak koji mrmlja tiho kroz zube, prkoseci životu i sudbini i nemoći :

PIČKA, KURAC, DUPE, SISA...

DUPE

KURAC

PIČKA

SISA

 
to sam ja.

I to je moja istina.

Prvo pitanje glasi:

Ko želi da bude isto ovo što sam ja?

Ko želi, nek pređe odmah ovde u moje gaćice i zauzme mesto. Ko ne želi, nek se izmakne. Zavirivanje je poželjno, voajerisanje još poželjnije, a direktni upad super preporučljiv. U mojim gaćicama ima mesta za sve i svakog i ni malo nije dosadno. Kurs letenja dajem besplatno tako da se lako savlađuju sve distance, a za one koji vole da se valjaju u blatu i bauljaju u mraku, nekad je pretoplo i pre-sklisko, pa obazrivo hodaj da se ne razbiješ.   

Drugo pitanje glasi:

Koji je to veliki film, i koji je režiser u pitanju?

Ko ne zna, siromašan je.

Ko sazna, pogleda i potrudi se da nešto shvati – ima nade za njega.

Ko ostane, družićemo se.

Ko bi da se jebe a da mu ne uđe, nek ostane slobodno. Moj seks ne podrazumeva stereotipne radnje i manipulacije, a sve se ionako odvija sa pristojne udaljenosti. It's completely safe!

Imam dobru volju da otpočnem ozbiljnu seksološku edukaciju i terapiju. Ovoj naciji je to preko potrebno.Treba krenuti od osnovnih postulata, bez intelektualnih ograda i jezičkih barijera. Pička i kurac su pojmovi koje treba otrgnuti iz psovki i uličnog žargona, promovisati ih u najboljem smislu, vratiti ih u književni jezik i potpuno ih rehabilitovati, kao i sve vezano za seks u paketu. To je moja suštinska ideja! SEKS, LJUBAV i njihove suprotnosti su najsnažnija praiskonska pokretačka energija čovečanstva, te ću se time baviti i ovde. Nije loša zanimacija, dapače, mnogo je stimulativnija od raznih političkih utupljivanja, pa se javljajte slobodno.

 
Ići ćemo korak po korak i svemu ću vas naučiti.

 
Još jednom, dobro došli u moje gaćice!!!