Bivši prijatelji
U prijateljstvo i prijatelje sam se razočarao na vreme,još u srednjoj školi,i na vreme sam shvatio da možeš imati samo saradnike iz interesa, uglavnom.Desilo se to kad je počelo izlaženje u grad,mene niko od "drugova"što sam provodio s njima vreme danju,nije pozvao da izlazim s njima u grad.Kada sam jednog od njih pitao zašto se niko nije setio da me pozove,on je rekao da je njihovo društvo zatvoren krug i da se u njega teško ulazi,dajući mi do znanja da ni ne treba da više pokušavam.Poludeo sam zbog te izjave,otišao do vrata svog stana i u besu ispisao čitavu poruku iznad vrata svog stana ,da svi vide o "prijateljima koji dolaze samo kad im nešto treba i da je sve bila laž,da mi lažni prijatelji ne trebaju..."Čuo sam ljude da zastaju isped vrata i čitaju,a onda je tog druga bilo sramota,pa je doneo sunđer i to brisao,ali su ostali prilično vidljivi obrisi koji se i danas razaznaju,posle16 godina.Pomislio sam u sebi:"Ma,jebite se svi,mogu ja i sam da izlazim".I tako sam i učinio.Počeo sam izlaziti sam,kao pravi vuk samotnjak,uživao sam da idem kuda hoću, da me niko ne smara sa svojim željama,stvorio sam svojevrsan oklop oko sebe.Seo bih za šank i lagano cirkao svoje pivo ,uživajući u muzici.Neko bi se i pridružio i prozborio koju reč,ali sam ja odlučivao kada ću da odem i koliko ću da ostanem.Kad sam otišao na studije,tamo sam se skontao sa bivšim drugom iz odeljenja,i postali smo super ortaci,non-stop smo visili zajedno i izlazili,a ja sam i njemu ponavljao da nemam prijatelja.Danas smo kumovi.Iako ne živimo više u istom gradu,čujemo se i bar razmenimo po koju reč.Oni koji su ostali tamo,u rodnom gradu,pa šta reći osim da su bili prolazne stavke u životu,a to se dalo i osetiti.Sa jednim se više nikad ne bih ni čuo i to samo zbog jedne jedine reči koju je uputio osobi koju volim i to meni u lice.Sretnem ga jednom godišnje,pa i tada nastojim da pobegnem i da budem hladan što je više moguće ,a on me i ne pita zbog čega.Sa dvojicom nekadašnih cimera sam isto zahladnio odnose,sa jednim još na studijama,pretpostavljam da je jedan od razloga bio što mu nisam izjavio saučešće kada je umro njegov otac(kada se ovaj vratio,pošto nisam bio tad u rodnom gradu),a i zakačili smo se bili oko pišljivih 10 maraka koji ovaj nije hteo da prizna da duguje iz nekog švercovanja cigarama.Nikad nije hteo doći kod mene ,osim iz neke potrebe,dok sam ja u njegov dom išao.Sa drugim cimerom sam bio u boljim odnosima,ali je i on izbegavao doći češće,a kad sam se preselio zaobišao me je nekolliko puta,iako znam da je svraćao u grad gde živim.
Tako su svi otišli svojim putem.Ono što je bilo,više ne postoji.Krenulo se dalje.
Komentari: