Rekao bi čovek da je balvan, budak, buzdovan, tuka, Tuta, ali ispod Tute – 100 đavola ćute. Provukao se kroz osnovnu školu, srednju mislim da nije ni završio (ili ako jeste, onda je to bilo jer su ga ostavljali da bi bilo više đaka), a šta je danas? Pomislili biste da je šljaker, da jedva preživljava kao i  većina Srbije, kad ono međutim. Ima čovek nekoliko prodavnica i mnogo mu dobro ide. Da li to ide tako, pomanjkanje pameti u detinjstvu se nadoknadi srećom u životu? Ili je to snalažljivost? Ili dobro iskorišćen trenutak koji neko ume da prepozna, a neko ne? Zašto se to nikad ne desi nekom obrazovanom i pametnom čoveku, nego ga gone kao psa? (npr. davno čitah da je čovek držao predavanja i u Americi, a da je u Srbiji bio prinuđen da stanuje u prostorijama fakulteta). I koliko samo puta čuh istu priču: “Znaš, on je počeo tako što je prodavao na pijaci, a danas ne zna šta ima u vlasništvu”. Dosta je onih koji su američki san ostvarili uz pomoć vladajućih struktura, koje su im nesrećnih devedesetih (po većinu raje, a za njih vrlo srećnih i berićetnih), omogućili da nesmetano zarade svoj prvi milion švercom ili ko zna kojim muljanjem, a posle je bilo lako legalno umnožiti taj milion. I novi kapitalizam se rađa u Srbiji. Radnici se uglavnom ne prijavljuju, rade za 15000 mesečno najviše, nadrljaju sitni lopovi, dok se o krupnim priča nekoliko dana, a onda se zaćuti, državni konglomerati ucenjuju građane jer su monopolisti, plaća se voda kao da se kupaju slonovi, a ne ljudi, u grejanju povećaju cene na najveće moguće kad god im dozvole, na tv-u prete da će tužiti ljude što ne plaćaju pretplatu, a nisu regulisali ništa sa vlasnicima kablovskih televizija (očekuju da ljudi plaćaju duplo, kao da im je malo troškova), hrana je skupa toliko da se razmišlja šta će se kupiti, a šta ne. Doći će vreme kad će i pored naših kontejnera ležati toliko beskućnika, a ljudi će preskakati preko njih ni ne osvrnuvši se. Tužno, ali istina.