Bez Naslova - BlogOye!

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Najgori dan je onaj u kome ne radis nista, narocito ako to nazoves danom za odmor.
E taj dan sam ja smislila da bude danas.
Premestala se sa poda na fotelju, sa fotelje na terasu i sve tako bez veze...otvorim maill,
vidim sta je na blogu, lupetam u shouthu, procitam po neki post, komentarisem...to najbolje
obozavam, to mi je lepse nego da sama pisem. Dobijem inspiraciju, smisljam kako to da
uoblicim, dok dodjem do racunara, prodje me volja.Al to nije zato sto mi je racunar daleko,
nego sto mi je volja posrnula.Onda se opet vratim da ponesto procitam, ja uvek citam tri knjige
uporedo,ne znam zasto, ali tako je.Citam ih prema raspolozenju, pred spavanje...Jutros mi se
urezao delic ;;Kolibe,, i citav dan mislim o tome, a procitah i post o nekoj osobi koja za sebe
tvrdi da je skroz obicna i jednostavna i radi sve sto i drugi rade...E pa, nece biti,jer zapravo
niko nije isti.Cak i kad se cini da jeste, nije.I nista nije isto....ni vreme ni mesto, evo momenat
kad sam pocela ovo da kucam je prosao, i nikaka, nikada vise nece biti vracen, mozda
ponovljen, ali ipak ne isti. Ne mislim da je to lose i ne kukam za proslim vremenom, naprotiv,
jer protok vremena nam daje sansu da se ispravimo,uradimo nesto novo i jedinstveno,
nesto sto niko drugi ne moze da uradi, i budemo zahvalni ( Bogu?) na tome.Kome god,
svakako nekome ko nam je dao taj licni pecat i pravo i mogucnost da njime lupetamo
po svim segmentima svoga zivota obElezavajuci svoju razlicitost.
A radimo li to?
Uglavnom ne....Zasto?
Pa prostije nam je da budemo IN, u fazonu, da pratimoTRENDOVE,da se oblacimo
po diktatu ,,stilista,, da se hranimo kako drugi promovisu, cak da govorimo nekim
prostim jezikom koji ne broji vise od par stotona reci od kojih su glavne:
ZNACIIIIII
VRHHHHH
MISIM
BRATE
EXTRA
ZAKON
Jer one su obelezje savrsenstva, sa osvrtom na bliske porodicne odnose i naglaskom
na upotrebu mozga tu i tamo.Naravno, ni slucajno ne aludiram ni na koga posebno,
ovo je samo crtica iz mojih danasnjih razmisljanja

Ovaj post pisem mojim virtualnim prijateljima cija imena ne bih nabrajala,da ne bih izostavljajuci nekoga,ucunila gresku.Doduse to bi bila nehoticna greska, ali greska je greska. A prijtelji su prijatelji!

A posvecujem ga Biku koji sedi, postovanom poglavici ,koji mi je dobrom voljom vratio postove koji mi mnogo znace, a koje sam obrisala ,,by exident,,

Od sveg srca zahvaljujem mojoj dugogodisnjoj drugarici KLOE koja mi je otkrila Blogoya

Zatim zahvaljujem mojim roditeljima i onima koji su glumili da to jesu, mojoj deci,unukama, koje su me naucile da ljudi ne prestaju da se igraju kad ostare, nego ostare kad prestanu da se igraju,prijateljima bliskim i dragim, postarima, vodoinstalaterima, poslodavcima,umetnicima koji su druzeci se samnom otkrili neke moje
talente za koje nisan ni znala da imam, pekarima, kelnerima koji su mi omogucili da rodjendanski rucak sa prijateljima regulisem na crtu,kuckarima, dunavcima,komsijama sto su mi dozvolili da im se samo ljubazno javim ne upadajuci mi u kucu kad im padne na pamet,seljacima sa Kalenica koji su me uvek uspesno ubedjivali da je krompir ,,od Ivanjice,, i paprika ,,iz Leskovac,, Eto opet nabrajam upadajuci u zamku da nekog ne pomenem,al ko god to pomislio neka zna da ga nikada,sem sada kad sam stvarno srecna,necu i nisam zaboravila

Jer svi su oni bili inspiracija za pricice koje sam pisala smatrajuci ih crticama iz zivota, mog zivota,njihovog zivota....

I svima nama koji verujemo da ljubav vlada (viliem Pol Jang)

Vracam se u nadi da cu umeti jos puno puta da vas nasmejem,zintrigiram,utesim,pa,zasto da ne, i razocram, jer sve je to ovaj nas jedini zivot.