Ja ne volim svoje telo kada je skroz tanko, niti se osecam dobro kada se dopadam prolaznicima. Naravno prolaznicima koji vole mrsavice. Visoke mrsavice.
Ja volim svoje telo bas ovakvo kakvo je - sa 10 kila " viska" i osecam se dobro.
E sad, imam dilemu, da li ja treba da smrsam da bih se dopadala drugima?
I da bi napokon prestali da mi pricaju : " Malo si se ugojila, a? ", bez space-a da odgovorim, " Ma nisam, evo dve godine vec ne mrdam s kilazom", a vec dve godine me pitate to isto...
...ko je ovde lud?

Mislim...ljudi...braco...prijatelji...zar nemate zene, sestre, prijateljice, ljubavnice, devojke, svalerke, koleginice, tetke , strine, komsinice, da ih  pitate to, ili su oko vas svi savrsenog izgleda a jedino ja strcim? :D

Pocinje da me iritira besmislena repeticija...

Vise bih volela za desetak godina, da ljudi pricaju:

" Ona je budala" , i da uvek budem nasmejana i da verujem da u svakom coveku postoji Dobro.

Ne bih volela da pricaju:

" Ona je pametna, opasna je i snalazljiva" ,  a da ne verujem ljudima, da vidim uvek laz i prevaru kao potencijalni ishod bilo kog upoznavanja i saradnje...

Danas sam shvatila:
" Zene su verne dok su zadovoljne" - and that`s a fact.

Verne su muzevima dok su zadovoljne, dok ne slusaju:

" Na sta ti to lici kosa??"

" Vidi koliko si se ugojila!"

" Ne stoje ti dobro te farmerice, bre!"

"Ne jedi toliko, ugojices se."

"Gde te sretoh!!!"

Verne su frizerima dok zadovoljne izlaze iz salona .
Verne su kozmeticarkama posle kojih im ne bukne lice.
Verne su tezgi na pijaci dokle god ne pocnu da podriguju od proizvoda koji tu kupuju.
Verne su snajderki dok im ne pukne tek gotova haljina.
Verne su teniskim trenerima dok ih ... zadovoljava.
Verne su i najboljim drugaricama dok ne pocnu da se nabacuju njihovim momcima.
Verne su  restoranima dok ne nadju dlaku u jelu.
Verne su i same sebi dok su zadovoljne...i zadovoljene.
Zenama treba samo malo opustenosti, zezanja, dobar sex i malo paznje.
Zar je to toliko tesko shvatiti? :)

Citam pepeljugu21veka i komentare ispod njenog humanitarnog apela i pokusaja da dozove ljude urodjenom humanizmu, al` slaba vajda. To ti je isto kao da dozivas ljude pameti. A od pameti ni P.
Postali su ljudi skepticni prema Humanitarnim organizacijama, radovima i akcijama. Previse se para u Srbiji opralo preko istih tih humanista koji su trazili da svako da po parce hljeba gladnima. Kucaju te ( pepeljugo, ne mislim na tebe) apele dok broje pare od raznih sponzora, donatora i anonimnih donacija. Tuga brate...
Ljudi su izgubili osecaj da  komsiji sa osmehom pozajme kasicicu secera za kahvu, a kamoli da se iscimaju da skupe polovnu garderobu i odnesu je tamo gde je potrebna. Mada, i to ti je mac sa dve ostrice. Za proslu NG sam odnela 4 dzaka skoro nove, decije garderobe koja " pretekla" mojoj deci. Lepo sam dala momcima iz Crvenog Krsta, kazu oni " Podjite s nama gore do kancelarije da se potpisete" , a ja pocnem da se smejem i pitam " Zasto? Dobicu Novogodisnju cestitku ili cak ni to? " . Slatki momci, dobro placeni za posao koji rade. Nasmejase se i oni i zahvalise, cinilo se od srca, a ja im dobacujem hvala njima jer sam oslobodila malo mesta na tavanu ...
Cinizam je nekako pustio previse korena na ovim prostorima. Skoro da zdravog, cvetnog korova jednostavnog nemira  ne mozes ni pronaci. Sto smo blize Europi, to je veca beda. To su ljudi nekako, udaljeniji jedni od drugih. Kako da objasnim sebi sada sto nisam zelela da, pored svih sredjenih papira, ostanem da zivim i radim za kojekude bolju platu nego ovde, u obecanoj zemlji Americi? Sto smo blize demokratiji, sve smo slicniji Amerikancima. Vestacki osmeh je sve ucestaliji po preduzecima koja uspesno posluju, po klubovima koji placaju napucane hostese 50e za noc samo da se keze,  cak i po privatnim medicinskim ustanovama vise ne mozete naici na iskreni, saosecajni osmeh i brigu u ocima iako su placeni mnogo vise od hostesa da bas tim osmehom unose mir i stvaraju prijatnu atmosferu...
Ironija je postala omiljeno oruzje svih onih koji zasticeni novim zakonom kao mrzovoljni pesaci koji namerno mile preko pesackog i u sebi se zlobno smeju, puzi preko nasih iscekivanja i nasih nadanja da smo ipak i dalje oni isti Srbi koji svoju strast za zivotom umeju da pokazu svojom srcanoscu, svojom upornoscu i pravdoljubivoscu, a ne samo i iskljucivo materijalnim stvarima ( i dokazima) .
Ne znam, nisam pametna iako sam smanjila hidrogen na sramno mali procenat...
Kuda idu divlje svinje?...

p.s

Evo, javno se hvalim da cu i ove godine spakovati 4-5 dzaka polovne odece i obuce i odneti u Crveni Krst. Hajde,ne budite lazno skromni i glasno kazite " Ja cu odneti to to i to  tamo negde gde treba" ...nije tesko stati delom iza reci koju napisete...Believe Me, I Know It ;)

Gledam ovu reklamu za VIP blog kao da mi se smeje.
Prihvatam promene sasvim dobro, ali tamo se nikako nisam snasla. Ne kapiram vise ni CIJE je ovo ni CIJE je ono, ne kapiram ni potrebu za VIP pozivnicama niti za degradiranjem onih koje nema niko da pozove jer po slobodnoj proceni NAS blogera, oni nisu dovoljno pisci a MI jesmo...
Nista ti tu meni nije jasno.
Napisala sam jedan post tamo ( valjda ) i bila ponosna jer sam uspela da ga objavim.
Onda sam napisala mnogo dobar post i sacuvala u draftu koji je prazan.
Nema svih onih misli refleksno rasutih po monitoru, koje su cinile ( po mojoj proceni ) jedan dobar post. Jedan deo mene kao poklon Vama. Jedan trenutak ukraden od vecnosti koja tako marljivo brise trenutke. Jedna emocija zarobljena verdanom ili tahomom, ne znam tacno. Jedno priznanje svima koji nemaju hrabrosti da priznaju i jedno saopstenje svima koji su dovoljno sarkasticni da ne veruju. Jedna istina. Crno na belo. Zauvek misteriozno izgubljena iz VIP drafta.
I besna sam zbog toga.
Oduvek su me nervirale te tehnicke nesavrsenosti koje u kombinaciji sa mojim hidrogenom jednostavno unistavaju moju dobru volju da se ogolim pred ocima svih onih koji zedni za tudjim sokovima zivota, pomno prate pokrete mojih prstiju.
I rastuzi me gubitak jedne moje zelje da stavim do znanja nekome ko nikada nece ni doci u ovaj matrix da sam mislila, pricala, odavala tajne i bliskosti koje ja nosim na ledjim i tvrdoglavo kao mazga pratim ga u stopu putevima neostvarenosti sa svim karakteristikama verne keruse. Neko bi to jednostavnije kazao Patetika, ali ja to zovem Ljubav.

Zato volim ovu jednostavnost Ovde.
Svo sarenilo bazirano na crvenilu koje mi je tako blisko. Koje me podseca na onaj dan kada sam se osecala kao izbeglica sa MoGaMiBloga u nekom drugom matrixu u kome ne postuju poklonjene delove duse i Proslosti...

On je gej i to komsiji smeta, bez ikakvog objasnjenja ili obrazlozenja, jednostavno komsiji smeta. Ona je lezbo i ima prijateljicu koja je gleda zaljubljeno, a to smeta komsijinoj zeni. Sreca nemaju decu jer bi verovatno komsijinoj deci smetalo sto su deca strejt. A desava se.
Jednom se komsija poverio drugom komsiji kako mu smeta sto je ovaj gej samo i iskljucivo zato sto moze preneti neizlezivu bolest nazvanu po njegovoj zeni, iako  ona nema, kune se u sve. Sida, skromna zenica kojoj nista ne smeta jer je odavno shvatila da je mnogo gore imati karakternu osobinu nazvanu po nekom geju. Ona cuti i slusa svakoga dana kako njen muz sa onim komsijom kome smetaju gejOvi i lezbejke, pljuje po komsijama koji, ruku na srce, nikad nisu uvredili nikoga, nikad nisu pravili galamu ili bacali djubre po hodniku. Nije ih nikada videla  niti cula u pola noci da bauljaju pijani i pevaju naglas navijacke pesme, kao komsijin sin. Nije ih nikada videla da bludnice na klupi kao komsijina cerka - ali, da li je to zbog toga sto je komsijina cerka STREJT? Ona sme da se vata na ocigled svih komsija zarobljenih u hronicnoj nesanici, ona sme svake druge noci sa razlicitim momkom da se grleno smeje dok joj on zadize suknju, bas tu dole kod ulaza pod svetiljkom? Ona sme da se spusti na kolena u gluvo doba noci i ona sme da zaglavi lift u medjuspratu a onda dise i dahce dovoljno glasno da probudi oba sprata?
Komsija iz drugog ulaza takodje podrzava gej hejtere jer ne pije njemu vodu opravdanje da su Oni rodjeni tako. Sta bre rodjeni?  Sve to iz kuce ide.  Promovise porodicno stablo i potencira verovatnocu da su i otac i deda, a mozda cak i pradeda ( iako u to vreme nije bilo gejOva jer je i njegov deda deo tog vremena ) od onog iz 4a, bilipederi. Hm...dobro, verovatno su bili BI cim je sad u 4a ovaj sto iritira pola komsiluka svojom seksualnom orjentacijom.
Lepo kaze Miroslava: Nemam ja nista protiv homoseksualaca, ali daleko od svoje kuce. To sto su oni jadni rodjeni sa greskom, to sto oni vole taj strokavi analni sex sa muskarcima, to sto vole tompuse i kremice, to sto po svetskim statistikama svaki treci gej nosi hiv virus, to sto su oni pitomi za okolinu samo i iskljucivo zato sto ih je manje ( inace bi verovatno, jos vise maltretirali strejt ljude da su u vecini ), to sto su oni upadljivo kulturni i blago feminizirani, to sto balave za komsijinim sinom kad god prodje pored njih, to Miroslavi ne smeta. Samo joj je drago sto njen Mirko i Slavko ipak vole devojke. Bas pre neko vece, izasli ona i muz na neku veceru, vracaju se kuci a muzika tresti, neko devojce unutra vristi; tacnije, ne vristi, samo glasno uziva sa njihovim sinom, a oni stali ispred vrata i na trenutak kao da ce da se postide, ipak komsiluk cuje to, ali niko se ne buni. Bolje to nego onaj iz 4a da se preseli tu.
Mozda je homoseksualizam zarazan?

I tako, dosao dan Gej parade u Beogradu, a par iz 4a se doterao, namirisao, ponosno digao glavu i nikog ne gledajuci u oci, uhvatio se za ruke i krenuo na Gej paradu da dokaze .....sta????

Zasto ne postoje Strejt parade?
Zasto se u javnosti vise eksponiraju homoseksualci nego strejt parovi?

Kapiram ja sve, i stvarno nemam nista protiv homoseksualaca, ali nikada im ne bih dala podrsku  ili opravdanje koje se stice rodjenjem ( s greskom )...
Zao mi se, ali to je cinjenica.

Svet bez plavusa bi bio ... ma sta bi bio! Ne bi ga bilo :)
Kladim se da je i Eva bila plavojka  :D

Ima ljudi koji tvrde da imaju dobar sex, i redovan pride, iako su u braku duze od deset godina.
Tjah...koga lazu?
Svako ko tvrdi da ima dobar sex u braku, a duze od 7 godina je u braku - laze.
Ne postoji such a thing kao sto je Dobar sex u braku.
Brak je na pocetku i Dobar i Istrajan jer je sex Dobar, ponekad cak i odlican, nije monoton i vrlo je strastven. Onda ljudi misle da se vole. 
Kakva je to ljudska tragikomika - voditi ljubav je sinonim za Ljubav, a na kraju se ispostavi da je sve to bio samo dobar sex i nista vise.
Ljubav nema nikakve veze sa tim....
Kada strast pocne da jenjava, polako pocnu da se tope vostane maske koje ljudi stave na lice onog trenutka  kada se Zarobe u braku. Namerno kazem zarobe, da bi zadovoljila skeptike, cinike i nadasve poznate ironicare virtuelnih tunela po kojima cunjaju i tek tu i tamo nacine koju psiho- analizu nekog lika kao sto sam Ja, jer tvrdi nesto sto oni jos nisu iskusili. Ili jesu ali demantuju sebe?
Elem...
Ako je sex i dalje dobar i posle 7 godina braka, onda je potpomognut nekim od sledecih faktora:

- ili je zena uspesna, dobro izgleda i krese nekog sa strane, ali joj je stalo do porodice i neda da se to sazna ( khm, zamolicu sve koji se prepoznaju u bilo kom delu ovog faktora da ne reaguju burno :D )

- ili je muskarac baja do jaja, uspesan, vozi dobra kola cak mozda i motor i moze da ima koju pozeli sa splava ili podijuma, a Boga mi i iz biblioteke ( i ove pametne bez perspektive su se opametile i zele da imaju perspektivu ne birajuci sredstvo do cilja), pa onda ispunjen, zadovoljene sujete jos uvek namiruje zenu kuci da ne bi zvocala

- ili su se oboje pronasli u nekoj laganijoj ili mozda malo tezoj perverziji, mozda imaju nekog treceg koji rasplamsava brak ili jednostavno sami, raznim pomagalima, rasplamsavaju vatru kad ostane samo zar a vetar prestane da duva

- postoji i cetvrta opcija koja nema veze sa prve tri - platonski brakovi " zbog dece" . Tu nema sexa. Ljubavi jos manje. Tu vlada atmosfera Cist racun d[r]uga ljubav.

Peto nema.
A odakle ja sve to znam?
Jebiga, u braku sam 15 godina...pa vi nagadjajte ( KeZzz ;D )

A Ljubav...
   Ljubav postaje samo Mit, emocija koja se desavala Nekda ranije, Nekim tamo likovima iz Bajki i  Ljubavnih drama. Ljubav ostaje postojana pri svojoj definiciji da onaj ko VOLI ne moze da Boli, ne mora uslovno da bude fizicki prisutan, jer dovoljno je nekom Sto neko Postoji tamo negde, bas za mene...
   Ljubav nije savrsen orgazam koji pomera planete u suncevom sistemu, ljubav nije uspesno pronalazenje G-point-a, Ljubav nije grcenje stomaka i povisenje vlaznosti na najvisi nivo. Ljubav nema veze sa tim... Ljubav je mir koji osetimo kada pomislimo na necije oci...necije usne... neciji glas koji tiho sapne, istog onog trenutka kada spustite glavu na jastuk, kratku molitvu za vase dobro zdravlje i bezuslovnu srecu...
   Ljubav polako odumire u ovoj najezdi cyber generacija koje se skidaju pred web camerama, koje slikaju svoje organe za avatare, koje proklamuju demokratiju i Umnu slobodu u reckama na zidu, koje misle da su sposobne da donose samostalne odluke u zavisnosti od broja orgazma koji dozive ili drugom obezbede, svojim recima, svojim rukama, svojim jesikom ili telom...
   Tuzna je Ljubav ovih dana...

Sta to mi ustvari, Jesmo?
Da li Jesmo sve ono sto nismo, a nismo sve ono sto zelimo da budemo ali Nismo?
Da li smo samo Nesto sto ne znamo Sta Je ili Jesmo sve ono sto vidimo u ogledalu?
Da li ogledala izostravaju sliku o nama ili je krive u komiku ili tragicnost jednog postojanja?
Da li sam Ja sve ono sto Nisam ili sam ja sve ono sto Jesam i sto me cini bas ovakvom kakva  Jesam?
Toliko pitanja a nigde odgovora. Ili ce mi neko mozda prici lagano s ledja i sapnuti odgovor, a onda samo lagano poljubiti levo rame i nestati izmedju redova.....? :D

Muskarci varaju zene i to je nepobitna cinjenica.
Najvise me nerviraju oni koji uporno demantuju to i tvrde da NIKADA nece prevariti. Znate li vi Muskarci, koliko je dugo to NIKADA? Mislim, skoro da je nemoguce sagledati to NIKADA. Jedino prihvatljivo NIKADA je ono u Cecinoj istoimenoj pesmi.
Jedino gore od muskaraca koji tvrde da NIKADA nece prevariti zenu, su zene koje tvrde da NIKADA nece prevariti muskarca koga vole. To je cudno skroz. I nerealno. Ljubav nije vecna. A onda kada ipak prevare muskarca koga su tvrdile da NIKADA nece, onda demantuju same sebi to.
Sa kim ozenjeni muskarci najvise varaju zene?
Hocete da vam kazem?
Sa DOSTUPNIM zenama.
Da, da, drage moje, sa zenama sa posla ili najblizeg okruzenja, zato i nije cudno kada cujemo " Prevario je s najboljom drugaricom" -  samo ne zaboravite : nece ker da zaskoci dok kucka ne mrdne repom. To je okrutna istina. Ali je ipak istina.
Muskarci su po prirodi lenji i od 10 zena, odabrace da budu sa devet samo zato sto su im " pod rukom", a samo za jednu ce se malo potruditi i to samo ako im daje signale a izgleda ko avion. Necemo da razglabamo ZASTO bi neka avion zenska davala signale ozenjenom muskarcu - to neka oni razmisljaju iako im kapacitet mozga nije predvidjen za " toliko daleka" razmisljanja.

A zene?

Sa kim  udate zene najcesce varaju muskarce?

Pa sad...
Ako vam kazem mislicete da izmisljam. Ali tu su muskarci i zene izjednaceni...dostupnost zabranjenog voca ga i cini tako neodoljivim, zar ne? : )

p.s

Ko nije shvatio poslednju recenicu  evo pojednostavicu:
Zamislite ogromnu ciniju punu prelepog, zrelog, egzoticnog voca, a na ciniji pise " NE DIRATI" . Niko ne gleda...da li cete odoleti? : )

Svake godine moja deca pisu pismo Deda Mrazu.
Ne dozvoljavam da prestanu da veruju da Deda Mraz postoji, iako vec sumnjam da misle drugacije ali meni teraju cef.
Ove godine, pismo moje cerke je izgledalo otprilike ovako:

" Dragi deda mraze,

Bila sam dobra i zavrsila sam odlicnim uspehom, tako da se nadam da ces mi pokloniti  sledece:

- mp4 ( roze boja, Mamut, Merkator )

- Zvoncica koja leti, sa kucicom ( DexyCo, Merkator )

- Neki stickeri ( Merkator, Hijeroglif knjizara )

- Novak knjigu ( preko puta Arene)

- fila majcu i suknjicu ( Merkator, rang radnja )

etc.....

Unapred hvala : ) "

Ima toga jos, ali ne mogu da se setim svega jer je Deda Mraz odneo pismo.
Dobila je par stvari sa spiska i obecanje da ce jos nesto dobiti za rodjendan.
Kompletan spisak iznosio je negde oko 600e
Sitnica.
Sta zna dete sta je 600e...

Sretna Nova Godina : )

p.s

Akcenat je na radnjama gde sta ima da se kupi, za slucaj da Deda Mraz ne zna :P

Life Brifing:

- Danas je pao prvi sneg - jebeno je hladno, ali prija.
- Pronasla sam svoj Lucky Charm -  jebeno je zgodan i ima 25 godina.
- Izgubila sam napokon 1 kilogram - jebeno je tesko u ovim godinama izgubiti cak i taj 1!
- Pocela sam previse da psujem - jebeno mi prija kad opsujem.
- Poteralo me zezanje - neko ce biti jeben[o] zeznut :D
- Sve vise slusam muziku - neke stare, jebeno dobre stvari.
- Posvecujem se zatezanju svega sto sam opustila - jebeno je tesko u ovim godinama zategnuti stomak. Mnogo je lakse ne dozvoliti da se opusti.
- Sve vise vremena provodim na fbooku - jebem li ga zasto? :D
 

A sad sledi kurturoloski obrt u ovom postu:

- Ide mi se u pozoriste - imam neku cudnu potrebu da se nadjem okruzena ljudima koji su procitali makar playboy, a ne samo Zabavnik. Mada... nase pozoriste svakako nije merilo intelektualizma.
- Ide mi se u neki dobar klub - imam neku cudnu potrebu da izludujem malo sebe kao nekada. Ne da bih se osetila mladjom, jer ja se ne osecam starom ma koliko me demantovale godine, vec jednostavno imam neke kocnice koje su popustile - iscurelo ulje valjda.
- Pazim sta jedem - svela sam sladoled na dve solje dnevno, sto se i vidi.  Mada, kuckam poruke mnogo cesce sa Lucky Charmom i onda ne mislim na hranu - neverovatno duhovit mlad covek. Divan. Sjajn lik. I uzasno zgodan - ali nemam sexualnih ambicija. Mada sam ga obecala sestrici iz Bgd-a ( ako se to racuna u seksualne ambicije : D)
- Volim uzasno puno ljudi - nemam vise onu mudrost u sebi koja alarmira opasnost u svakom koga zavolim. Osecam kao da se vracam sebi posle par godina u kojima sam poverovala nekima da ljudima ne treba verovati. E bas treba - to nas valjda i cini ljudima.
- Prestala sam da udovoljavam mami i tati samo da bih bila Dobra cerka. Krajnje je vreme da prestanu da se ponasaju kao deca i pokazu malo postovanja i mojim godinama. Dosta vise ja ne izlazim jer Mama ide s drugaricama na veceru - tjah.
- S decom razgovaram sve vise - iako ne vidim neke ocigledne rezultate, jednostavno imam zelju i volju i potrebu da im pricam pricam pricam o svemu i svacemu na cemu sam se ja kroz zivot saplitala. Ko zna, mozda se nekad dosete nekih mojih reci.

Radim i volim to sto radim, jos samo jedan cilj imam do kraja ove godine: da pocnem manje da trosim - ali nikako ne mogu da pronadjem razlog za manju potrosnju svega sto zaradim. A jos ide Nova Godina . Volim da kupujem poklone vise nego da dobijam - to me nekako ispuni. Volim da dajem...sebe, onima koji zasluzuju. : )

Zivot je jedan i uzasno, uzasno vredan : )
Steta je utrositi ga na rasprave, zle slutnje, lazna nadanja, uzdrzana voljenja i monotoniju koja lazira sigurnost. : )

Hvala - Molim - Ja vas volim :*

Stigao mi je zahtev pre par meseci,  da se registrujem za neki sajt tipa myspace i facebook. S obzirom da me ima svuda, regostrovala sam se u cilju zadovoljenja moje drage sestre od tetke koja je manijak za takve sajtove. Ona ne chata, ne bloguje, ne forumishe, samo radi pitajbogasta, na takvim sajtovima. Zna da sam misljenja da je to presporo za mene, ali je i dalje navalentna i uzasno tvrdoglava. Na mene. : )
Danima sam ignorisala mejlove koji su stizali sa tog sajta i bila previse lenja da se unesem u problematiku blokiranja tih mejlova ( sto se ispostavili kao trosekundski posao), a onda me jednog dana stigla neka dokonost i lose vreme, pa se malo prosetah sajtom. Iskljucih opciju Obavesti me mejlom, ali i  prihvatih neku opciju Play Meet Me. Volim da se igram, zasto da ne? Igra se sastoji u tome da odredis godine od do, ako zelis odredjeni grad i zemlju i onda te oni  " poklapaju" sa nekim muskarcem ( ili zenom ako preferiras) koji zeli kategoriju u kojoj si ti. Skapirali ste. Valjda.
Pocnem ja da se igram to, gledam slike, pocinjem da ludim, kunem se vise puta u sebi da Necu Nikad Vise, ali ne prekidam. Jedan muskarac za drugim, jedna faca za drugom, slike sa svadbi, zurki, plaza, mogu se zakleti i sahrana, osmeh, ozbiljna faca, napeti misicu, gace ( ladno slikaju Gace (?) ), slike dece, beba, nickovi razni - od onih najduhovitijih do onih najglupljih ili pak sasvim obicnih tipa Dragan, Ivan, Milorad, etc...
Nije mene iznenadilo to sto me zabavlja jedna takva glupost, nije mene tesko zabaviti, ali me zabrinulo to sto sve te slike koje se  smenjuju, mogu ostaviti nekih dubljih psihichkih problema! Mislim, pazite, kapiram ja da ne moze svako da bude lep i zgodan, cakstavise, ne padam na izgled ( a ni na intelekt, ne sekirajte se), ali slikati se u nekim pozama koje su vrlo degutantne...mene bi bilo sramota i sama da se opalim telefonom, a kamoli da me neko slika kako napinjem tricepse u bicepse, pa cak i gluteuse ( necete verovati!), a nemam dva zuba u glavi. Uz sirok kez, naravno.
Dakle, krenu meni da stizu mejlovi da je ovaj i onaj kliknuo " na mene" ( a ja u kupacem kostimu - najgora sam:P), ja se zatrcim da pogledam ( znate, tesko je ubiti optimistu u chateru), kad ono Ibrahim! Jebote, Ana, bezi odatle, iskljuci tu opciju, makni se vise iz izgloga exponata!
I tako, nastavim ja da gledam sve te ljude, sada vec naviknuta na sve moguce sokantnosti, zavirujem im u profile i spazim jednu zanimljivost - tacno mozete odrediti tipa koji trazi sex, prijateljstvo, neponovljivu ljubav, prolaznu avanturu, mentalno onanisanje, etc...Kako? Vrlo lako - samo pogledajte slike prijatelja koje je addovao...sve vam bude odmah jasno.

www.tagged.com  je sajt - ovo nije reklama : )

Nedelja.
Jutro.
Ulazim u pekaru da kupim dorucak.
Nema dovoljno napravljenih krosan sendvica pa moram da sacekam pola minuta, kazu.
Nema problema, ne zurim.
Iza mene tip, prica relefonom.
" Pa nisam mogao maco, da te zovem ranije. Nedelja je."
Smeska se, necista posla skroz.
Prepoznajem svoje razgovore po cudnim mestima. Znate ona mesta koja vam daju alibi da ste medju ljudima, a ne pravdaju zauzetost linije. Ne govori tiho jer je siguran da nikoga ne zanima njegova gresnost.
Ne zanima ni mene, majke mi.
Samo ton kojim prica namece se mom sluhu i alarmira.
Skoro da mi dodje da mu kazem da malo samo utihne.
Moze neko cuti da voli nedozvoljeno.
Za ljubav je potrebna dozvola u danasnje vreme!
I to dozvola od slucajnih prolaznika, prvih komsija i dokonih komsiNki, dalekih rodjaka koje nismo videli minimum deset godina, povrsnih prijatelja i bliskih poznanika, poslodavaca, prodavaca, konobara i cigana sto peru stakla na semaforima!
Nije to sala!
Najstroze zabranjeno voleti bez buducnosti.
Zabranjeno....
Nedozvoljeno...
Sramno...i besramno.
Tjah....
On i dalje prica.
Ja i dalje cekam kroasane i slusam.
Ne zelim, ali to je jace od mene.
" Jesi procitala mail?"
Smejem se...
E brate...pozuri zeni da odneses dorucak dok je vruc...

Dugo sam sebe lagala da placem na svadbama zato sto vidim kraj tom braku pre nego potpisu " ugovor" o vernosti ( koji se vazda prekrsi, ali to nije tema).
Pre mesec dana, ili malo vise, bila sam na svadbi svoga brata.
Dugo je sa snajkom i ne mesam se u njegov izbor - ako hoce decu da mu radja, neka je.
Muski sam izdrzala babska naplakivanja i stare pesme koje podsecaju na neki srecniji period ovozivotni.
Muski sam izdrzala i ulazak mladenaca i duet " Jer ti si princeza", iako sam pustila suzu kada sam videla sa koliko je ljubavi gleda iako ona kresti ko jato svraka.
Sam cinj vencanja sam sa smeshkom propratila.
A onda su zaigrali prvi ples - i ja sam klonula.
Tog trenutka sam shvatila da ja na svadbama placem onog trenutka kada vidim ljubav u mladozenjinim ocima i neki nezan gest, zastitnicki, sasvim spontani.
Valjda zato sto ja to nisam imala.
Moja svadba je pocela svadjom u devojackoj sobi.
I ta svadja s vremena na vreme kulminira, a onda se nekad utisa. Pa opet bukne.
Traje vec 14 godina.
Ja, idealista, veciti optimista, veliki vernik u ljudsku dobrotu i cista srca, Ja - ona koja je zbog ljubavi hiljadu karantina popila, ona koja je zbog pravih emocija menjala zivotna pravila, rusila ih i  gazila samo da bi osetila da je voljena. Ja, zena koja je celog zivota o porodici sanjala i jako mlada se ubedila da je pronasla sve ono o cemu je sanjala, napokon moram da  se pogledam u ogledalo i kazem:
" E budalo" ... " kako si samo nasamarena"...
Najsmesnije je sto se desetak brakova cijem sam sklapanju prisustvovala, vec raspalo iako su se voleli vise od " nas", iako se nisu svadjali " kao mi", iako  joj on nije pretio da  ako ode decu mora da ostavi, iako ona nije njega uhvatila spustenih pantalona - rastali su se k`o ljudi. Nezadovoljni ljudi koji napravili su gresku.
Deca tu uvek najgore prodju ako su roditelji sujetni, zli i tvrdoglavi.
Ja sve mogu - ali decu da ostavim...ne.

Ziv covek vremenom navikne na sve, kazu, i ja sam nekako uhvatila korak sa zivotom bez ljubavi. Koracam sve cvrsce, ne posustajem i osecam cvrstinu ledjnih misica. Deca rastu, zdrava i prava, Bogu hvala. On stari i pocinje i sebe da mrzi zbog losih odluka.
Ljubav pronalazim u svakodnevnim sitnicama, osmehujem se samo i iskljucivo od srca, radujem se iskreno i ne osecam se usamljeno i nezadovoljno. Znam sta zelim. Ali takodje znam sta mogu.
Bracna ceremonija je ionako jedna velika farsa koja se zavrsi s manje ili vise belih koverta. Ja sam samo lepe uspomene zelela i toplu noc ispunjenu neznostima.
Ponekad pomislim da sam sve to lepo propustila jer sam se previse trudila da svima bude lepo i udobno.
Cudni su ljudi zivotinje, na svoj najvazniji dan, vise se sekiraju kako je postavljen sto i zasto nema konobara. U sledecem zivotu odlazim u Las Vegas.
Vencace me Elvis Him Self, ili cu ostati zauvek neudata.

Ne volim da me ljudi lazu.
Nijedna istina me ne moze povrediti kao banalna laz.
Zasto je to tesko razumeti? Ne znam...
Na prste mogu nabrojati osobe koje me nikada nisu slagale. Prste jedne ruke. I opet bi par prsta ostalo sramno povijeno na dlanu.
U zivotu sam par puta slagala roditelje kad sam kasnila kuci iz grada. Kazu da su to oprostive lazi. Par puta sam sestru slagala da joj nisam dirala dnevnik, a jesam jer previse je mudrosti za mene tada bilo skriveno izmedju dve tvrde korice oblepljene najpateticnijim mogucim naslovima iz casopisa. A unutra...zemlja cuda, razocarenja, ljubavi i patnje. Gomila obecanja i prepricanih situacija koje neko nezainteresovan nikada ne bi primetio. Valjda mi zbog tog njenog dnevnika, nikada nisu bili zanimljivi ni Romeno i Julija, niti Onjegin i Tatjana - a to su dva para koja su me impresionirala svojom upornoscu da vole. Nema veze sto su izmisljeni.
Cak ni na netu ne lazem.
To sto ljudi imaju problem da veruju u napisano, to nije moj greh.
Desavalo se naravno, da lazem one napaljene preletace sa pvt - a na pvt, ali to se ne racuna. Samo sam lagala da sam musko. Nista strasno s obzirom da imam veca **** od mnogih koji uljuljkani u sigurnost monitora bez ikakvog krupula lazu sve u 16.
Bila je jedna smesna situacija kada sam bukvalno sve o sebi na javnom kanalu ispricala, a ljudi popadase od " lol" i " hahaha". Cak sam i svoj mobilni tada napisala - niko pozvao nije. Toliko o dozivljavanju moje malenkosti, ozbiljno.
Dakle, lazi stvarno ne podsnosim i mnogo ljudi je bivalo izostavljeno bez pardona, iz mog zivota zbog obicnih, glupavih lazi tipa " Ma sta ti je? Nemam ja nista s njom!"...

" Vreme, vreme, cudno vreme, bacilo je na nas sene"...

Kao da bih ja pokusala da utichem na to da sepromeni.
A lepo sam mu kazala da je Voli.
On demantuje.
Pa bre ljudi, ja jesam plava...ali...danasnji hidrogeNi su kudikamo slabiji od onih subrininih koji su se koristili po frizerskim salonima onih srecnih godina kad su iznikle Pin-Up devojke...

I tako ...dabome : )

Naravouchenije: Ne lazite. U lazi su kratke noge, a onda cete izgledati smesno.

Postoje tacno periodi u kojima svi kukumavce nesto. Da li je to ljubav ili nesanica, da li je alergija ili letargicnost, nije vazno - vazno je da se kuka.
Svak put kad sam i ja iskukumavcila ( uvek je ljubav u pitanju) u vidu posta, to je bila izmisljena prica.
Doci ovde i kukati?
Nepoznatim ljudima?
Kukati?
Kukati - koren reci za Kukavica?
( KeZzzzzz:D )
Citam dalje, umorni su ljudi, usamljeni, neispunjeni onim cime ispunjavaju dan.
I opet se zale, izbacuju iz sebe visak negativnih emocija, cede sokove zalosti koja ih pritiska, traze razumevanje u tudjim ocima, prihvataju lazne osmehe i lazna prijateljstva, odbacuju cak i pokusaj istine koji se drzne da penetrira do njihovog razuma, ne zele snagu da im padne sa nebesa i izdigne ih iznad problema - dobro im je bas tako, bas tu i bas sa takvim tegobama koje cine da im neko nepoznat uputi neku neznu rec u vidu komentara...
Zar ne?
Ili sam ja totalno pogresno sve shvatila !
Zar nije lepse da sednete za komp kada je sve dobro i valjano, zar nije lepse napisati nesto pozitivno i istinito?
Naravno da nije - u cemu je caka?
Sami mozemo da se radujemo lepim stvarima, ali za tugu je potrebno ( minimum) dvoje, troje, desetoro, citav jedan kanal na krstarici ili konferencija na msn -u, ili blog servis sa neizbeznom naslovnicom - zasto da ceo svet ne sazna da sam povredjena?!?!?!
Nisu ljudi dovoljno umorni, ne ulazu se dovoljno u posao u ljude oko sebe u prijateljstva u ljubavi i ljubavnike, ne ulazu se dovoljno ni u decu ni u slucajne prolaznike - kada je neko nasmejan pozeleo ulaskom u lokal, svima Dobar dan???
A hocete u EU tako nadrndani?
E prvo naucite lazno da se smejete od srca...

I tako, dabome...doslo mi :D