Zašto sneg posmatram kroz prozor
Kao klinac sam obožavao zimu. Jedva sam čekao sneg, pa sam bez duše trčao po sanke i na prvu stazu da se pravi liga, i to da se dobro utaba, da zaledi po mogućstvu. Najviše smo se voleli sankati ulicom što je išla ka bolnici, koja nije bila mnogo strma, ali je bila dovoljno duga i mi bismo se zatrčavali i bacali potrbuške na sanke i tako se vozili sve do magistrale. Usput bismo se i grudvali i vukli jedni druge, kad bi napravli tzv "bob", odnosno kad bi se nekoliko nas povezalo u kolonu.
Druga staza je bila strmija, samim tim i opasnija jer bi se nekom neveštom moglo desiti da završi na nečijem krovu ili u ogradi, a i moralo se dosta peti uzbrdo, do same šume. To nas nije sprečavalo da se penjemo po nekoliko puta, sve čekajući onaj adrenalinski priliv kad ti suze poteku od vetra dok "pičiš" kao raketa i skačeš na jendeku na dnu staze leteći po nekoliko metara.
Skijati nisam nikad naučio zahvaljujući ćaletu koji me je učio na silu, i tome što sam tad žešće pao i više nisam hteo stati na skije, ali sam zato sličugao na sličugama pravljenim od gajbe vrlo vešto. Apsurd, živeo sam na planini, a nisam naučio skijati, kao kad neko na moru ko živi ne bi znao da pliva. Kad sam se setio da bi to bilo zgodno raditi, došla su krizna vremena, i nije se imalo ni za leb, a kamoli za opremu za skijanje. Ali, naučiću i to jednog dana, siguran sam. Kad nešto rešim, onda će tako i biti.
Kad su izlasci zamenili sankanje, na sneg sam počeo gledati sasvim drugim očima, kao na smetnju i nešto negativno i loše. Najviše sam tad voleo da ga gledam kroz prozor, a bio mi je i lep kad sam se vraćao noću kući oko 3 ili 4 sata ujutru. Samo ja i sneg. Bljuzgavicu nisam podnosio. Ni dan danas je ne volim. Niti se radujem zimi, jer nisam još naučio da skijam, a moram da se natrontam da mi ne bude hladno. Ja sam letnje dete, moja je odeća majica i šorc. Zato i dalje sneg posmatram kroz prozor.
Komentari:
Nekada je dovoljno gledati i uzivati.A to sa skijanjem pa to kada je nešto na silu obično izazove kontra efekat.
Volim sneg...ali ne volim led
ja sam naucila skijanje u 25. godini,sto dokazuje da nikad nije kasno...od tad sam od letnjeg,postala zimsko dete 
lepe su ti slike
lepe su ti slike
Hvala, Konfuzna.
)
volim kada pada krupno,
dobre fotke..
Obožavam da ga gledam kroz prozor.
Deluje tako umirujuće, dok pahulje plešu i lelujavo se spuštaju...
Ali, ne volim ga napolju, jer mi je hladno, strepim da se ne oklizam, ne volim kad je sav raskvašen...
Deluje tako umirujuće, dok pahulje plešu i lelujavo se spuštaju...
Ali, ne volim ga napolju, jer mi je hladno, strepim da se ne oklizam, ne volim kad je sav raskvašen...