Majstor i Margarita

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Znam da sam povremeno,da ne kažem često,dosadna.
Uhvatim se za nešto i gnjavim li,gnjavim.Uvek se ogradim da vas ne teram da čitate,ali ovog puta bih želela da pročitaju oni matori kao ja,da znaju šta ih čeka kad odu na CT scan.(kod nas poznatiji kao skener)
Do nedavno,pacijenti su masno podmićivali lekare da bi se izložili navedenoj dijagnostičkoj metodi.Sad to više nije tako,ima drugih modernijih.Kolor doplera,magnetne rezonance,PAT scan-a...ali još uvek je borba da se zakaže skener.Mesecima se čeka....mučenje,kao u vreme inkvizicije.
Ja sam zamišljala da je to neinvazivan,bezbolni,takoreći ugodan pregled.Legneš na sto,provuku te kroz venac elektrona i to je to.
Đavola,je to.Ono čega sam se najmanje plašila,za malo da me ubije.
Sva se tresem kad pomislim,utisak je tako svež(pre dva dana) i ubitačan,da ne mogu o drugim stvarima da razmišljam.
Osećam bol dok ovo kucam,stvarno,vrat me boli,ne mogu normalno da okrenem glavu,da ne osetim bol u levoj polovini vrata.
Kroz skeniranje sam prošla dva puta,svetlim u mraku koliko sam ozračena.Pametnjakovići su me napunili barijumom zbog drugih snimanja,i kroz sve sam prošla sem što nisu mogli da snime jer je isti tako zračio da je napravio pometnju.
Dan pre toga dali su mi neko čudo da ga popijem 6l za 40 minuta.Cela istina,ništa ne lažem(zove se Fortrans),ima gadan slatko-slani ukus,dan pre toga,3l za 40minuta,i prethodnog dana isto.Umesto da jedem zbog anemije,ja nisam smela ništa da okusim(pojela bih masnu krpu da su mi dozvolili),samo sam pila to čudo tri dana uzastopce.
Sat i po pre CT-a,odveli su me i dali mi da popijem kontrast,1,5l za 80 minuta.Ušla sam unutra,i videla u uglu sestru koja na monitorima prati šta se dešava sa pacijentom iza staklenog prozora, da se ne ozrači.
Ona je dva puta isključivala akcelerator i ulazila u prostoriju sa aparaturom,da bi pacijentu nešto priključivala na braunilu.(kontrast,posle sam saznala)
Kroz mikrofon se čuje glas robota,dišite,nemojte disati.Glas sestre iskrivljen da se ne zna da li je muški ili ženski.Ne znam zašto?Druge stvari su mi bile jasne,to ne.
Prvi put me je pitala,koliko kg imam i dala mi je da popijem još 2dl,nekog otrova,kao čemer gorkog.Kontrast je samo blago gorak.
I...nije mogla da snimi.odložila je proceduru za nedelju dana,da nestane barijum.
To je bilo prekjuče.
U sobi su mi postavili braunilu,na jedvite jade,jer su vene kolabirale od anemije.
Sve se ponovilo sa ispijanjem kontrasta,ali u sobi,i sanitetom su me odvezli u zgradu gde je CT.
Sve se ponovilo od prethodnog puta,samo mi je sad kroz braunilu dala kontrast da snimi.Aparat se uključuje ,isključuje,robotski glas izdaje instrukcije o disanju,postolje na kome sam ležala se uvlači i izvlači iz venca,na kome piše,NEMOJTE GLEDATI JER MOŽETE OŠTETITI VID(na engleskom naravno,a koliko ljudi zna engleski)To niko ne spominje,ali zato kažu da pregled nije bolan,već samo neprijatan,jer ćete osetiti toplptu,ali to kratko traje.
Majko mila,kad mi je robotski glas rekao "nemojte disati"odjednom je akcelerator počeo da bruji,osetila sam elektrone kako prolaze kroz mene i tras,kao da sam upala u vrtlog između dve dimenzije,počelo je sve da se vrti oko meme,i nešto je pod ogromnim pritiskom uletelo u venu,sestra je zaustavila akcelerator i uletela i strgla crevo iz braunile.
Kad je pod tako ogromnim pritiskom kontrast pustila,pukla je vena,ali je deo ipak ušao,bubnjalo mi je u ušima i sve se vrtelo oko mene.
Mislila sam da umirem,ali ne,najgore je tek dolazilo.Ona je pola sata pokušavala da postavi drugu,i nije mogla,a nije htela to sebi da prizna,pa je govorila "samo još ovde da probam,pa zovem anesteziju".Govorila mi je da se smirim,da se ne plašim,na kraju,sačekaćemo nedelju dana da se povrate vene,pa ćemo ponoviti.
Šta da ponavljamo,treći put?Ja sam samo to čekala dva dana,jer sam svu terapiju koja se daje u bolničkim uslovima,dobila.
I pozvala je "anesteziju".Došao je anestetičar i nastavio da rešeta,ono što je ona već sredila,i nova mesta.Vene su samo pucale,a on je bušio i govorio "samo još ovo i zovemo anesteziologa".
Sat kasnije stigla je i ona,samo nije imala šta da buši.Nije ni pokušavala.Samo jednom.Konstatovala je da je to konac,a ne vena,da su perifernu cirkulaciju unakazili.i ono čto je bilo,i da mora eksternu da postavi,u karotidnu venu,koja vodi iz mozga,a odmah do nje je istoimena arterija,koja vodi krv u isti,promaši nanometar i zbogom.
Ovo će sad da boli,ali ne sekirajte se,to je sigurno kad "anestezija" postavi.
I postavila je,i bolelo je,i vbilo je sigurno,samo sam se osećala kao da četam sa ekserom zabodenim u levu stranu vrata.
Suze su počele da mi liju,protiv moje volje,kao kiša,a ja sam samo molila da me ne ostavljaju samu,da neko ostane kraj mene u trenutku kad ponovo puste kontrast.
Držala sam je za ruku,ali ona mi je objasnila da joj je pacijent na operacionom stolu,da žuri nazad u salu i da će ostaviti anestetičara da bude kraj mene,ali....sa one strane stakla,ne sme on da se zrači tu.
Šta će mi onda?Sa one strane stakla,ako šikne kontrast i pukne karotidna vena,zbogom.
Nije se to desilo,jer sad ne bih ovo pisala....
"Jao,šta će da misle ljudi u hodniku kad vas vide tako izlepljenu gazom i flasterom.
A bilo je toga,što vate,što gaze i flastera,na trideset šest mesta,ne računajući onu braunilu što je ,zlu ne trebalo.(njihove reši) ostala u vratu,jer su mi sve pokidali i izbušili.
Izašla sam teturajući se,nisam smela da govorim,jer mi je svaki pokret nanosio bol.Strahovitu bol u vratu.Kao kad neko kucka ekser,malo po malo.
Vratila sam se u sobu,žena koja je bila sa mnom,se prepala kad me je videla belu kao Mortiša Adams,Ruka gde je kontrast otišao paravenozno,kao mornar Popaj.Jednom rečju katastrofa.
Frankenštajnova mlada.
Goga,tako se zvala moja sapatnica,je noću htela da me budi da ne padnem na glavu,jer sam je zabacila ka podu,a telo na krevetu.Jedino u tom položaju me vrat nije boleo i mogla sam da spavam.
E eto tako je izgledao jedan uobičajeni dan u predvorju pakla,ali sam na vreme zapalila i sad sam među svojima,kao da se to sve nekom drugom dešavalo.