Srbija, za koju deceniju (a, mozda i ranije)...   Slede vesti!   Posle petnaest iscrpljujućih godina pregovora predstavnici misije MMF-a, predvođeni Ekremom Jevrićem, napustili su Beograd zadovoljni postignutim dogovorom sa ekspertskim timom Vlade Srbije i guvernerom Stankom Subotićem Canetom (koji se telefonski uključivao sa zaštićene lokacije), saopštivši da su se stekli uslovi za odmrzavanje radnika i penzionera, koji su još 2008. godine proglašeni budžetskim balastom i pohranjeni u zamrzivače PKB-a do okončanja pregovora. U pisanom saopštenju delegacije Vlade, u kojoj su se osim Jovana nalazili i Milan, Stojan, Bojan, Raša, Gaša, Triša, Miša i Giša Krkobabić, navodi se da je Srbija sada još korak bliže priključenju Evropskoj uniji i da na tom putu imamo punu podršku Albanije, Republike Sandžak, Vojvodine, BiH, kao i Kineske autonomne oblasti Blok 70, koje se principijelno protive priznavanju Kruševca, Lazarevca, Lajkovca, Gornje i Donje Babušnice i Dedinja kao nezavisnih država! Na konkretno pitanje novinara kada se tačno može očekivati prijem u punopravno članstvo EU, iz kojeg su u međuvremenu istupile Engleska, Nemačka, Italija, Francuska, Španija i još neke nebitne države, Jovan Krkobabić nije želeo da licitira sa datumima, baš kao što je svojevremeno savetovao i kralju Menelaju, nadajući se da će se to ipak poklopiti sa proslavom Dana mladosti, odnosno praznikom u čast trenutka kada je kao mladić u gudurama Švarcvalda šutnuo kamenčić ispod kojeg je potekao Dunav. Predsednik, premijerka i ministar za infrastrukturu, Saša Popović, Lepa Brena i Ljubiša Buha Čume, svečano su otvorili 26 centimetara Koridora 479, poznatijeg kao "Grand magistrala", ne krijući zadovoljstvo što je posle osam godina, 14 miliona evra i albuma prvenca Milana Stankovića, koji će se deliti uz obroke u narodnim kuhinjama, završen tako važan projekat kojim će deca brže stizati do audicija za ministra kulture u "Zvezdama Granda" i šansi da ospore Darvinovu teoriju evolucije u "Farmi", "Velikom bratu", "Trenutku istine", "Menjam ženu, decu, bubreg"... Jači na delu nego rečima, ministar infrastrukture nalupao je šamare okupljenima... eto, onako - iz navike, od radosti... Nedaleko odatle ministar odbrane i društvene samozaštite od virusa Tomica Milosavljević, u pratnji načelnika Generalštaba Sonje Biserko, obišao je pripadnike oružanih snaga u rejonu karaule "Niška banja", uverivši se da je situacija na državnoj granici sa Kosovom zadovoljavajuća i da nema mesta zabrinutosti roditelja čija deca s ponosom služe u gvozdenom puku "Dragan Šutanovac", opremljena najsavremenijim borbenim sredstvima za uklanjanje kamenca, nečistoće s emajliranih povšina, prašine, pa čak i fleka od bojica i plastelina kojima se služe u svakodnevnim zadacima očuvanja teritorijalnog suvereniteta i integriteta domovine. Patrijarh srpski gospodin Boris, uz sasluženje episkopa naprednjačkog Tomislava i igumana manastira Svete trojice u Vladi, arhimandrita Ivice, služio je moleban za uspeh 34. rezolucije podnete Generalnoj skupštini UN, kojom se zahteva da se Kosovo i Metohija hitno vrati pod okrilje Srbije (ako se Albanci ne ljute) i da srpske svetinje u nekadašnjoj južnoj pokrajini ubuduće obezbeđuju nindže, koje je monah Aleksandar, veliki podvižnik u gladovanju, tokom nedavne posete Japanu privoleo da dođu u Srbiju i pridruže se naprednjačkom bratstvu. Iz patrijaršije u Krunskoj saopšteno je i da će poglavar Srpske pravoslavne demokratsko-koalicione crkve u najskorije vreme obići manastire i enklave na Kosmetu u okviru virtuelne ture, adaptirane za korisnike društvene mreže Fejsbuk, a uskoro dostupna i na CD-ovima uz pakovanje 100 kila deterdženta za izbeljivanje veša, obraza, biografije i porekla imovine. Što se vremena tiče - krajnje je... Talas hladnih štrajkova s Mediterana usloviće slabu padavinu kadrova, što sasvim sigurno neće uticati na eventualni pad vlasti, tako da se ne očekuje značajniji porast pritiska koji bi pogodovao stvaranju klimatskih uslova za prevremene parlamentarne izbore. Mestimična oblačnost opozicije rezultiraće manjim protestima, koji će više izgledati kao letnji pljusak negoli oluja. Pridržavajte se saveta lekara i izbegavajte preterano izlaganje životnim potrebama... Hroničnim bolesnicima se preporučuje - da umru i prestanu da opterećuju državu svojom bahatom potrebom za lekovima koje ne mogu da priušte i kojih će, uzgred, biti sve manje u prodaji. Toliko za ove vesti - hvala na pažnji i prijatno!

SVIDEO MI SE TEKST, NADAM SE DA CE I VAMA....................


 Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.
"Nedelja - dan bez budućnosti", napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.
Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.
Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.
Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške "Zdenka" sira i crvene jabuke.
Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.
Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.
"Nedelja - dan bez budućnosti." Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.
Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.
Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.
Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta...)
Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.
Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.
Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.
Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči "ne delati", a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: "Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim."
Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom - onda kada je kasno za sve.

 

Povremeno  pisem prazne  price, permanentno previse pricam...

 

Ponedeljkom perem, peglam, pusim, pisem pisma, po pravilu priglupa, pogace pecem, puslice pravim prelepe, preterujem preterano....Posle procitam par prica pravog pravcatog pisca, prema preporuci poznavalaca poezije i proze.... povremeno petkom prijatelje prizivam, poveceramo, popijemo, pevamo pesme ...... Prvo predjelo posluzim, pite i pitice i pituljice, pipavo pravljene, pazljivo pecene,  persunom posute, puterom premazane.....pedantno u plah poredjane..

Prepisala od postarije prijateljice...pokojne...

Pa posle ponoci ponekad prepricavamo proslost .....

Pisi price, preporucuju prijatelji...

Pusti pisanje, papirnate price prezirem, pamtim i u podsvest pakujem, polako, plasljivo,pretrpacu pamet, plasim se....

Prekosutra posrcem, po pravilu prespavam podne, pa ponedeljkom prizivam petak, a petkom ponedeljak....

 

Vec poodavno ne pisem cesto......nije da nemam o cemu, jednostavno ( sto bi moderno rekli ,,prosto,,) , nema vise nicega sto bi me moglo toliko iznenaditi, a da zelim  da ga bacim na ekran, zaborava protiv.Price su ispricane i sada zelim nesto eksluzivno, neobicni, nesvakidasnje..npr..nedeljni rucak sa porodicom, jer...........,,jer.........jos ti je soba topla, prijatan raspored i rijetki predmeti,, ...ometa me ovaj Serbedzija, a nije me tesko ni ometati, ako ja to dozvolim............i gde ono stadoh? Da, htela bih nesto nesvakodasnje, nedeljni rucak, domaca supa sa rezancima od dva metra, rinflais sa renom, toliko ljutim da osetim ljutinu u nosu i suze mi podju,  i ribic u paradjz sosu sa pire krompirom...a onda cuvena recenica moga sina ,,boze, citavo pre podne kuvas, a mi poklopamo dok si rekO ,,sumska jagoda,, Da, bas tako bi rekao, i navalio na princes krofne.............A ja bih, svesna mirisa pohovanog mesa u kosi,  jurila da se istusirm, spremim sta ce ko sutra da obuce, smislim sta cu za veceru i nehajno upitam ,, Ko ce nam veceras biti na Monopolu?,, Odgovor je ,, Kao i obicno,, znaci mogu da napravim  tople sendvice, to je bar lako...Tada mi je sve bilo lako i obicno i nekako normalno......sve dok se sve ne promeni....na prvi pogled u moju korist...Nedeljni rucak na nekom mestu uz reku, posle sladoled sa slagom, pa posle romanticna vecera sa prijateljima, isto tako dokonom i vrlo zanimljivim, a onda tus i ako se spira samo miris parfema iz kose,  a posle sex..........Zbrkane  emocije i znak pitanja ima li ih uopste, a ako ih i ima sto se tako vesto kriju, toliko vesto da ni kozi ne daju da se najezi, ni uzdahu da se otme, ni kriku da lici na strast....i sve to vise ima izgled neke zjajpece rupetine koju treba nahraniti domacom supom i detinjim osmehom....a to je proslo kao sve, bash sve sto prodje...........

Svako ima svoju sudbinu...moja je da pomazem ljudima, da se smejem, i cekam u redovima....ovo potonje me najvise nervira, al i od toga pokusavam da napravim segu, nema mi druge..il to, il da popizdim...A kad ja popizdim, to nikako nije dobro...imam jezicinu da se opasem....Zaboravih...i panduri su nekako deo moga zivota...jedan da izadje na ulicu, njegova sam. A onda krece prica...dokumenta....pojas niste vezali, gde vam je prva pomoc??????????? Jedared bila dvojica, bese 3 ujutro, zaustavise me...rekla bih *nako....Dobro vece, dobro vece, gde ste bili, ja reko u biblioteci...prvo mi poverova, onda se seti da je noc, mrkla letnja noc...Pogleda zbunjeno, dok ,,kolega,, uporedjuje dokumenta i broj na tablicama...Pita...jel ste nesto pili???Podizem obrve i kazem  upitno ,,nesto?,, Jedva je docekao ,,moracete da duvate,, Osmeh br.6 vadim iz rukava kosulje koja je ostala na ofingeru kod kuce, i seretski, umulnim glasom velim ,,vama, il kolegi?,,Nije se zbunio i ako po akcentu vidim da je iz Pickovca na Mlavi....Kaze ,,razgovaracemo kad ne budem sa kolegom, laku noc,, Nije da je naivan, a ima i duha, to navise cenim...,, Eto toliko o meni i mojoj sudbini..............

Ne znam jesam li ovu pricu cula od nekoga, ili je procitala sa istrgnite strane nekog casopisa u koji su bila zamotana tri lotosova cveta kupljena na Kalenicu, a za rodjendan majke moje drugarice, tek, setih je se....

Postovani gospodine urednice,
Nikada nisam pisao ni jednom casopisu, jer znam da pisma obicno zavrsavaju u korpi pored pisaceg stola u koju se istresaju pepeljare, a ako se ne ugasi dobro cigareta, pa se papir zapali, onda rizikujem da cak ni cistacice, koje prazne uvece korpe u velike crne plasticne kese, nece, iz ciste radoznalosti, ili od duga vremena, procitati moju muku koju nemam sa kom da podelim, nego, eto vama pisem....I verujem da se ipak ovo sto pomenuh nece desiti i da sada vi licno drzite ovo u rukama....
Zivim u centru, do duse iznad moje ,,kuce,, prolaze vozovi pa mi klepetanje tockova po rasklimatanim sinama dodje ko neka vrsta uspavanke, zapravo brojim kloparanje do koga dolazi kad voz prelazi preko malo razmaknutih sina, i tako zaspim, kad kloparanje prestane. Sa leve strane imam pogled na Dunav, sa desne na komsijske kuce iz kojih, od rane zore istrcavaju polugola musava decurlija sa kanticama sa vodom i sundjerastim brisacima za sofersajbne....Ipak, moglo bi se reci da imam kucu sa pogledom na majku, da, da , sa pogledom na moju majku, koja po citav dan sedi pred vratima pogleda uprtog u Dunav, braneci svojim telom nasu imovinu, dva kreveta, smederevac , dve stolice i jedan sto koji se rasklapa.....Nikada ga ne rasklapamo, jer i kad imamo sta da pojedemo, jedemo sami, goste ne zovemo..............
Za sebe mogu reci da sam koristan clan ovog drustva, skupljam sekundarne sirovine, valjda znate sta je to, prodajem na Bajloni pijaci i tako mi prolaze dani, a i zaradim nesto novca, za leba i na leba i za cigare. A po nesto ostavim i nastranu, o tome kasnije........
Ja sam dobrog zdravlja, ma da bi se moglo reci da copam, ali to je zbog neudobne obuce, pa ne mogu valjda da biram ja sta ce ljudi da ostave pored kontejnera!? Problem mi je majka, ona je zdrava, dragi gospodine, zdrava ko dren, valjda sto sedi na suncu  po citav dan i nista ne radi, ne trosi se, a ja vucem, ko stoka i hvalim se dibrim zdravljem, evo i vama to rekoh, al krcag ide na vodu dok se ne razbije.....
Sigurno ste podigli obrve ili pomislili da sam los sin kad kazem da mi je problem zdrava majka???Daleko od toga da zelim da se razboli, al da nje nema, ja bi ladno izvadio one svoje, gore pomenute pare iz steka, kupio kilo sljive za 220 dinara i popio sve odjednom, a onda polako usetau u Dunav....Jer, dok vi, posten covek, sedite u svojoj somotskoj fotelji, ja, koristan clan ovog drustva, svakoga dana posred skupljenog kartona sipam jedno dve kofe vode, da bi ovaj bio tezi, a ja dobio vise para. To sebi ne mogu da oprostim, a kazu da covek ne moze ni da umre dok ne oprosti, narocito i prvo, sebi....
Ne znam zasto sam vam ovo napisao, cak nisam siguran ni da cete procitati, a i da procitate, ne mozete  me izbaviti...........Pozdravlja vas skupljac kartona i novina sa jucerasnjim datumom.........



Bice da sam ovo ipak procitala, svojim recima prepricala,  verovatno nesto izostavila, a ponesto i dodala
a list istrgnut iz casopisa bacila, da bih tri lotosova cveta zadenula medju socne, crvene, mirisljave jagode u beloj porcelanskoj posudi................

Posle nekoliko godina boravka na ovom mestu osecam moralnu (???) obavezu da kazem nesto malo o sebi...ipak je nedelja ujutro........i pijem kafu, s malo mleka od soje (ne zove mi se tako krava) i 15 kristala secera, a i setih se neke spisateljice Luize Hej, (hejjjjjj Luiza gut morgen),  koja savetuje da se dan pocinje bacanjem pogleda u ogledalo i razdraganim uzvikom ,,Dobro jutro lepotice,, kao i njenog nagovora da, u cilju podizanja samopouzdanja svaka osoba zenskog pola napravi listu komplimenata koje ce svakodnevno davati sebi licno, narocito ako je u bedaku.............

Listu sam pocela sa jedva pet lepih reci, da bih je ostavila otvorenu negde oko broja 100....toliko o skromnosti.............Napominjem da spisateljica naglasava da lepe reci ne moraju biti istinite, a i sinonimi su dobrodosli, cisto zbog duzine spiska..............

Evo moje liste.....
 
JA SAM

dobra, lepa, pametna, zdrava, bogata, srecna, vredna, verna, odana, poverljiva, sposobna, obrazovana, hrabra, iskrena, talentovana, radna, velikodusna, druzeljubiva, sexi, elokventna, dovitljiva, dosetljiva, prakticna, precizna, domisljata, spretna, nacitana, neprejebiva, nezajebiva, neodjebiva, nenadjebiva, dobrodosla, radovidjena, stabilna, moralna, perfekcionista, zabavna, pravdoljubiva, humana, pozrtvovana, galantna, prakticna, duhovita, precizna, pedantna, darovita, vidovita, muzikalna, zanimljiva, omiljena, draga, mila,vedra, vesela,  nasmejana, odmerena, darezljiva, posvecena, skoncentrisana, kucevna, mastovita, uporna, neodoljiva, nenadmasna, emotivna,  spretna,jedinstvena, neponovljiva, pomirljiva, popustljiva, voljena, ljubljena, mazena, pazena.....

Stvarno ne mogu vise da nabrajam, i ovo je dovoljno da, ako vec moram da umrem, ne umrem od skromnosti!!!

Volim da verujem da  je 59 stepeni, lakse mi je, umesto da nosim termometar i procitam da je makar 20 vise....Od tri lokacije u gradu gde mogu da odem, ostanem, prespavam, istusiram se, nesto pojedem, popijem kafu, biram cetvrtu....svoju kucu...A dotle se putuuuuje, ma putuje se......dok dodjem kuci prodje moda....

Tako bese i danas, citam knjigu drugi put, po nagovoru autora....stivo je takvo da mozes da verujes ili ne, ali kad dodjes do kraja i zapitas se o cemu se radi, covek lepo kaze ,, molim vas potrebno je da procitate makar 3 puta knjigu, bla bla bla,, i eto, postujem, citam i vec  mi se cini da pocinjem da shvatam ....

Potpuno zaokupirana textom, ipak cujem kako neko, jako glasno, kaze " Hvala", ali nekako nedovrseno, kao da ce se ponovo nekome zahvaliti,pa pomislih da je kontrolorka u pitanju, sada ih ima ko kusih pasa....Napravih nagli poluokret glavom, tek da proverim o cemu se radi, al me iznenadi momak koji sedi do mene: "Ne citam tvoju knjigu", rece ozbiljno.
"Ne, nisam to ni mislila, nego mi se ucinilo da se ridzovanka zahvaljuje za pokazanu kartu....."

Razumeli smo se i nastavili svako svoje misli da mota po glavi, ko iz knjige, ko napamet! Ipak, vise nisam tako skoncentrisana na text..... devojka iza mene pocinje da prica, naravno preko telefona, nekoj tamo sta joj se malopre desilo............

"Zamisli, prolazim ja pored Hrama,  kad tamo, znaci, neki beskucnik , mislim, molim te peva, onako peva i ima neku kutiju za pare, ja mu dam 10 dindzi, i pitam jel zna neku spansku, kad on kaze zna...znaci, pazi kad sam se smrzla, zna moju stvar, a obucen, nekako super, i ima svoje zube, znaci beskucnik ima svoje zube, jel mozes to da zamislis? ( ona tamo verovatno nista ne odgovara, jel ova nastavlja da prica ko navijena, bas kako ja sada pisem, bez  tacke i zareza, verovatni ima neku tajnu vezanu za disanje jer ja bih rekla da i ne dise, ili bar  ne ko normalan narod) Znaci mislim pazi kad frajer peva spansku pesmu, bas onu sto je volim, i ja reko koji si znak u horoskopu, i sad znaci zamisli, on kaze vodolija, a ja samo sto nisam rekla da sam znaci mislila da je vodolija...znaaaci, misim....stvarno, to mora da je neki znak, pa jel da????i kaze on meni da sam bas gotivno obucena, a ja u onim mojim sirokim pantalonama i onoj sarenoj  majci, znaci dopalo mu se, i reko donecu mu sutra neku garderobu Vladinu, mislim vidim znaci da se isto oblacimo,  znaci svi troje, a meni nekako  zao, vidim beskucnik....bas smo se nekako raspricali, ne znam kako da ti kazem, znaci kao da se poznajemo, i jos je vodolija, a ti znas da ja volim vodolije, znaci obozvam ih, tako da cu mu sutra doneti te stvari, tu, znaci kod Hrama, tacno u podne....jel da da je to neki znak, mislim prosto ne mogu a da ne pomislim da jeste....eto morala sam ovo da ti ispricam, znaci vidimo se veceras....."

Ne znam kada je izasla iz busa, vise nisam citala knjigu, ni onaj momak nije vise sedeo pored mene, nisam primetila kad je otisao, moja stanica je neobicno brzo dosla (ili je autobus dosao na stanicu), tek
izasla sam iz busa 59 na temperaturu 59  nesto malo posle tacno u podne..................

Prva jutarnja kafa, bez srkanja, molim, dobro jutro..................

Te godine vratim se ja sa bolovanja na posao, to je bilo pre onog na kome sam dobila dijagnozu, kad ona neka sindikalka veli:

"Katarina *oces da ides u banju?"
Prodjose me neki zmarci, lepo se prepadoh, al kroz smesak pitam:
"Stooo, zar tako lose izgledam?!"
"Ma neee, nego dobila firma mogucnost da posalje besplatno po dva sluzbenika na more,planinu ili banju, pa ostalo jedno mesto....."
"Aha, pa sa kim bih isla, u koju banju, kada???"
"Sa nekom iz Medjunarodnog, Kursumlijska banja, sada za dva dana putujes, sta te briga ni dinar ti ne treba,a lepo se odmoris, dacu ti prospekat....."

Ja nesto u daunu, sacuvaj boze, veza mi se klima, deca kojejuda, posao sranje..pa idem, mislim se nesto, sto  se ne bih  odmorila za "dz".....

Spakujem trenerku, kupaci, lonce ubicu, dobro mozda i nije ubica, al ja sam jedno tri puta brknula metalnom kasikom da promesam kafu, pa kad me roknula struja u suprotan zid, trepavice mi otpale...o kakva budala......otodoba zmurim i kad sijalicu menjam...Gde sam ono stala???? Aha, spakujem se lepo, jedino nisam ponela peceno pile u novini, ne jedem kad putujem.... i ne pijem..nista, to da ne bude posle "tekuci problem"...

Jaoooo samoj sebi idem na zivce, htedoh reci samo par reci o banji, a sirim pricu , sto reko onaj moj drugar: " Ti imas stil "ustanem ja i operem zube", a moja baba bi rekla "Od Pontija do Pilata"...

Elem, lepo smo putovali, ja sela napred, mislim zaspacu, al za malo....voditelj puta me zamoli da  mu pomognem oko nekih spiskova, al  se posle ispostavilo da je potez bio dobar jer sam akonto toga dobila jednokrevetnu sobu sa pogledom  na sumu....

Bila je to  ljubav na prvi pogled....Hotel  okruzen stoletnim jelama, hrastovima i ostalim zelenilom, ispred njega bazen, odmah naglasise da je steta sto je mesec mart pa je *ladna voga, u neposrednij blizini ostatci turskih kupatila, a na dva km odatle "Devojacki  izvor"...kazu tamo odes, pozelis zelju, vezes koncic ili maramicu na granu iznad izvora i samo vekas da ti se ista ispuni....Mislim da nisam imala maramicu, ili nisam imala zelje, ili vremena za ritual, nem pojma, vazno nisam cekala da mi se ista ispuni...

Nego sam sepi napravila plan, nazvala ga "red letenja" i krenula.....

1. Cim cikne zora oblacim trenerki i trcim, uzbrdo, na devojacki izvor, pre kafe i pljuge..
2. U povratku svratim, a prema putokazu, u seosku kucu koja prodaje kiselo mleko, domace, pola kile,
     sednem kraj potocica, blejim u vodu koja zuboreci preskace kamencice i opalle latice sa obliznjeg
     kupinovog zbunja......
3. Po povratku u hotel teretana, bazen sa smrdljivom sumpornom, vrucom vodom......
4.Povratak u sobu, kafa i pogled kroz prozor koji, zapravo izgleda kao velika zelena slika...

I tako sedam dana...

Moji saputnici sede po citav dan u holu, igraju jamb, karte , piju picenca, koja se tako zovu samo zbog malih casa, a inace je "picence" pa tako nekoliko puta. Ko pusteni s*lanca, jbt...Zblizili se onako ljubavno
doktori iz hitne pomoci i referentice iz raznoraznih preduzeca...ma  idila....

Ja samo prozujim i pristojno se javim, cudno me gledaju...

Poslednje vece, oprostajna vecera, voditelj puta me zamoli  da  malo nesto kazem na oprostajnoj veceri, kad se vec nisam intenzivno druzila, cisto da pokazem da sam deo grupe....

Ja se skockam, ne pisem tekst, ja cu to onako iz "ciatanke" (tako moj drug Laza zove glavu) upadnem  medju zaljubljene i ostale parove, pozdravim sve od reda i krenem......

Ne mogu da se setim sta sam pricala, verovatno nista vazno, al, dal* od one lepote i cistog vazduha, il sto mi je takva priroda, tek pustila mi se traka sa vicevima, mlela sam do jedno nekoliko sati do ranog jutra...

U povratku u Beograd su navaljivali u busu da nastavim, al meni se spavalo............

P.S. Zahvaljujem se mami, tati, sindikatu koga vise nema, Inexu, i nadasve Mnjradovic koja mi je dala i
        ideju za post i ulepsala mi dan secanjem na cudesnu, prelepu Kursumlijsku banju.....

P.S.2 Izvinjavam se ako OPET ima gresaka, zurim na posao, a i racunar nije moj, a i ovaj stalno nesto
          zapitkuje.....

Ovo sam ja  napravila sebe od gline kad sam bila manicno depresivna sa opsesivnokompulsivnim radnjama...da, da...

Evo kako je doslo do mog, kao sto se na mom radu vidi,  propadanja, totalnog....

Dodjem sa puta po belom svetu, puna utisaka i poSitivne energije, to je sada mnogo popularno, uz ono ,,znaciiiii, bash, bash, brate, vrh, zakon, misim, dakle, takoreci  enerdzaizing, i prva vest koja me doceka bese da idem da uzmem radnu knjizica jer je firma vrisnula,  pukla, recju otisla tu hel....Ja, tako vedra vesela, rekoh samo ,,onda dobro,,
Odem kod tih tamo kadrovika, zanimljivo, bez ikakve emocije, znam da su nas odradili ko magarce, jer ako skoro 700 ljudi dobije otkaz, iza toga zasigurno stoji neko mnogo mocan, i nadasve hohstapler, pa onda tesko da bi borba urodila plodom....Nego da vidimo sta nam je ciniti.....
Korak prvi...biro ...nije strasno, nekoliko sati drezdanja u redu, pristojan razgovor sa referentom koji je od tog casa ,,moj,, i neverovatna recenica ,, Molim vas bolje da uplatite doprinos za nezaposlene, u protivnom ce vam mesecni iznos biti umanjen za xy iznos, a to nije zanemarljivo ako se ima u vidu da ste kod nas dve godine,, Reko,,vazi se,,  uplatim to, vec za 6 meseci pocinjem da dobijam nadoknadu za te, takoreci, nezaposlene, tj za sebe samu.Naglasise da svakog meseca, odredjenog datuma moram da dolazim na overu nekog kartona, opet rekoh ,,vazi se,, Da ne duljim, prodje to vreme ko tren, ja se sprijateljila sa mojim savetnicom zahvaljujuci kafi, cokoladi, boxu Malbora.....I kad dodje kraj nasim druzenjma, ona mi rece, u poverenju, da dan pre isteka 2 godine otvorim bolovanje, pa ako mi se posreci mogu jos do godinu dana da primam tu crkavicu od 14 ooo....Rekoh ,,fala,, pa trk kod moje doktorke.....Otvori mi bolovanje, sa napomenom da razmislim sta ce da mi bude bolesno kako bih imala toliko dugo bolivanje, a usput da uradim neke laboratorije, pa mozda mi se i posreci da sam stvarno  zrela  za isto, tj da ne moram da foliram..........
Donesem rezultte, ona gleda ozbiljno i zabrinuto, ja se vec vidim upokojenom, zao mi keve, kad ce ti ona ,,Jel vi ne pusite ? (smrzla sam se ,al nema mrdanja)  ,,Pusim,, ,,Kako se hranite,, Ja se vec kajem , la sta je tu je  reko,,laktovegan,,... Znacajn pogled, opet pitanje ,,Jel se ne bavite nikakvim sportom?,,
,,Plivam,,
,,Dobro, to pusenje me brine, kao i komisija koju cete morati da ubedite da vam nesto ozbiljno fali, jer vam ne fali nista,,
Pao mi je kamen sa srca prvo na palac desne noge, srecom ne pravi kamen......
Naravno da sam smislila.....i odlucila, bicu malo luda....To joj i rekoh, na sta ona konstatova da smo zapravo svi, ali za bolivanje ta ludost mora biti malo veca...obecah da ce tako i biti....

Palmoticeva...cucim pred ordinacijom koja mi je odredjena, umotana u crni, dva metra dugacak sal, klatim se zvacuci  premen masne kose......bez trunke sminke , bleda ko krpa, takav mi je ten....
Izlazi doktor  da me prozove, ja se prenuh na zvuk svoga imena, mogu misliti kako mu se tu utisnulo.....

,,Pa......koji je problem Katarina?,,
,,Ne mogu da spavam,, ne dodajem ,,vise od 8 sati.....
,,I sta radite citavu noc?,,
,,Citam knigu ,, ne kazem da je zanimljiva ( ne bih da se upustam u diskusiju, njemu mozda ne bi  bila)
,,znaci skoncentrisani ste?,, velim ,,Jesam,,
,,Lepo,  a sta citate?...,,Ne secam se kako se ova zove,,...( gde da kazem da spremam ispit iz makrobiotike), toliko okncentraciji.........
,,Pa cime se jos bavite, kako provodite slobosno vreme?,,
;;Brojim,,
Upitan pogled,,,,,,Sta brojite,,
,,Sve, brojim stepenice, tanjire, plocice u kupatilu, koliko puta promuckam vodu u casi kad je perem, automobile dok stojim na semaforu, sve brojim, sve je u brojevima, , Ozareno mu objasnjavam....
Vidim da me oybiljno shvata..........
,,Dobro, dolazicete dva puta nedeljno,  dacu vam nesto za spavanje, pa cemo videti,,

Podizem lek u apoteci, prvo procitam nezeljene efekte i pri prvoj posetim nabrojim par istih, ali, kao uzgred.....menja terapiju......i tako 9 meseci..........sad vec imam dijagnozu ,,depresija sa opsesivno kompulsivnim radnjama..........nije naivno
A da, upisujem kurs keramike,inako od duga vremena.....i jis kojesta radim, od komisije do komisije....

Sve dok me ne saceka  takozvana velika komisija.....
Mali debeli celavi doktor, zabrinut mojim stanjem, produzava bolivanje jos mesec dana, sa izjavom;
,,Moracete da legnete u bolnicu, jer ovo vase stanje se ne popravlja i preeeeedugo traje,,

Naravno da nism vise isla na komisiju, zakljucila bolovanje  i pocela da se bavim makrobiotikom professsional....pa nisam dzabe nocima spremla ispite, el tako????

Hvala Vam sto me posecujete, Freeda, Skarlet,Gulamfer, Anoniman, mada je ovde malo ko bash ANONIMAN....prepoznajem ljude po stilu,po redu reci u recenici, po svemu, predugo sam ovde da bi neko mogao da me izvara....zato se i ne bavim skorodoslima, koji me cas citaju i ostavljaju komentare, cas ignorisu....nisam ja iz te price, sto rekla deca sa sela ,,svemijejedno,,E bash tako....
Svaka cast ...ima dobrih, nikada ne posetim nekoga i ne procitam tekst, a da se ne predstavim i ne kazem neku rec, bilo kakvu, lepu, ruznu, iskrenu...to je najvaznije, iskrenu...

kad vec kisi citav dan......................

Draga moja

Tvoje skorasnje pismo me je zateklo u prilicno losem, da ne kazem govnavom, raspolozenju,  koje je, zahvaljujuci optimistickom tonu, samo tebi svojstvenom, zaista ucinilo cido.... Hvala ti do neba........

U medjuvremenu sam se malo sabrala, uz malu pomic dragih prijatelja i veliki napor mog nesavrsenog korteksa. Nekako mi lepse zvuci kad upotrebim izraz korteks(umesro mozak) , jer me ovo drugo uvek asocira na pohovam mozak preliven tartar sosom sa obaveznom zelenim salatom koji smo prozdirale u kolicinam, gde  nego u Kalenicu, jer nigde ga nisu spremali bolje.Uvek si me pitala, imajuci poverenje u moje kulinarske sposobnosti, kako se to tako napravi da bude spolja hrskavo, a unutra onako punog ukusa , cisto, belo i kremasto?Mislila sam da me to pitas uvek radi reda ili nebi li me navela da istu stvar napravim kod kuce, pa sam zato vesto izbegavala odgovor prelazeci na ljubavne teme, uglavnom one tipa ko je koga i zbog cega ostavio pre sto godina..Za slucaj da se citajuci ovo prisecas tih dogadjaja i pomalo ljutis, evo ne veruj, ali je istina, sada, ovog trena, u nastavku  r e c e p t a

 

POHOVAN MOZAK

 

 POTREBAN MATERIJAL

.........................................................

oko 700 gr.mozga, najbolje teleceg, moze i svinjski

3 cela friska, najbolje ispod kokoske maznuta, jajeta

4-5 kasika brasna, isto toliko pezli, neki to zovu krusne mrvice, ha, ha, ha,

zacini...so biber, dala sam ti onu mesavinu iranskih trava stose zove sabzi germeh, ulje  za przenje, umesto tiganja duboka posuda, iz nje manje prska okolo kako bi se spasla postkuvarskih trauma oko ribanja plocica

 

POSTUPAK

 

U duboku posudu sipati skoro vrelu vodu i ubaciti  mozakpravo iz ambalaze u kojoj je donet sa svetog mesta kasapnice, a u istu spakovan rukom njegovog visocanstva postenog omiljenog mesara.

Sada idemo na ozbiljan deo posla, zato dobro prati sta ti pisem jer od toga u mnogome  zavisi ukus pripremljenog DISHA

Svaki komad mozga uzeti pazljivo u ruku, isdrzi malo topliju vodo, i sa njega nezno skini opnu i sve krvne sudove, cak i one sto se se skrili medju vijuge,valjda znas da zivotinjski  mozak nema jednu crtu ko plivadon, dakle kad to obavis, na dlanu ti ostaje drhtava, kao sneg bela masa, slicna komadu mladoga sira. I tako redom dok sve ne ocistis, jeste zajebano, ali, ces na kraju uzivati.

U dubokom tanjiru dobro umuti jaja, didaj  so, a ostale zacine pomesaj sa brasnom. Na poseban, veci tanjir stavi sa jedne strane brasno, a sa druge prezlu, ovo cisto iz prakticnih razloga, da ne peres dva manja tanjira.

Zagrej ulje, komade mozga prvo uvaljaj u brasno, zatim u jaja, i na kraju u prezlu, przi na srednje jakoj vatri sa svake strane po 5-7 min.

Da bi ugodjaj bio potpun i sva cula   zadovoljena, kupi teglu tartar sosa, znam da te mrzi da se oko toga bakces, i trkni do pijace po  svezuzelenu salatu.

Kad je sve to tako gotovo, na sto iznesi najbolji stolnjak, najlepse tanjire,od dede i babe nasledjeni escajg sa drskama od alpake i Solingenovim ostricama, najblistavije case, najustirkanije salvete,otrci do telefona i pozovi nekog od ljudi sa kojima zelisda podelis ovaj carobni trenutak, u nadi da nece pojesti sve sam, a sa zeljom da donese bocu lepog belog vina, moze sardone,cvece je pozeljno, ali ne mora, uostalom nisi ni ti napravila desert.

Eto uzivajte uz vino, dobru muziku i pohovan mozak, PRIJATNO

                                                                                                                                                

 

  P.S.Kroz  godine  koje se druzimo   pokusavaaam da te nagovorim da se udas! Uvek kazes,,sta da se udajem,samo da bih se udala,,e pa sad cu ti reci, ako  neces da se udas da bi se udala, ti se udaj da bi    se razvela.Mozda cu ti ovo objasniti kad se vidimo,a moguce i da necu                             

                                                                     

 

                                                                                                           

                                          

DIJETA

  Ovu dijetu mogu da upražnjavaju i odrasli!

Verovatno ste primetili da je većina dvogodišnjaka fit. Sinulo nam je da je to možda zbog njihove
ishrane. Nije skupa, a raznovrsna i kvalitetna.
Zato smo zapisali tačno šta jedu dvogodišnjaci i došli do fantastične nove dijete kojom možete
garantovano biti u top formi. Srećno!
Prvi dan

Doručak
Kajgana od jednog jajeta. Parče tosta s marmeladom.
Prstima pojedite dva zalogaja kajgane, ostatak bacite na pod.
Pojedite jedan zalogaj tosta a marmeladu razmažite po licu i odeći.

Ručak
Četiri bojice (bilo koje boje), šaka čipsa i čaša mleka.

Žvacite naizmenično bojice i čips. Potegnite tri gutljaja mleka, a ostatak prospite.

Užina
Štapić, dva novčica od 2 dinara i jedan od 1, četiri gutljaja ustajalog piva.

Večera
Ispržite tost, namažite ga buterom i bacite na kuhinjski pod.


Drugi dan

Doručak
Pojedite jucerašnji tost s poda. Popijte pola flašice arome vanile.

Ručak
Pojedite pola ružičastog karmina i jednu cigaretu.
Posle toga progutajte kocku leda.

Užina
Ližite lizalicu dok ne postane lepljiva. Izađite iz kuće i bacite je u prašinu.
Uzmite nazad i cuclajte dok ponovno ne bude čista. Zatim je unesite u kuću i bacite na tepih.

Večera
Kamenčići ili sirovi pasulj, koje ste čuvali u levoj nozdrvi. Pire od krompira preliven ledenim čajem.
Jedite viljuskom.


Treći dan

Doručak
Dve palačinke s mnogo preliva. Jedite prstima, pa ih obrišite o kosu. Popijte pola čaše mleka, pa
je napunite palačinkama.
Posle doručka pokupite jučerašnju lizalicu sa tepiha, poližite dlačice i stavite je pod jastuk.

Rucak
Tri ribice, puter od kikirikija i hleb s marmeladom. Između zalogaja pljujte na pod.
Razlijte čašu mleka po stolu i pijte ga tako što ćete umakati prst u njega.

Večera
Čaša sladoleda, šaka čipsa, nešto vina i kafe.


Poslednji dan

Doručak
Prelijte čašu pahuljica čašom mleka i dodajte šolju šecera. Kad pahuljice omekšaju, popijte mleko
a pahuljicama nahranite psa.

Ručak
Četvrt tube paste za zube, komadić sapuna i maslina.
Pronađite onu lizalicu i dovršite je.

Užina
Maskara.

Večera
Čaša špageta bolonjeze prelivenih čokoladnim mlekom.



Ako ste se strogo pridržavali ove dijete, trebalo bi da ste do sada izgubili 4-6 kilograma i nalazite se na
oporavku u bolnici, posle gubitka svesti trećeg dana.
Dijetu možete ponoviti još dva puta u toku sezone, kombinujući sastojke.

Prijatno i srećno!!  

Sedeci na prastaroj fotelji od pruca kupljenoj na ulici ispred pijace u Jerkovicu, gde sam provela mnogo godina svoga zivota, blenem u vrbu preko puta zgrade koja je moje novo staniste. U jednoj ruci cigareta, u drugoj rtanjski caj koji incae radi na ciscenju disajnih puteva zabagrelih od naslaga nikotina, posledica dugogodisnjeg pusenja. Kakva uvrnuta glupaca!!!Ne rekoh, sedim na terasi prepunoj, zelenila, ne volim cvece koje cveta, jos jedna budalastina, cini mi se da bih se medju nekim, npr. petunijama, ili kakogod se to cvece zvalo, zasigurno osecala kao premunula, pa zato gajim lisce, manje je zahtevno i rakosnije je.....I mislim, secam se, sta sam sve mogl da imam, a odrekla sam se iz nekoh, smo meni znanih, a cesto i neznanih razloga.............
1.Mogla sam da budem, recimo gloomica, odlicno pricm viceve, i slazem face i svasta jos, a nisam, jer tada
  su devojke morale da se ,,istaknu,,kod matorih nosaca rekvizita, sefa pozorisnog fundusa,   kamermana, mikromana, saptaca,na kraju kod scenarista i nadobudnih reditelja....Eto zato nisam....ali sam
  bil omiljena na privatnim zurkama i ti mi je bilo drago.....

2.Mogla sam da budem pevacica, estrdna umetnica, pevala sam prelepo, naravno sad pevam ko sla-
   vuj iz bare, i to ne radim ni u kuptilu jer bi od mod duvanskog glasa pootpadle plocice.....
  
  Vazan momenat je da cak ni sise ne bih morala da montiram, al bilo mi je gloopo da svoju polunagost, 
  preko potrebnu zbog ,,immagea,, pokazujem javnosti. i cuvam je samo za svog tadsnjeg decka,kasnije
  muza.I zbog toga mi je narocito drago

3.Mogla sam da budem slikar i naprvaim izlozu, a j sam obesila svoje radove kojekuda po svome domu
  i prijatelji im se uvek dive....sta bi bilo da su prodate, kako bih imla razlog da se ponekad ponosim sob-
  bom? To mi je narocito milo...

4.Mogla sam da odvojim jedno popodne i naucim spanski kako bih pratila serije, ali nisam, jer ih ne volim
  i zbog toga se ni malo ne kajem....

5.Jedan vidovnjak mi je rekao da imam dar, a ja to smatram varancijom i svoj talenat koristim samo za
   gledanje u solju drugaricam cijei zivoti su mi uglavnom poznti, one su odusevljene, a mene to veseli..
   Mogla sam bas da zaradim lovu, al .to me bas ne bi ispunilo ponosom ni radoscu...

6.Mogla sam da postanem glasoviti keramicar, stvarno imam ,,nesto,, u rukama, a ja svoje radove po-
   klanjm prijateljima kad idem na useljenja na nove gajbe i rodjendane, to mi je velika radost...

Ima jos dosta toga...ali i ovo je dovoljno da mi ulepsa trenutke ovog mog jedinog, nekada pomalo
previse obicnog zivotica....

Odlomak iz knjige u pokusaju, pre nego u najavi, bez namere da ikada bude stampana.......moglo bi se reci da je ovo pisano *nako...........

MAMINE SESTRE

Od četiri sestre, koliko ih je mama imala, ostale su tri. Moja tetka Danica je umrla dok sam ja bila skroz mala i mama nije verovala da je se secam, dok joj nisam ispricala da sam se kod nje uvek igrala nekom drvenom kucicom, koja je u stvari bila kutija za cigarete.I da znam da je bila toliko bolesna,da nije mogla ni da govori, bio je to za njeno srce veliki napor i jako je zamaralo. Kad smo prestali da je posecujemo, mama i ostale sestre su bile obucene u crno od glave do pete i cesto su plakale. Kada sam saznala da je tetka umrla, nisam bila sigurna sta to znaci, ali sam, videvsi njih tako odevene i uplakane, znala da je u pitanju nesto strasno. Naravno ovo se dogodilo pre nekih drugih, vaznih stvari, ali kad pricam o sestrama ne mogu tek tako da je ne pomenem, bila je mnogo lepa,dobra i uvek tuzna.Ona je bila i najstarija . Posle nje  se  rodila mama , o  njoj necu da pisem, pa onda Nada, pa Caka, pa najmladja Lila. Nada je bila udata i imala cerku Cicu koja je imala sve sto ja nisam.Cak i apostolke sa cvetom izmedju prstiju. Nikada mi nije dala da ih probam, a kamoli da ih malo nosim! Bas je bila cicija. Mozda su je zato i zvali Cica jer joj to nije bilo pravo ime. Jednom je mama rekla da  Cicu i mene  voli isto! Kako sam tada bila ljuta!Majke mi osecala sam se kao da me je neko polio kofom hladne vode, sto bi rekla baba kad je nesto neprijatno iznenadi.U tom trenutku sam  je malo manje volela, ali sam  joj jako brzo oprostila i ponovo  je volela najvise na svetu.......

Pukao mi je nokat...na kaziprstu desne ruke....problem je iskljucivo estetske prirode, mislim ne koristim ga za cackanje nosa, iscackavanje hrane  izmedju zuba i ostale, potpuno ljudske, i ako prilicno nevaspitane radnje...Dodje  mi da zalepim vestacki, al ne rade saloni, kasno je, sabato sera...weekend...
DakleM, problem resavam u tisini, paleci cigaru, i sipajuci malo crnog vina dok  se troumim izmedju starog Dzonija Stulica i Nine Simon ili neceg treceg.....Konacna odluka, vezana za nokat, necu gledati svoju desnu ruku neko vreme i tacka....a kad, za jedno deset dana bacim oko na ruku imaci jos jedan razlog da se obradujem...Bas tako, sirotom coveku prs' u dupe vajda, reko neki prostak, al meni lepo zvuci i  uvek me nasmeje.
Vazno je naci razlog, i sem ove ,,slikovite,, izjave, sa setom i smeskom se setim svoje cuvene pametne babe koja je imla obicaj da kaze ,,E da su mi one godine, a ova pamet,,

Nema mnogo toga sto jesam, a ne bih uradila ponovo, ali ipak , ipak....

1.Da sam znala da prvo dvoje dece obavezno lice na majku, rodila bih trece, da bar jedno valja
   Ha, ha, svima su dobri, a ja mislim da su mogli biti bolji
2.Ne bih razvalila prvi brak da sam znala da za brak nisam ja, a ne on
3.Jos gore, ne bih se udala drugi put da  mi je bilo jano zasto sam se razvela prvi put,a ond i drugi
4.Radila bih posao za koji sam se skolovala, a ne bih sedela u dobroj firmi,( koja je na kraju pukla)
  jedino dobro sto nisam dobil hemoroide od osmocasovnog  sedenja
5.Necu da kazem da mi je zao sto nisam i nudila, a ne samo dvala, jer sam davala samo kome sam
  sam zelela, to i nema toliko veze sa godinama...
6.Bila bih manje stegnuta i grlila mnogo vise ljude koje volim
7.Nikada ne bih ljudima manje verovla, bez obzira na godine i pamet, jer ko laze, sebe laze
8.Gledala bih da od silne love koju sam imala malo ostavim  (cini mi se sada tako)a mozda i ne bih
9.Vise bih volela svoju majku i ako ona mene nije volela kad je trebalo da me nauci kako se to radi
10.Ne bih dozvolila sebi da se od oca rastanem bez pozdrava
11.Isla bih na kurs plakanja, mnogo je vazno umeti plakati i ne gutati suze
12.vise bih verovala ogledalu

I ko zna ste sve josssssss

Mnogo toga ne moze da se promeni, ali za dobre stvari nikd nije too late..

Kapiram da je moja baba, dobra i nadasve pametna, htela smo da zagolica nasu radoznlost, isprica po koju pricu iz mladosti  i time nas, nesvesno, natera da je nikada ne zaboravimo..sto je, eto i uspela...
 

Vukov spomenik....na njemu pise ,,VUKU SRPSKI NAROD,, ispod, krupnim slovima, citko pise ,,ZA NOS, Dodao, jos u vreme kad nije tako bilo, ili je bilo,ali  to nismo znali, neko, u nameri da bude duhovit, a ispao vizionar...
Nemam sta ta dodam...ni da oduzmem....

U ovoliko sati citam neke gluposti, umesto da spavam, ko sav normalan narod..................

Kako nazvati policiju kada ste stari i niste baš pokretni...



Georges PHILLIPS, stariji čovek koji živi u VANCOUVERU u Kanadi
spremao se da legne u krevet kada mu je žena rekla da je kroz prozor
videla da je ostavio svetlo u ostavi sa alatom u dvorištu.
Georges je otvorio stražnja vrata kuće da ugasi svetlo, kada shvati da
ga lopovi pljačkaju.

Zvao je policiju koja ga je pitala:

- "Neko je ušao kod vas?"

On odgovori:

- "Ne, ali neki ljudi su mi ušli u ostavu sa alatom i kradu mi stvari"

Policija mu odgovori:

- "Sve naše jedinice su zauzete. Zatvorite se u kuću i nekoga ćemo
poslati čim bude slobodan."

Georges odgovori:

- "O.K."

Spusti slušalicu, pričeka 30 sekundi i nazove ponovo policiju:

- "Dobro veče, ja sam vas malopre nazvao da mi lopovi pljačkaju ostavu
sa alatom... Ne trebate se brinuti za to... ubio sam ih"

Pa spusti slušalicu.
Za pet minuta, 6 policijskih kola, ekipa snajperista, helikopter,
dvoje vatrogasnih kola i hitna pomoć nađoše se pred njegovom kućom i
uhapsiše lopove u toku  pljačke.

Policajac mu reče:

- "Mislio sam da ste ih ubili..."

Georges mu odgovori:

- "A ja sam mislio da ste mi rekli da nemate nikoga slobodnog da pošaljete..."