Uvek sam bio za to da se svima pruži jednaka šansa. Međutim, u ovom show-u je nije bilo. Glasovi su kupljeni, ne zna se tačna cifra, ali je očigledno, pošto se „pobednik“ vrlo neuverljivo branio. Rešio čovek da uzme lovu, ponudio cifru, i istalio se. Međutim , to nije bilo po ugovoru. A onda oponent to još iznese u javnost. Produkciji se naravno to nije svidelo, a išlo je uživo, pa nisu stigli da iseku. I šta će onda?. Ko još može da proveri glasove publike. A mnogi bi najebali, da postoje neki dokazi, pa se onda valja i osigurati za dodatni glas. Naravno, ni to se nikad ne može dokazati. Niti bilo ko tvrdi da je tako bilo. Samo je malo čudno da se iznose tvrdnje da se pobednik unapred zna, i da je unapred proslavljao pobedu. U krvi je nama neka prevara, pa ma kakva bila. Nije bitno što se možda neće imati miran san, bitno je da se uzme oko 10 -15 hiljada. Možda savest ni ne postoji. Sve je igra, taktika , kako oni kažu, ne pobeđuje najbolji, nego onaj ko se bolje snađe, podmetne, „taktizira“, igra prljavo. Baš kao u politici, koja je još prljavija, kao što reče i bivši političar. Tako je i Dario mislio kad je izbacio najjačeg oponenta. Tako je mislila i Vanja, kad je spletkarila naokolo, pa i druga Vanja, koja se za sve pitala i trovala svojim jezikom, kao i mladi član, koji, je, jebi ga, mlad, pa mu i treba i za izlaske, provod, zezanje, treniranje „prava“ i studiranje bildovanja. Survivor dokazuje da su najbitnije pare, da se njima kupuje sve i može sve. Svi kvaliteti ostali se bacaju pod noge, ništavni su. Poslednja igra, čisto pokazuje nepravednost, jer se devojke takmiče protiv muškarca u igri gde fizička snaga ima odlučujuću ulogu. Voditelj je malo ostao zatečen, kao i, verujem, jedan deo publike, bar onaj deo kod koga pravednost još uvek nešto znači.