Baš me je poterao maler.

U nedelju je u toku noći nestajala struja,pa je i telefon prestao da radi,i budi me mobilni,što se ne javljaš na fiksni,ja se zaletim udarim nogom o sto ,i posle tuširanja zalepim flaster.Jeste to krvarilo po celoj sobi,ali ja imam neki sindrom loše koagulacije,pa sam mislila da je to.

Kad ono boli noga,jedva hodam,u patikama,ne primećujem šta se zbiva.Tuširam se ja a flester ne spada,baš super.

Pre par sati razgovarajući sa dragom mi osobom,dignem nogu i vidim ispod flastera curi gnoj,noga otekla.

Uplašila sam se,baš.Neću kod lekara,svađa,rat,na silu hoće da me odvuče u urgentni centar.Kaže dobiću gangrenu,i kad budem umirala da se setim kako sam bila egoistična i egocentrična,nisam htela ni toliko da se žrtvujem,a mnogi će patiti.

Uf,jedino ako neće.

Nego me boli,i nervira,još i plačem,a ne znam ni sama zašto.

Ali nije to razlog što pišem,jeste jer moram da prestanem da plačem,ali povod je post koji je juče Poglavica objavio,o nekom liku koji fejk postove ima u draftu,ne bi li izbio na prvo mesto po broju postova.

To me je bacilo sa (bolesnih) nogu!!!!!

Piše fejk postove.

Da li je to normalno ljudi moji?

Draftovala sam i ja postove,ali lične,koje sam pisala u napadima depresije.I ne mnogo.

Valjda sam doživela pogrešno ovo mesto.

Mislila sam da je ljudima ugođaj da imaju svoje mesto gde mogu da pišu šta i kad žele,neuvredljivo,možda posvete nešto nekoj dragoj osobi..

A ne,blog služi da se eksponiraš,da budeš prvi na listi po broju postova,a da li su ti postovi besmisleni,nije važno.

Ograđujem se.

Ne znam kakve postove ta osoba ima,da li su muzički,poetski.

Da li su dobri ili loši.