Srećan rođendan, Džoni(sa zakašnjenjem)!
Na jučerašnji dan,11.4.1952.je rođen Branimir Johnny Štulić,nekadašnji frontmen grupe Azra.Džonijeve pesme su meni posebno drage ,jer sam često prepoznavao samog sebe u njima.Sećam se samo kako sam preslušavao uporno "Voljela me nije ni jedna" kad sam bio u bedaku što ne mogu da nađem devojku,ili "Marina",kad sam bio zaljubljen u devojku koja se tako zvala,ili "Užas je moja furka",kad sam bio strašno razočaran u gradić u kome sam živeo i mislio da sam strahovito neshvaćen.Svaki stih me je pogađao,nalazio mi žicu.Prvi put sam čuo za njega 1990.Do tada nisam slušao apsolutno ništa.Završavao sam 8.razred,kupio neki kasetofon i krenuo da skupljam muziku.Moj drugar Žare je već imao formiran muzički ukus,jer je imao starijeg brata koji je imao gomile ploča.Tražio sam mu neke domaće grupe i ,između ostalih, dao i mi je nekoliko Azrinih albuma.Ja sam to preslušavao i ,u početku,sam beležio samo naslove pesama koje su mi se svidele na prvo slušanje.Svaki čas sam mu dosađivao da mi snimi neku novu pesmu,dok se on nije zamorio i napravio mi jednu kompilaciju Azre po svom ukusu.Sećam se da je prva stvar bila"041".Počeo sam da slušam to nanovo i nanovo i svakim danom, i svakim novim slušanjem ,otkrivao novu dubinu Džonijevih stihova.Onda sam rovio po raznim muzičkim časopisima i iskopavao sve što sam mogao naći o njima.Ne znam kad je tačno grupa prestala sa radom,znam da se Džoni preselio u Holandiju,tamo se oženio i malo se bavio sviranjem.Sa gorčinom je govorio o krađi svojih pesama i neraščišćenim računima sa Jugotonom u knjizi"Nemam više s kim ni protiv koga".Na žalost,nikad nisam slušao Azru uživo,i mogao sam samo sa tugom da slušam koleginicu koja mi je pričala doživljaje sa takvog hepennnga,dok je studirala u Zagrebu,za vreme "bratstva i jedinstva".Mislim da se Azra neće ponovo ujediniti u starom sastavu,čak ni zbog love ,a jako bih voleo.To mi je jedan od snova.Ispunio sam onaj da slušam Metallicu,ostala mi je želja za koncertom Azre,Pink Floyda,i Iron Maiden-a.I Doorsa,iako nisu isti bez Morisona.
Pre nekoliko godina sam kupio "Yu rock enciklopediju" Pere Janjatovića,i kao za inat,falila je jedna stranica i to baš ona na kojoj je bio teksta o Azri.Čekam novi sajam kniga da kupim noviju verziju.Do tada,budi nam dobar,Džoni.
Komentari:
dobri stari johhny... nisam znala da mu je bio rođendan, hvala da si ga se sjetio... sad se prisjećam svakojakih dogodovština uz njegove stvari... isto nisam imala tu sreću čuti azru u živo... kad sam ljetos bila u nizozemskoj iliti holandiji maštala sam da ću ga sresti negdje na ulici :-)) heh...
Poslao
purplemoon
u 20:35, 12/4/2006 | Link | |
Da,svakom od nas je Azra obeležila jedan period u životu.Kao kroz magku (iz objektivnih razloga) sećam se višesatnih polemika vezanih za njegovu poeziju, u studentskim sobicama,uz "po neku čašicu"
.Ni ja nisam imala priliku slušati ga uživo.
.Ni ja nisam imala priliku slušati ga uživo.ehe, hehe... imao sam tu srecu da pratim azru od prvog dana, chak chuvam i prvi chlanak o njima objavljen u nekim omladinskim novinama, moram ga iskopati i to podeliti sa vama... Pa srece mi je poono shto sam imao prilike da budem deo tog filinga od samog pochetka... Da Dzoni je bio tata za sve, njegove pesme, su prosto prorochki, pretkazivale shta ce se desiti, dodushe u uvijenoj formi, pa se moralo chitati izmedju redova, ali takvo je vreme bilo...
Svoj vrhunac je Dzoni dostigao sa albumom "kad fazani lete", nakon chega je po mom nekom skromnom mishljenju, pocheo da tone u hiperprodukciju, josh tada sam naslutio bedu, i tako je i bilo, nakon toga je bilo par dobrih momenata, ali sa svakim narednim albumom (pogotovo kad je krenuo sa projektom balkan sevdah band) odlazio je u bedak, fanovima dzonijeve "spike nikad dosta" ali lichno mislim da je i on ppostao svestan da je vreme da se povuche i da azra ostane legenda, mozda bi bilo bolje da je to i ranije uchinio, nos sve jedno, ostavio je u amanet toliko dobrih pesama, da kada bi se skupila cela sadasnja scena da nesh ljudski napravi ne bi mogla ni deseti deo toga, shto je on uradio... al se isprichah)))
Svoj vrhunac je Dzoni dostigao sa albumom "kad fazani lete", nakon chega je po mom nekom skromnom mishljenju, pocheo da tone u hiperprodukciju, josh tada sam naslutio bedu, i tako je i bilo, nakon toga je bilo par dobrih momenata, ali sa svakim narednim albumom (pogotovo kad je krenuo sa projektom balkan sevdah band) odlazio je u bedak, fanovima dzonijeve "spike nikad dosta" ali lichno mislim da je i on ppostao svestan da je vreme da se povuche i da azra ostane legenda, mozda bi bilo bolje da je to i ranije uchinio, nos sve jedno, ostavio je u amanet toliko dobrih pesama, da kada bi se skupila cela sadasnja scena da nesh ljudski napravi ne bi mogla ni deseti deo toga, shto je on uradio... al se isprichah
)))Poslao
zaratustra
u 00:47, 13/4/2006 | Link | |
Azra je projekat koji je opravdao svije postojanje u svakom smislu , intenzivno i ostaje trajno , mislim da On to zna i da njegovo djelovanje moze da se ostvari u nekoj drugoj formi ako je prepozna ... neka mu je srecan rodjendan.