Majstor i Margarita

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Naravno da ću pisati,
navela sam da sam skriboman.
Imam jedan problem,nemam sa kim da polemišem.
Daleko od toga da sam za one što tapšu po ramenu i sa svim stavovima se slažu,ali očigledno je da mi je smisao za humor otišao u tri lepe šargarepe,kad hoću da se našalim,ispadnem ostrašćena,a stvarno nisam.Razumevanja za sve imam,ali da polemišem volim.
Mungi svrati na kafu i briši,a i svi drugi su dobrodošli,na lepu kafu, Ice,sa puno šlaga i mleka,i kolače,to mora uz kafu.
Ja sam u malo kritičnim godinama,hormoni luduju,ne daju mira,nervoza cepa iz opravdanih,i onih drugih,razloga.
Imam drugaricu koja živi u Karakasu,i godinama smo uz mail pile kafu svakog jutra,a nje sad nema da se javi,muž joj intervjuiše Čaveza,tamo se dešava nešto slično našoj situaciji(Amerika je bacila šapu na njihovu naftu pa se batrgaju i ne daju svoje)pa joj je komp nedostupan.
To mi tako nedostaje,a mislila sam da sam ovde našla.
Ona me dobro zna i ja sam navikla tako da pišem,kao da me poznaje onaj ko čita.
Svoje stavove bih mogla do besvesti da branim,razlikujemo se,pa šta.U tome i jeste suština opstanka na zemlji,u različitosti.
Najbolja stvar koja se dogodila u istoriji čovečanstva je ono što se desilo u Latinskoj Americi,mešanje svih rasa,kultura i religija.Zato su im ljudi tako lepi,tolerantni a druge kvalitete će vremenom pokazati,kad malo ekonomski ojačaju.
Prštaće Nobel price,ne samo za književnost,to već dobijaju jer je jeftino pisati.
Tako i ovde,mislim na blogovanje, dobro je što smo različiti,ko bi komentarisao,ako bi svi isto mislili,ali ja sam kad sam pisala bila izbedačena, razočarana.
Ja sam od onih,za šta se uhvatim,tu trava više ne raste,zato sam možda malo ljuta na SFRJ,ne biste verovali kakve sam ja birokratske probleme imala u istoj.Samo jedan primer,pogrešno mi je matičar upisao prezime u knjigu rodjenih,što je izazvalo lavinu drgih problema,koji su se dve godine rešavali,a nisam dobila NIŠTA,osim od pokojnih roditelja,koji nisu bili podobni za članstvo u KPJ,i sve su stvorili mukotrpnim radom.
Neću više o tome glupo je.
Da li grešim?
Pa svi pravimo greške, niko nije savršen.

Baš sam se primila na to blogovanje,
imala sam osećaj da su tu neke srodne duše,ali takvo pljuvanje,skoro ne doživeh,kao ovde.
I to zbog koga?
Neko mi je na početku rekao,pišeš zbog sebe,u tome je fora.
Jeste.Pišem zbog sebe,ali sam zaprepašćena reakcijom na jedan benigni tekst.O osobi koja je bila strašno maligna za srpski narod,metastaza,mu je drugo ime.
Ja sam nacionalno neopredeljena,Ukrainka po poreklu,Makedonka po državljanstvu i Srpkinja po mestu rođenja i boravka.
Ja sebe doživljavam kao Srpkinju,ali SRJ me nije doživljavala kao svog građanina,iako sam rođena i celog života živela u Srbiji.
I to je paradoks iz vremena SFRJ,državljanin si one republike u kojoj ti je rođen otac,ili gde je živeo,ne razumem se najbolje u te pravne stvari,ali pouzdano znam da imam samo makedonski pasoš,plavi,nije crveni,ali mogu da dobijem vizu koju hoću i kad hoću.
Nisam vernik,ali sebe smatram pravoslavnom hrišćankom,ako me neće crkva,e baš me briga.
Nisam rasista,ni nacionalista,ništa loše nikom nisam ni poželela,a ne uradila.Samo sam htela da se podsetim kako je izgledalo živeti u socrealizmu,i dobih po nosu.
Sama sam kriva.
Ljudi pišu pesme,ljubavne,u stihu i prozi,patetika curi na sve strane,a ja se osmelila da se negativno izrazim o takvoj istorijskoj veličini.
Trebalo bi da uzmem bič,kao u katoličkim manastirima,pa da samu sebe šibam po leđima.
Lakše bi mi palo.
Nazovi novine,Kurir,citirale su umetnicu koja je bubnula glupost,meni je bilo smešno,ali ne i vama.
Udri po meni,ko mi je dobar,kad BS i Tito nisu?
Mnogi su mi dobri,ja nisam od tih što ne praštaju uspeh i talenat i bogatstvo intelektualno,moralno,zveketavo i šuškavo.
Lomi zube nečišćenim pirinčom,e to me bacio u nesvest.
Ja ne čistim pirinač,svi su mi u kući krezavi.
Nisam bukvalista,ali neke dubokoumne poslovice,ili šta već,ne razumem.
Zalutala sam.Nije meni ovde mesto.
Kad malo razmislim,rođena sam na potpuno pogrešnom mestu,u pogrešno vreme.
Blago vama,još nije došlo vreme da podvlačite crtu,šta ste stvorili i šta uradili u životu.Kad dođe,nadam se da se nećete osećati kao ja sad.