16/2/2006
ZAPRAVO JA...

Trebala bih možda reći
kako žalim
što su mi prsti zapeli u
nečijim tuđim sjedinama
a usne
ostale na nekim tuđim
borama...
Možda osjetiti nelagodu
što obris moga tijela
stanuje u tuđim
očima bez sjaja
u vrtlogu izmjena
samo lošeg i lošijeg
dana...
Možda bih trebala
osjećati krivnju,

a ja sam zapravo
sretna.

         E.Matuč-Mahulja (Krk, 01/2005)
Objavio Ida u 01:50 | kategorija: POEZIJA
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar

Komentari:

Pošalji komentar

Lep je....
pesmi kraj baš, sviđa mi se tvoje osećanje
Poslao zangrad u 22:08, 16/2/2006 | Link | |
Pa...
nadam se da će ovo biti jedan lijepi pjesnički kutak...
Poslao Ida u 22:15, 16/2/2006 | Link | |
Komentar bez naslova
razumijem to shto volish.
Poslao ffrida u 22:32, 16/2/2006 | Link | |
Komentar bez naslova
budi sretna
Poslao zaratustra u 23:17, 16/2/2006 | Link | |
dopust
krivnju sam poslala na odsluzni rok, vojni recimo; nema smisla da mesa mi se u moja delovanja, a ja,na dopustu sam od svega,lizem rane, sastavljam se, dolazi novi pocetak.. hah, vidim slicna tema za razmisljanje, ja i ich ))
Poslao nonse u 10:43, 17/2/2006 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>