Ovaj post pisem mojim virtualnim prijateljima cija imena ne bih nabrajala,da ne bih izostavljajuci nekoga,ucunila gresku.Doduse to bi bila nehoticna greska, ali greska je greska. A prijtelji su prijatelji!
A posvecujem ga Biku koji sedi, postovanom poglavici ,koji mi je dobrom voljom vratio postove koji mi mnogo znace, a koje sam obrisala ,,by exident,,Od sveg srca zahvaljujem mojoj dugogodisnjoj drugarici KLOE koja mi je otkrila Blogoya
Zatim zahvaljujem mojim roditeljima i onima koji su glumili da to jesu, mojoj deci,unukama, koje su me naucile da ljudi ne prestaju da se igraju kad ostare, nego ostare kad prestanu da se igraju,prijateljima bliskim i dragim, postarima, vodoinstalaterima, poslodavcima,umetnicima koji su druzeci se samnom otkrili neke moje
talente za koje nisan ni znala da imam, pekarima, kelnerima koji su mi omogucili da rodjendanski rucak sa prijateljima regulisem na crtu,kuckarima, dunavcima,komsijama sto su mi dozvolili da im se samo ljubazno javim ne upadajuci mi u kucu kad im padne na pamet,seljacima sa Kalenica koji su me uvek uspesno ubedjivali da je krompir ,,od Ivanjice,, i paprika ,,iz Leskovac,, Eto opet nabrajam upadajuci u zamku da nekog ne pomenem,al ko god to pomislio neka zna da ga nikada,sem sada kad sam stvarno srecna,necu i nisam zaboravila
Jer svi su oni bili inspiracija za pricice koje sam pisala smatrajuci ih crticama iz zivota, mog zivota,njihovog zivota....
I svima nama koji verujemo da ljubav vlada (viliem Pol Jang)
Vracam se u nadi da cu umeti jos puno puta da vas nasmejem,zintrigiram,utesim,pa,zasto da ne, i razocram, jer sve je to ovaj nas jedini zivot.
))))))))))))))))