26/10/2008
The Bomb She Was Called
Postoje tacno periodi u kojima svi kukumavce nesto. Da li je to ljubav ili nesanica, da li je alergija ili letargicnost, nije vazno - vazno je da se kuka.
Svak put kad sam i ja iskukumavcila ( uvek je ljubav u pitanju) u vidu posta, to je bila izmisljena prica.
Doci ovde i kukati?
Nepoznatim ljudima?
Kukati?
Kukati - koren reci za Kukavica?
( KeZzzzzz:D )
Citam dalje, umorni su ljudi, usamljeni, neispunjeni onim cime ispunjavaju dan.
I opet se zale, izbacuju iz sebe visak negativnih emocija, cede sokove zalosti koja ih pritiska, traze razumevanje u tudjim ocima, prihvataju lazne osmehe i lazna prijateljstva, odbacuju cak i pokusaj istine koji se drzne da penetrira do njihovog razuma, ne zele snagu da im padne sa nebesa i izdigne ih iznad problema - dobro im je bas tako, bas tu i bas sa takvim tegobama koje cine da im neko nepoznat uputi neku neznu rec u vidu komentara...
Zar ne?
Ili sam ja totalno pogresno sve shvatila !
Zar nije lepse da sednete za komp kada je sve dobro i valjano, zar nije lepse napisati nesto pozitivno i istinito?
Naravno da nije - u cemu je caka?
Sami mozemo da se radujemo lepim stvarima, ali za tugu je potrebno ( minimum) dvoje, troje, desetoro, citav jedan kanal na krstarici ili konferencija na msn -u, ili blog servis sa neizbeznom naslovnicom - zasto da ceo svet ne sazna da sam povredjena?!?!?!
Nisu ljudi dovoljno umorni, ne ulazu se dovoljno u posao u ljude oko sebe u prijateljstva u ljubavi i ljubavnike, ne ulazu se dovoljno ni u decu ni u slucajne prolaznike - kada je neko nasmejan pozeleo ulaskom u lokal, svima Dobar dan???
A hocete u EU tako nadrndani?
E prvo naucite lazno da se smejete od srca...
I tako, dabome...doslo mi :D
Znaš,deliti osećanja sa nekim nije baš tako loše(shvatih suprotno kroz kontekst tvoga posta) jer to na neki način u čoveku budi nadu da nije jedinstven u svojoj sreći ili očaju i čitajući druge sa sličnim problemima na određeni način mu pomaže da shvati sebe i suštinu svojih osećanja. Ne mislim da je blog samo najava nečega,dobrog ili lošeg, već i mesto gde se ljudi otvore,svoje srce i svoju dušu.To treba poštovati a ne kritikovati jer zaista treba hrabrosti za tako nešto.
' prvo naucite lazno da se smejete od srca...' upravo je to ono sto ne zelim uzimati od zivota, ionako je previse lica i dusa koje me okruzuju i imaju neodoljivu potrebu nositi tu masku na licu svom ... kao da je zivot ogromna pozornica i samo se ceka trenutak da se ugrabi Oskar .... jako dobar post, poticajan, daje na razmisljanje, no jos uvijek bih ostavila prostora da se ne zamaram pretjerano time izbacuje li netko ovdje iz sebe svu tugu i bol, ili se raduje bas ovaj tren zivotu ..... sve ovo je samo gomila rijeci bez pogleda u oci i jedan mali segment koji ovdje ostavlja trag ovisno o raspolozenju
lijepi pozdrav !
@Andjelina, nij eto kritika, vec zapazanje - koje su sanse da je nekome STALNO emotivno lose? : )
Onda taj nesto pogresno u zivotu radi, zar ne? : )
@silencio, dobro si primetila blagu ironicnost koja prozima font, ali zar lazni osmeh nije uslov za " osecaj masovnog prihvatanja"? : )
Pozdravljam vas, odoh da radim : )
Drage moje nije nam valjda emotivno uvek lose i da samo to ostavljamo kao trag na blogoyu.Svi smo mi tu iz sebi znanih razloga i pisemo i citamo ono sto nam odgovara,zelimo osecamo .Zapazanja su tacna, no ne mogu nikoga da osudim niti da kritikujem po osnovu napisanog teksta to je licna volja i potreba svakog pojedinca .Tako je i u stvarnom zivotu i blog tako i dozivljavam tu sam kad mi se hoce ili imam vremena ,mogu da citam i komentarisem ono sto mi se dopada ili ne.Ni ne ocekujem od drugih da obavezno citaju ili komentarisu.Verovatno slobodnije nego u stvarnom zivotu izrazavamo neka svoja trenutna osecanja ili potrebe,nijednoj od vas to nije strano ali ne mogah da ne ostavim trag na ovom postu veliki pozdrava od mene
slazem se sa iznesenim komentarima ... naime nikako ne bih mogla dati pecat tome da smo uvijek emotivno lose, jer zivot osim svojih poraza i padova ukljucuje i uspone i ponekad nas uzdize u zanosu, cini nas iskonski sretnima
sve je to zivot .... no ne zelim se utapati u masi mediokriteta i biti dio laznog moralizma ili potrebe da konstantno nesto glumatam ... ako me dusa boli, ne skrivam suze na obrazima svojim i ne sramim se spoznaje da sam ponekad slaba, to ne znaci da kukam i trazim silno razumijevanje u ocima promatraca .... vec kako je jedna blogerka lijepo rekla, prosetam ovuda i ostavim trag svog trenutnog raspolozenja, ne osvrcuci se pri tome hoce li me itko primjetiti, ne hranim se komentarima ..... jednostavno sam tu
))
lijepo vas je citati ma o cemu da pisete ....
"E prvo naucite lazno da se smejete od srca..."
Uvežbaš dok ti osmeh ne postane trajni izraz lica. Onda više nije lažni, postane stanje duha.
(((((
)
((((((
KEZ
((
trep trep
((((((((((((((((((...
@[s]Vileni ( izvinite dame, pocecu od pozadi
), zarazno se KezIsh
( trep trep
)
@Larice, ne moze nista lazno da postane stanje duha, mada facijalis moze biti dijagnoza ; )
@silencio, inspiracija se lakse pronalazi u tugama, valjda ; )
@vrbares, niko ne okrivljuje, samo skrecem paznju da treba biti pozitivan, veseo i nenapadno radostan, zadovoljan sobom i zdravljem koje je privilegija u danasnje vreme...a ljubav....ljubav dodje i ode, mi nastavljamo da zivimo sami sa sobom - kako se rodimo ; )))))
Dobro vece ; )
