Nihil «

4.10.2008 «
Ne tako davno pitala si me šta mi nedostaje a da ima veze sa tobom.
Nedostaje mi osećaj, osećaj kada spustim glavu na jastuk nežno,
jedva dodirujući vrhom nosa i usana tvoj vrat gde u mirisu tvoje kose
i kože nađem svoj mir i spokoj duše... Ne obazirući se, na demone
koji mi znaju doći u snu, kao zaostavština nekih bitaka prošlih života.
Sejući nemir i strah sa namerom da mi pokažu kako me nisu zaboravili.
Dolaze mi kao pustahije gusarske... Uljezi... Nedostaje mi spokoj,
spokoj koji se nalazi u luci opasanoj bedemima tvojih mirisa.
Stvarajući osećaj, osećaj da ako se i ne probudim neću žaliti.
Neću žaliti jer ću se moći pohvaliti precima da sam osetio i uživao u savršenstvu.
Savršenstvu nedostupnom običnim smrtnicima; poredeći ga sa
zvezdom udaljenog sistema. Sistema od koga me deli večnost, i tren mirisa tvoje kose.
I pre nego što mi stignu virtouzi smrti, zaboravih ti reći... Volim te.


(nastalo u jednoj paklenoj večeri; prve februarske noći jedne sumanute godine)
Objavio Jacques u 01:19 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Miris na jastuku... ...
može probuditi sećanja... ...
Za svaki slučaj ja sam jedan takav jastuk bacila,
što je sigurno, sigurno je
... sad spavam,
a mirisi???
ne sanjam ih... ...
Poslao AnaM u 01:39, 4.10.2008 | Link | |


<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>
Powered by BlogOye!